https://sputnikportal.rs/20220919/evropa-novim-planom-gazi-crvenu-liniju-srbije--1143016342.html
Европа новим планом гази црвену линију Србије
Европа новим планом гази црвену линију Србије
Sputnik Србија
Нико од нас не може да очекује, а понајмање да добије признање лажне државе Косово, каже за Спутњик председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун... 19.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-19T22:27+0200
2022-09-19T22:27+0200
2022-09-20T08:30+0200
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
европска унија (еу)
дијалог београда и приштине
немачка
француска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/19/1137686046_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_55d89a5c3d7bd2f948ca1997ce697276.jpg
Наиме, према наводима листа Албејнијен поста, у 2023. години мора бити потписан други споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, којим Србија „фактички прихвата реалност Косова као независне државе, али је формално не признаје“. Према овом документу, у каснијој фази, хипотетички након десет година, када ЕУ буде спремна да се шири и укључи Западни Балкан, „дошло би до споразума о међусобном признавању, као предуслову за чланство Србије и Косова у ЕУ“, наводи албански лист.Црвена линија СрбијеМилован Дрецун наглашава да не може да коментарише непотврђене вести, али додаје да му је потпуно јасно да већи део земаља Европске уније и Сједињене Америчке Државе стоје на становишту да се од Београда очекује да призна лажну државу Косово.Према речима сарадника Института за европске студије Милана Игрутиновића, албански медији нису објавили текст овог документа, па смо осуђени на то да читамо њихову интерпретацију и закључке извлачимо на основу тога. Ту је, додаје, и оно што је овим поводом рекао председник Вучић, па у том смислу, дискусије ради, можемо покушати да претпоставимо да је реч о једном документу, или скупу ставова који осликавају размишљање Берлина, Париза и Брисела у целини.Одакле ветар дува„Мислим да њихов главни фокус није на чланству Косова у Уједињеним нацијама, колико на томе да кроз неки евентуални нови споразум Београда и Приштине, који не мора да укључује нужно признање, преостале чланице Европске уније признају независност јужне српске покрајине. Тако би они могли Косово формално да укључе у процес проширења ЕУ и да га административно, системски и структурно увежу у различите процесе, ако би Србија на то некако пристала“, сматра Игрутиновић.Он подсећа на то да је Србија пре десетак година пристала на то да такозвано Косово може да партиципира у низу регионалних и међународних форума, обично са звездицом, па смо око тога у више наврата имали прегањања са приштинским властима.„Они вероватно желе да се то сада деси на једном вишем политичком нивоу, како би земље ЕУ, без бојазни од шпанске, румунске или кипарске блокаде, могле да наставе своје послове са Приштином. То је, мислим, њима тренутно у фокусу, како би спор Београда и Приштине око суверенитета, независности и интегритета некако остао по страни. То је, на неки начин, оно што се сугерише државном врху Србије и то је оно одакле ветрови, у суштини, дувају, па се наговештава да се од наше земље очекује да се према тим ветровима постави“, наводи наш саговорник.ЕУ не жели клинч са СрбијомЗанимљива је, додаје Игрутиновић, формулација да се од Србије не тражи да призна такозвано Косово, већ да на неки, „мекан“ начин пристане на то да је оно независно:„Питање је на који начин институције Србије то уопште могу да третирају у протоку људи, роба, да ли кроз медије или саопштења државних органа. То је све велика непознаница, али мислим да ово свакако треба тумачити као најаву шта су њихови кључни интереси у овом тренутку, односно у наредним месецима или чак годинама. Фокус није на ултимативном признању, мислим да није ни на чланству у УН, колико на томе да ЕУ жели да се на микроплану тај чвор распетља и да Унија и државе чланице могу да се Косовом, које сматрају подручјем будућег проширења, баве као са независном државом“.Не треба заборавити, примећује Игрутиновић, да институције ЕУ, поред формалних задршки, већ третирају Косово као независну државу и ту своју политику ће наставити да гурају.