https://sputnikportal.rs/20220919/izazovna-grejna-sezona-da-li-su-toplane-spremne-da-li-ce-biti-promene-cena-grejanja-1142996313.html
Изазовна грејна сезона: Да ли су топлане спремне, да ли ће бити промене цена грејања
Изазовна грејна сезона: Да ли су топлане спремне, да ли ће бити промене цена грејања
Sputnik Србија
Дејан Стојановић, директор Пословног удружења топлана Србије, рекао је да комплетан енергетски систем мора да се одржи стабилним. Евентуално одлагање грејног... 19.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-19T21:42+0200
2022-09-19T21:42+0200
2022-09-19T21:42+0200
економија
србија – економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110802/84/1108028452_0:0:1281:721_1920x0_80_0_0_ab36c26e8d00a6d8baa4b1e20846e7b4.jpg
Грејна сезона званично почиње 15. октобра. „Београдске електране“ су предлагале да се због енергетске кризе размотри одлагање почетка грејне сезоне, а министарка енергетике Зорана Михајловић је поручила да нема померања и да грејна сезона почиње на време. Колико су топлане технички спремне? Колике су залихе енергената? Хоће ли бити корекције цене грејања из даљинских система?Дејан Стојановић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС, рекао да се ремонтни радови завршавају и да су топлане у обавези да до 1. октобра доставе извештаје о ремонтима.Говорећи о резервама енергената, рекао је да су почетком месеца одржана два састанка у Влади.Он каже да грејна сезона званично почиње 15. октобра, а ако дан, два или три просечна дневна температура буде испод 12 степени, може почети и раније, односно од првог.Колико топлана може да са гаса пређе на друго гориво„У Србији има 60 система за даљинско грејање, од тога је 36 на гас, 27 користе мазут, 13 угаљ и девет или 10 користе биомасу. Неке топлане имају енергетски микс, тако да се бројеви разилазе“, нагласио је директор Пословног удружења топлана Србије.Он је истакао да од 36 топлана на гас, њих 16 немају могућност конверзије, односно преласка на неко друго течно гориво.„Тако да имамо 16 топлана за које у сваком тренутку морају бити обезбеђене количине природног гаса. Од 2009. смо вежбали за такву ситуацију“, каже Стојановић.Одговарајући на питање да ли је прелазак са гаса на неко друго гориво аутоматски или ће грађани морати да буду без грејања један дан, Стојановић објашњава да за прелазак са гаса на мазут обично знају унапред и практично се тај прелазак не мора осетити.Цене грејања и температуре у становимаНапоменуо је да је наплата добра, али истиче да је дуг становништва топланама износи 15 милијарди динара.Цене се одређују у складу са методологијом одређивања цена.Стојановић објашњава да се температуре од 19 до 21 степен сматрају квалитетним грејањем.„Свако смањење за један степен резултира смањењем потрошње енергената за неких шест процената, што значи да ако топлане потроше 600 милиона кубика природног гаса, што значи да ви можете смањити потрошњу за 36 милиона кубика гаса“, рекао је Стојановић.Има ли смисла одлагање грејног периодаМеђутим, како каже, евентуално одлагање грејног периода ако крену ниске температуре резултираће тиме да ће грађани посегнути за нерационалним трошењем електричне енергије и онда можемо имати проблем.„Комплетан енергетски систем мора да се одржи стабилним како бисмо имали испоруку и електричне и топлотне енергије на прописаном нивоу“, рекао је он.Он закључује да је примарни енергент гас и да у овом тренутку све указује на то да ће Србија имати стабилан период, али да увек могу да се догоде изненађења.Хоће ли бити енергената за грејање, хоће ли уопште бити струје, гаса па и нафтних деривата за нормалан живот, шта нам је чинити и како да будемо одговорни анализирали смо у емисији „Енергија Спутњика“:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – економија, енергетика
србија – економија, енергетика
Изазовна грејна сезона: Да ли су топлане спремне, да ли ће бити промене цена грејања
Дејан Стојановић, директор Пословног удружења топлана Србије, рекао је да комплетан енергетски систем мора да се одржи стабилним. Евентуално одлагање грејног периода, ако крену ниске температуре, резултираће тиме да ће грађани посегнути за нерационалним трошењем електричне енергије, сматра Стојановић.
