Глобална паника од нестанка струје стиже и у Србију: Грађани пред зиму све више траже – агрегате
© AP Photo / Olivia Zhang
Пратите нас
Уместо повратка на петролејку, „смедеревац“ и прање веша на руке, решење је у агрегату за који, додуше, треба издвојити неколико хиљада евра. Упркос цени интересовање у Србији је велико. Онај ко то може себи да приушти неће страховати због мањка струје и могућих рестрикција.
У глобално тешкој ситуацији због високе цене енергената, Србија је и због проблема у Електропривреди Србије већ неко време принуђена да увози угаљ, односно струју.
Из Азербејџана је већ договорена куповина од 1.200 до 2.400 киловат-часова дневно и та потреба за увозом постојаће све до марта наредне године, кажу у Министарству енергетике. Упркос томе, рестрикције струје које су у региону неки већ најавили, а неки и уводили, у Србији и даље нису у плану. Штедња струје, међутим, јесте и биће мотивисана значајним попустима за грађане који месечно троше мање струје него у исто време пре годину дана.
Велико интересовање за агрегате
Таква ситуација је већ произвела велико интересовање за агрегате који се у случају нестанка струје, ако имају уграђену аутоматику, сами покрећу на дизел или бензин и обезбеђују струју и сами се гасе када се напајање електричном енергијом врати на мрежу.
То је некада била привилегија јачих фирми, али за поседовање агрегата сада се одлучују и појединци.
Комерцијалиста Дејан Дринић из новосадског Технолинка, јединог произвођача агрегата у Србији, за Спутњик каже да је дефинитивно порасла потражња за резервним напајањима, где су дизел агрегати најпогоднија машина за то, али и најпоузданија варијанта.
„Потражња генерално постоји и у Србији је у последњих пар година у порасту, али у последњих неколико месеци је због могућих рестрикција отишла такорећи 500 одсто горе. Околности су утицале на то да је скочила потражња. Када неко каже да му треба за кућу то су обично агрегати снаге 10, али и више киловата, зависно од потрошача, док су они снаге преко 50 киловата обично за неке индустријске објекте“, објашњава наш саговорник.
Цена зависи од иностраних компоненти
Ти јачи од 50 киловата су намењени резервном напајању електричном енергијом у производним погонима, или фирмама које имају велики број рачунара, каже овај комерцијалиста. Он напомиње да се агрегати купују упркос цени.
„Цена је скочила сразмерно колико су поскупеле компоненте на тржишту. Ми као произвођач агрегата који склапа ту опрему производимо кућишта и то ожичавамо. Како цене улазних компоненти скачу, тако скаче и цена производа. Продајемо агрегате како од 10 киловата, тако и од једног мегавата. Тај од 10 киловата кошта седам-осам хиљада евра, а од мегавата 140.000 евра“, прецизира Дринић.
Он је приметио да је све више производних погона великих фирми у Србији које хоће да се „покрију“ у случају нестанка напајања електричном енергијом и њима су потребни они велике снаге чије су цене знатно веће. Тако су ове године просечно производили агрегате снаге 180 киловата.
Некада се проблем нестанка струје решавао свећама, а сада они који то могу да приуште посежу за агрегатима који нису јефтини
CC0 / Pixabay /
Чекање на испоруку
Због све веће тражње рокови испоруке су дугачки, каже комерцијалиста једине фирме која производи агрегате у Србији. На њих се чека и четири-пет месеци. Захтеви су у овом моменту бар три пута већи него што фирма може да произведе и подједнако је порасла потражња агрегата како појединаца, тако и правних лица.
„Велики је број поруџбина, а наши капацитети су ограничени. На месечном нивоу произведемо отприлике 30 јединица. У 'нормалним' временима било је посла, али није била оволика заинтересованост. И тада смо радили пуним капацитетом, али није био толики списак наручених јединица“, напомиње Дринић.
Зато је и новосадска фирма делом морала да прошири своје капацитете, како би одговорила на захтеве тржишта. Појединци, каже он, највише траже агрегат снаге 20 киловата, али и додаје да онај од 10 киловата може да покрене све електричне потрошаче у кући.
Он напомиње да и трговци увозе агрегате. По његовим речима, цене су мање више сличне, само је, каже питање квалитета, шта ко нуди и ког произвођача дистрибуира.
Код трговаца само на сајту
Наше велике трговине техничке робе имају у понуди агрегате и на њиховим сајтовима су назначене цене и карактеристике различитих иностраних произвођача. Има их на дизел и на бензин, једнофазних и трофазних и углавном су снаге мање од 10 киловата, а већина омогућава продају на месечне рате. Макар тако пише на сајту.
У пракси, у неколико таквих радњи продавци су били затечени питањем новинара Спутњика продају ли агрегате. На напомену да их на сајту нуде, после провере испоставило се не само да их нема у радњи, него ни код добављача. Ипак су закључили да, пошто су у понуди, то значи да ће добављач бити у могућности да их обезбеди ако има заинтересованих купаца.
Професор Електротехничког факултета у пензији и председнбик Савеза енергетичара Србије, др Никола Рајаковић за Спутњик каже да је сасвим очекивано и у реду то што се људи интересују да на тај начин на време предупреде евентуалну ситуацију са рестрикцијом струје. Он ипак напомиње да агрегат не спада у дугорочна решења, између осталог и зато што је његов киловат-сат скуп.
Да не би прибегавале рестрикцијама многе државе, па и наша, пропагирају штедњу струје, мотивишући домаћинства попустима на месечним рачунима
© AP Photo / Tokuyuki Komiyama via AP
Без укључења термичких уређаја
„За домаћинство је потребан агрегат од три до пет киловата. Он покрива све што је потребно – светло, фрижидер, телевизор и грејање које није електрично, било да је котао на гас, било на пелет. У то време нећете пеглати, нећете укључивати машине за суђе и веш, нећете укључивати рерну, рингле. Нећете у то време у кући укључивати термичке потрошаче“, сасвим је прецизан саговорник Спутњика.
Он, ипак, напомиње да агрегат није једина опција, да је још боље купити батерије, јер агрегат треба знати и стартовати, или урадити аутоматику, да би се сам укључивао када треба и исто тако искључивао. А та аутоматика, како истиче, није јефтина и кошта исто колико и агрегат.
„По мени, за обично домаћинство боље је имати батерију од два-три киловата која може да гура четири сата, колико би највероватније трајао прекид струје. То је статичан уређај и нема буке. Агрегат за разлику од њега производи буку“, објашњава професор Електротехничког факултета.
Батерија од два киловата која ради четири сата то је осам киловат-часова електричне енргије, што је, како каже, довољно за неке скромне потребе. Што је већа, наравно, то је боља, али и и скупља.
Рајаковић каже да он лично мисли да ми нећемо имати потребе за агрегатима. Треба очекивати да се у међувремену хидрологија поправи, у ЕПС-у се боре да дигну погонску спремност термоелектрана, поготово ако зима буде блажа. Додаје ипак да је добра штедња струје, као и опрез, било уз батерију, било уз агрегат.