Пренаглашене претњеНа питање, како гледа на наводе албанског листа да Србију, у случају да не пристане на овај предлог, очекује финансијска и економска изолација, Игрутиновић каже да му то делује пренаглашено, будући да је велико питање шта то уопште може да значи.„Те су претње, ако су уопште претње, доста неелабориране. Наиме, нема ту неких пакета од више милијарди евра помоћи који сада „висе“ због односа Београда и Приштине. Постоје структурни фондови кроз процес приступања којима ми имамо приступ, као и економске инвестиције које зависе од тих нормалних политичких односа и сигнала, али ја не верујем да би неко затезање око Косова угрозило тај аспект наших економских односа са ЕУ. Оно до чега евентуално може да дође је једна врста захлађења политичких односа неколико важних престоница са Београдом, дакле једна хладнија фаза у којој би се стално апострофирали, из њиховог угла наравно, „негативни“ кораци Србије везано за односе са Приштином, као и односи Србије са Русијом. Али, то свакако не би био колапс односа“, закључује Милан Игрутиновић за Спутњик.Албејнијен пост наводи да на самом крају документа објашњено шта Београд и Приштина добијају ако потпишу споразум. Што сетиче Приштине, она добија признање пет држава ЕУ, откључавајући перспективу за чланство у НАТО и ЕУ, док Србија добија значајну финансијску и економску помоћ и „биће препозната као сила која економски и политички води регион“.
https://sputnikportal.rs/20220918/albanski-mediji-detalji-plana-makrona-i-solca-za-kosmet-1142942530.html
немачка
француска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
србија – политика, косово и метохија (ким), европска унија (еу), дијалог београда и приштине, немачка, француска
србија – политика, косово и метохија (ким), европска унија (еу), дијалог београда и приштине, немачка, француска
Европа новим планом гази црвену линију Србије
22:27 19.09.2022 (Освежено: 08:30 20.09.2022) Нико од нас не може да очекује, а понајмање да добије признање лажне државе Косово, каже за Спутњик председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун поводом писања албанских медија о наводном новом оквиру дијалога Београда и Приштине, сачињеном након ангажовања изасланика француског председника Макрона и немачког канцелара Шолца.
Наиме, према наводима листа Албејнијен поста, у 2023. години мора бити потписан други споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, којим Србија „фактички прихвата реалност Косова као независне државе, али је формално не признаје“. Према овом документу, у каснијој фази, хипотетички након десет година, када ЕУ буде спремна да се шири и укључи Западни Балкан, „дошло би до споразума о међусобном признавању, као предуслову за чланство Србије и Косова у ЕУ“, наводи албански лист.
Милован Дрецун наглашава да не може да коментарише непотврђене вести, али додаје да му је потпуно јасно да већи део земаља Европске уније и Сједињене Америчке Државе стоје на становишту да се од Београда очекује да призна лажну државу Косово.
„Али је са друге стране наш став потпуно јасан, а потврдио га је и председник Вучић приликом недавног боравка у Народној скупштини - ми нећемо ни по коју цену признати лажну државу Косово. Тражимо да се то решење одвија у оквиру нашег Устава, међународног права и Резолуције 1244, да се решење постигне на миран, политички начин. Спремни смо на постизање неког компромисног решења са Приштином, тражимо да се испоштује први Бриселски споразум, посебно у делу који се односи на Заједницу српских општина, и што се нас тиче, то је у том смислу и завршена прича и постављена црвена линија“, категоричан је Дрецун.
Према речима сарадника Института за европске студије Милана Игрутиновића, албански медији нису објавили текст овог документа, па смо осуђени на то да читамо њихову интерпретацију и закључке извлачимо на основу тога.
Ту је, додаје, и оно што је овим поводом рекао
председник Вучић, па у том смислу, дискусије ради, можемо покушати да претпоставимо да је реч о једном документу, или скупу ставова који осликавају размишљање Берлина, Париза и Брисела у целини.
