https://sputnikportal.rs/20220919/srbiji-potrebno-100000-davalaca-kostne-srzi-a-ima-ih-samo-12000-1143011118.html
Србији потребно 100.000 давалаца костне сржи, а има их само 12.000
Србији потребно 100.000 давалаца костне сржи, а има их само 12.000
Sputnik Србија
Трансплантација костне сржи често је једини пут ка излечењу болести као што је акутна леукемија. У намери да што више људи мотивишу за упис у регистар... 19.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-19T19:25+0200
2022-09-19T19:25+0200
2022-09-19T19:25+0200
србија – друштво
друштво
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0f/1135433353_0:178:2441:1551_1920x0_80_0_0_637b8be2ec6be18663b9c24579161546.jpg
Од почетка кампање крајем маја до данас у регистар донора костне сржи уписано је око 2.000 нових давалаца. Своју хуманост још једном су показали и грађани Лознице.„Цео фудбалски клуб „Слога“ је дошао да се прикључи акцији и да се упише у регистар давања костне сржи“, наводи Дарко Митровић из Корените, преноси РТС.На трансплатацију костне сржи у Србији чека велики број како одраслих пацијената, тако и деце. Њихова, али и борба њихових породица дуга је и тешка. Зато је важно да у националном регистру који тренутно броји тек око 12.000 људи, буде преко 100.000 како би се за што већи број болесника пронашао одговарајући давалац.У регистар донора костне сржи може да се упише свака здрава особа од 18 до 45 година. Сама процедура врло је лагана и безболна, слична давању крви, јер наших пет минута за неког може да представља цео живот.Због још увек недовољног броја донора, пацијенти у Србији и даље се ослањају на Светски регистар и хумане грађане других држава. Међутим, тражење несродног даваоца у иностранству, додатно успорава процес излечења, чиме се и умањују шанса за преживљавање пацијента.„С обзиром да у оквиру уже породице свега 30 посто пацијената има подударног даваоца јако је велики значај да се упише што већи број људи у регистар давалаца матичних ћелија. У регистар се могу уписати особе које не болују ни од каквих тешких хроничних болести срца, плућа и бубрега, од аутоимуних обољења која захтевају терапију и од малигнитета“, каже Бјанка Лако Шошкић, трансфузиолог.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – друштво, медицина
србија – друштво, медицина
Србији потребно 100.000 давалаца костне сржи, а има их само 12.000
Трансплантација костне сржи често је једини пут ка излечењу болести као што је акутна леукемија. У намери да што више људи мотивишу за упис у регистар давалаца, крајем маја покренута је национална кампања „Ослони се на мене“ коју спроводе Институт за трансфузију и Удружење за борбу против акутних леукемија „Леука“.
Од почетка кампање крајем маја до данас у регистар донора костне сржи уписано је око 2.000 нових давалаца. Своју хуманост још једном су показали и грађани Лознице.
„Цео фудбалски клуб „Слога“ је дошао да се прикључи акцији и да се упише у регистар давања костне сржи“, наводи Дарко Митровић из Корените,
преноси РТС.
На трансплатацију костне сржи у Србији чека велики број како одраслих пацијената, тако и деце. Њихова, али и борба њихових породица дуга је и тешка. Зато је важно да у националном регистру који тренутно броји тек око 12.000 људи, буде преко 100.000 како би се за што већи број болесника пронашао одговарајући давалац.
„Можете да замислите како је тим људима који знају да им живот зависи од тога, а да донора нема, свако од нас само да се замисли мислим да ће схватити, свакодневни страх да ће бити, наравно ту је увек присутна и нада да ће се негде неко у неком тренутку уписати у регистар“, објашњава Јелена Ивановић из Удружења за борбу против акутних леукемија „Леука“.
У регистар донора костне сржи може да се упише свака здрава особа од 18 до 45 година. Сама процедура врло је лагана и безболна, слична давању крви, јер наших пет минута за неког може да представља цео живот.
Због још увек недовољног броја донора, пацијенти у Србији и даље се ослањају на Светски регистар и хумане грађане других држава. Међутим, тражење несродног даваоца у иностранству, додатно успорава процес излечења, чиме се и умањују шанса за преживљавање пацијента.
„С обзиром да у оквиру уже породице свега 30 посто пацијената има подударног даваоца јако је велики значај да се упише што већи број људи у регистар давалаца матичних ћелија. У регистар се могу уписати особе које не болују ни од каквих тешких хроничних болести срца, плућа и бубрега, од аутоимуних обољења која захтевају терапију и од малигнитета“, каже Бјанка Лако Шошкић, трансфузиолог.