Грејна сезона званично почиње 15. октобра. „Београдске електране“ су предлагале да се због енергетске кризе размотри одлагање почетка грејне сезоне, а министарка енергетике Зорана Михајловић је поручила да
нема померања и да грејна сезона почиње на време. Колико су топлане технички спремне? Колике су залихе енергената? Хоће ли бити корекције цене грејања из даљинских система?
Дејан Стојановић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС,
рекао да се ремонтни радови завршавају и да су топлане у обавези да до 1. октобра доставе извештаје о ремонтима.
Говорећи о резервама енергената, рекао је да су почетком месеца одржана два састанка у Влади.
„Изазовна је сезона испред нас, сви се озбиљно баве овом темом. На састанку је констатовано да је за сам почетак грејне сезоне обезбеђено довољно енергената – једна трећина свих количина природног гаса се налази у Банатском двору и у Мађарској у складишту. Сам почетак ће бити без проблема“, напоменуо је Стојановић.
Он каже да грејна сезона званично почиње 15. октобра, а ако дан, два или три просечна дневна температура буде испод 12 степени, може почети и раније, односно од првог.
Колико топлана може да са гаса пређе на друго гориво
„У Србији има 60 система за даљинско грејање, од тога је 36 на гас, 27 користе мазут, 13 угаљ и девет или 10 користе биомасу. Неке топлане имају енергетски микс, тако да се бројеви разилазе“, нагласио је директор Пословног удружења топлана Србије.
Он је истакао да од 36 топлана на гас, њих 16 немају могућност конверзије, односно преласка на неко друго течно гориво.
„Тако да имамо 16 топлана за које у сваком тренутку морају бити обезбеђене количине природног гаса. Од 2009. смо вежбали за такву ситуацију“, каже Стојановић.
Одговарајући на питање да ли је прелазак са гаса на неко друго гориво аутоматски или ће грађани морати да буду без грејања један дан, Стојановић објашњава да за прелазак са гаса на мазут обично знају унапред и практично се тај прелазак не мора осетити.
Цене грејања и температуре у становима
„Мазут је поскупео 65 одсто од прошле до ове године – то у цени резултира са 30 до 40 одсто поскупљења. Од 60 топлана 13 није поднело захтеве за поскупљење, остали су поднели и до сада је одобрено 13-14 захтева. То су повећања од два па до 38 процената“, рекао је Стојановић и подсетио да о томе одлучују локалне самоуправе.
Напоменуо је да је наплата добра, али истиче да је дуг становништва топланама износи 15 милијарди динара.
Цене се одређују у складу са методологијом одређивања цена.
Стојановић објашњава да се температуре од 19 до 21 степен сматрају квалитетним грејањем.
„Свако смањење за један степен резултира смањењем потрошње енергената за неких шест процената, што значи да ако топлане потроше 600 милиона кубика природног гаса, што значи да ви можете смањити потрошњу за 36 милиона кубика гаса“, рекао је Стојановић.
Има ли смисла одлагање грејног периода
Међутим, како каже, евентуално одлагање грејног периода ако крену ниске температуре резултираће тиме да ће грађани посегнути за нерационалним трошењем електричне енергије и онда можемо имати проблем.
„Комплетан енергетски систем мора да се одржи стабилним како бисмо имали испоруку и електричне и топлотне енергије на прописаном нивоу“, рекао је он.
Он закључује да је примарни енергент гас и да у овом тренутку све указује на то да ће Србија имати стабилан период, али да увек могу да се догоде изненађења.
Хоће ли бити енергената за грејање, хоће ли уопште бити струје, гаса па и нафтних деривата за нормалан живот, шта нам је чинити и како да будемо одговорни анализирали смо у емисији „Енергија Спутњика“: 