„Мислим да њихов главни фокус није на чланству Косова у Уједињеним нацијама, колико на томе да кроз неки евентуални
нови споразум Београда и Приштине, који не мора да укључује нужно признање, преостале чланице Европске уније признају независност јужне српске покрајине. Тако би они могли Косово формално да укључе у процес проширења ЕУ и да га административно, системски и структурно увежу у различите процесе, ако би Србија на то некако пристала“, сматра Игрутиновић.
Он подсећа на то да је Србија пре десетак година пристала на то да такозвано Косово може да партиципира у низу регионалних и међународних форума, обично са звездицом, па смо око тога у више наврата имали прегањања са приштинским властима.
„Они вероватно желе да се то сада деси на једном вишем политичком нивоу, како би земље ЕУ, без бојазни од шпанске, румунске или кипарске блокаде, могле да наставе своје послове са Приштином. То је, мислим, њима тренутно у фокусу, како би спор Београда и Приштине око суверенитета, независности и интегритета некако остао по страни. То је, на неки начин, оно што се сугерише државном врху Србије и то је оно одакле ветрови, у суштини, дувају, па се наговештава да се од наше земље очекује да се према тим ветровима постави“, наводи наш саговорник.
ЕУ не жели клинч са Србијом
Занимљива је, додаје Игрутиновић, формулација да се од Србије не тражи да призна такозвано Косово, већ да на неки, „мекан“ начин пристане на то да је оно независно:
„Питање је на који начин институције Србије то уопште могу да третирају у протоку људи, роба, да ли кроз медије или саопштења државних органа. То је све велика непознаница, али мислим да ово свакако треба тумачити као најаву шта су њихови кључни интереси у овом тренутку, односно у наредним месецима или чак годинама. Фокус није на ултимативном признању, мислим да није ни на чланству у УН, колико на томе да ЕУ жели да се на микроплану тај чвор распетља и да Унија и државе чланице могу да се Косовом, које сматрају подручјем будућег проширења, баве као са независном државом“.
Не треба заборавити, примећује Игрутиновић, да институције ЕУ, поред формалних задршки, већ третирају Косово као независну државу и ту своју политику ће наставити да гурају.
„Али мислим да ће то бити на начин који не угрожава регионалну стабилност, јер не желе клинч са Србијом, нити да Србија потпуно блокира одређене процесе. Тако да верујем да ће бити довољно опрезни будући да ово није кључно питање за њих, али јесте рефлексија регионалне нервозе, где су такозвано Косово и БиХ апострофирани као две неуралгичне тачке. Тако да је ово њихов покушај да то распетљају на начин који одговара њиховим интересима, а који су нам, у суштини, дуго већ познати и ту нема неких нових назнака“, уверен је саговорник Спутњика.
На питање, како гледа на наводе албанског листа да Србију, у случају да не пристане на овај предлог, очекује финансијска и економска изолација, Игрутиновић каже да му то делује пренаглашено, будући да је велико питање шта то уопште може да значи.
„Те су претње, ако су уопште претње, доста неелабориране. Наиме, нема ту неких пакета од више милијарди евра помоћи који сада „висе“ због односа Београда и Приштине. Постоје структурни фондови кроз процес приступања којима ми имамо приступ, као и економске инвестиције које зависе од тих нормалних политичких односа и сигнала, али ја не верујем да би неко затезање око Косова угрозило тај аспект наших економских односа са ЕУ. Оно до чега евентуално може да дође је једна врста захлађења политичких односа неколико важних престоница са Београдом, дакле једна хладнија фаза у којој би се стално апострофирали, из њиховог угла наравно, „негативни“ кораци Србије везано за односе са Приштином, као и односи Србије са Русијом. Али, то свакако не би био колапс односа“, закључује Милан Игрутиновић за Спутњик.
Албејнијен пост наводи да на самом крају документа објашњено шта Београд и Приштина добијају ако потпишу споразум. Што сетиче Приштине, она добија признање пет држава ЕУ, откључавајући перспективу за чланство у НАТО и ЕУ, док Србија добија значајну финансијску и економску помоћ и „биће препозната као сила која економски и политички води регион“.
