- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Има ли шећер алтернативе: Нова студија упозорава на озбиљан ризик од вештачких заслађивача

CC0 / Pixabay / Заслађивачи
Заслађивачи - Sputnik Србија, 1920, 18.09.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Најновија студија установила је повезаност између вештачких заслађивача и повећаног ризика од срчаних болести због чега их не би требало сматрати здравим и безбедним алтернативама шећеру, објављено је у научном часопису БМЈ.
Штетни учинци додатих шећера одавно су познати, као и то да изазивају бројне хроничне болести, због чега су прехрамбене компаније уместо шећера употребљавале вештачке заслађиваче у бројним прехрамбеним намирницама које свакодневно конзумирају милиони људи широм света.
Међутим, њихова употреба је последњих година под повећаним надзором, иако има различитих мишљења о њиховој улози у разним болестима.

Нису алтернатива шећеру

Разне експерименталне студије сугерисале су улогу вештачких заслађивача у развоју кардиоваскуларних болести, али подаци из испитивања на људима били су ограничени, а претходне опсервацијске студије биле су концентрисане искључиво на вештачки заслађене напитке.
Сада, међутим, налази опсежне студије указују на потенцијалну директну повезаност између веће конзумације вештачких заслађивача и повећаног ризика од кардиоваскуларних болести.
„Наши резултати показују да се ови прехрамбени адитиви, које свакодневно конзумирају милиони људи и присутни су у хиљадама врста хране и пића, не би требало сматрати здравим и безбедним алтернативама шећеру, у складу са тренутним ставом неколико здравствених агенција“, стоји у извештају.
У студији су учествовале 103.000 одраслих Француза, а вештачки заслађивачи повезани су с повећаним ризиком од кардиоваскуларних, цереброваскуларних и коронарних болести срца. „Резултати сугеришу да би вештачки заслађивачи могли да представљају фактор ризика који се може мењати како би се спречио развој кардиоваскуларних болести“, пише у извештају.
Истраживање, које су водили стручњаци са Универзитета „Сорбона Париз Норд“, испитало је унос заслађивача из свих прехрамбених извора, укључујући пића, стоне заслађиваче и млечне производе и упоредило с ризиком од срчаних и болести крвних судова.
Просечна старост учесника истраживања била је 42 године, а четири од пет биле су жене. Унос заслађивача праћен је помоћу записа о унесеним прехрамбеним производима.
Учесници су бележили све шта су јели током 24 сата, укључујући и тачну марку производа, и тако водили дневник исхране који су понављали три пута у шестомесечним интервалима - два пута радним даном и једном викендом. Око 37 одсто испитаника конзумирало је вештачке заслађиваче.

Аспартам, сукралоза...

Током просечног раздобља праћења од отприлике једне деценије, забележена су 1.502 случаја кардиоваскуларног поремећаја у организму, укључујући срчани удар, мождани удар, мали мождани удар и ангину.
Конзумација вештачких заслађивача повезана је с девет одсто већим ризиком од кардиоваскуларних болести, стоји у извештају БМЈ. Кад су у питању одређене врсте болести, научници су открили да је конзумација вештачких заслађивача повезана са18 одсто већим ризиком од цереброваскуларних болести - стања која утичу на проток крви у мозгу.
Специфична врста заслађивача - аспартам - повезана је са 17 одсто повећаним ризиком од цереброваскуларних поремећаја, док су калијумов-ацесулфам и сукралоза повезани с повећаним ризиком од болести срца.
Студија је била опсервацијска па се не може искључити могућност да су други непознати чиниоци могли да утичу на резултате. Упркос томе, рекли су истраживачи, радило се о великој студији која је проценила унос вештачких заслађивача користећи прецизне, висококвалитетне податке о исхрани, а налази су били у складу с другим студијама које су повезивале вештачке заслађиваче с лошијим здрављем. Научници су, такође, нагласили да је потребно још студија, пренео је „Јутарњи лист“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала