https://sputnikportal.rs/20220922/iznenadna-poruka-pekinga-uzburkala-duhove-na-zapadu-odgovor-na-prilazak-sad-crvenoj-liniji-kine-1143197108.html
Изненадна порука Пекинга узбуркала духове на Западу: Одговор на прилазак САД црвеној линији Кине
Изненадна порука Пекинга узбуркала духове на Западу: Одговор на прилазак САД црвеној линији Кине
Sputnik Србија
Изјава председника Кине Си Ђинпинга на семинару о националној одбрани и војним реформама да би кинеске оружане снаге требало да се „усредсреде на припрему за... 22.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-22T22:00+0200
2022-09-22T22:00+0200
2022-09-22T22:00+0200
свет
кина
сад
тајван
русија
украјина
кина – војска и наоружање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110473/43/1104734323_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_dd8bdb7bafe20629b0f827d5577d7c5f.jpg
Како за Спутњик каже новинар, некадашњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић, изјаву Си Ђинпинга треба посматрати у контексту актуелних догађања у свету које Кинези описују као најсложеније у последњих седам до осам деценија, али и у домену наставка дубоких реформи кроз које кинеске оружане снаге пролазе у последњих десет година.Савремени тренутак„Савремени тренутак карактеришу последице пандемије, енергетска криза, глобални проблем са храном и миграције, али и сукоб у Украјини - најважнији догађај на глобалном плану, као и све затегнутија ситуација око Тајвана услед растућег ривалства између САД и Кине. Амерички председник опет инсистира на тој оружаној подршци коју би САД и њихови савезници дали властима у Тајпеју, па је вероватно да је Сијева порука својеврсна реакција на ту Бајденову изјаву, али је такође и одраз кинеског размишљања о ситуацији у Украјини“, објашњава Коркоделовић.Чињеница је, примећује наш саговорник, да Кина у последње четири деценије практично није водила ратове. Од последњег, четрдесетодневног рата са Вијетнамом, умногоме изазваним грађанским ратом у Камбоџи где су Пекинг и Ханој помагали супротстављене стране, као и једног поморског инцидента између Вијетнама и НР Кине 1982/83 године, та земља није имала оружане сукобе.Такође, додаје новинар, треба имати на уму и јасно постављену кинеску црвену линију када је реч о њеној политици према Тајвану.„То значи да ће Кина интервенисати у случају да Тајван прогласи независност, односно изврши формалну сецесију у односу на Кину. Међутим, још се у Пекингу, али и у војним круговима Пентагона сматра да та ситуација није на видику, па је ово што амерички председник говори врста притиска на Кину, јер ни сами амерички војни теоретичари нису начисто да ли САД имају снаге и могућности, заједно са својим савезницима, да воде два рата на два потпуно различита бојишта. Тако да су ове Бајденове поруке, у суштини, политичке природе“, оцењује Коркоделовић.Реформа оружаних снагаДугорочним, „миленијумским“ циљевима Пекинга подвргнута је и кинеска армија, која треба у сваком смислу да одговара кинеском друштву, па је она тако у дубоке реформе кренула још 2015. године и то кроз три аспекта - јачање политичке утемељености оружаних снага, реорганизацију оружаних снага и њихово технолошко осавремењивање.Први аспект се, како каже, односи на наставак доминације Комунистичке партије Кине над оружаним снагама, будући да је у тој земљи партија та која предводи и контролише оружане снаге.„Када је реч о реорганизацији оружаних снага треба имати на уму да је Кина од 2015. године смањила број војника за око 300.000, број војних округа са 18 на 13, а војних школа са 74 на 43. Иде се, дакле, на једну мобилнију, еластичнију и осавремењенију оружану снагу. Кина у овом тренутку има непуних 2,1 милион под оружјем и то је највећа оружана сила на свету, а у резерви има око 510.000 људи. Наравно, у ратним условима тај број био би многоструко увећан“; наводи Коркоделовић.Трећи аспект, осавремењивање оружаних снага, резултат је настојања Кине да припадници њених оружаних снага, од регрута до високих официра, буду технолошки што образованији, тим пре јер та земља, поред надметања са САД у информатичким технологијама, будно прати и све оно што се дешава у свемиру.Он подсећа на речи кинеског председника да је немогуће да развијена Кина буде без високо развијених оружаних снага које ће је штитити.„Та реформа је један од кључних приоритета Си Ђинпинга будући да он, као неко ко је на челу комисије за реформу, настоји да оружане снаге доведе у склад са стално растућом снагом кинеске државе и друштва. Наравно, овде такође треба имати на уму ривалство између Сједињених Америчких Држава и Кине, које се, између осталог, огледа и у погледуТајвана“, закључује Коркоделовић за Спутњик.У Пекингу је у среду одржан семинар о националној одбрани и војним реформама уз учешће чланова Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине. Кинески председник Си Ђинпинг, који је и на функцији председавајућег Централног војног савета НР Кине, упутио је низ инструкција учесницима семинара, а посебно је нагласио да би оружане снаге требало да се „усредсреде на припрему за учешће у стварним непријатељствима“.
https://sputnikportal.rs/20220919/kina-ulozila-protest-americi-zbog-bajdenove-izjave-o-tajvanu-1142979301.html
кина
сад
тајван
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
кина, сад, тајван, русија, украјина, кина – војска и наоружање
кина, сад, тајван, русија, украјина, кина – војска и наоружање
Изненадна порука Пекинга узбуркала духове на Западу: Одговор на прилазак САД црвеној линији Кине
Изјава председника Кине Си Ђинпинга на семинару о националној одбрани и војним реформама да би кинеске оружане снаге требало да се „усредсреде на припрему за учешће у стварним непријатељствима“ узбуркала је духове на Западу. Питање је – шта стоји иза ове поруке кинеског председника?
Како за Спутњик каже новинар, некадашњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић, изјаву Си Ђинпинга треба посматрати у контексту актуелних догађања у свету које Кинези описују као најсложеније у последњих седам до осам деценија, али и у домену наставка дубоких реформи кроз које кинеске оружане снаге пролазе у последњих десет година.
„Савремени тренутак карактеришу последице пандемије, енергетска криза, глобални проблем са храном и миграције, али и сукоб у Украјини - најважнији догађај на глобалном плану, као и све затегнутија ситуација око Тајвана услед растућег ривалства између САД и Кине. Амерички председник опет инсистира на тој оружаној подршци коју би САД и њихови савезници дали властима у Тајпеју, па је вероватно да је Сијева порука својеврсна реакција на ту
Бајденову изјаву, али је такође и одраз кинеског размишљања о ситуацији у Украјини“, објашњава Коркоделовић.
Чињеница је, примећује наш саговорник, да Кина у последње четири деценије практично није водила ратове. Од последњег, четрдесетодневног рата са Вијетнамом, умногоме изазваним грађанским ратом у Камбоџи где су Пекинг и Ханој помагали супротстављене стране, као и једног поморског инцидента између Вијетнама и НР Кине 1982/83 године, та земља није имала оружане сукобе.
„Отуда и та Сијева порука да кинеске оружане снаге треба да се припремају да воде један стварни рат. Притом, Пекинг има на уму руска искуства. Наиме, руска интервенција у Грузији 2008. године и учешће руских снага у рату у Сирији 2015. године помогли су Руској Федерацији да стекне искуства о томе каква су савремена борилишта. Кина нема таква искуства и зато помно прати шта се дешава у Украјини“, напомиње Коркоделовић.
Такође, додаје новинар, треба имати на уму и јасно постављену кинеску црвену линију када је реч о њеној политици према Тајвану.
„То значи да ће Кина интервенисати у случају да Тајван прогласи независност, односно изврши формалну сецесију у односу на Кину. Међутим, још се у Пекингу, али и у војним круговима Пентагона сматра да та ситуација није на видику, па је ово што амерички председник говори врста притиска на Кину, јер ни сами амерички војни теоретичари нису начисто да ли САД имају снаге и могућности, заједно са својим савезницима, да воде два рата на два потпуно различита бојишта. Тако да су ове Бајденове поруке, у суштини, политичке природе“, оцењује Коркоделовић.
Дугорочним, „миленијумским“ циљевима Пекинга подвргнута је и
кинеска армија, која треба у сваком смислу да одговара кинеском друштву, па је она тако у дубоке реформе кренула још 2015. године и то кроз три аспекта - јачање политичке утемељености оружаних снага, реорганизацију оружаних снага и њихово технолошко осавремењивање.
Први аспект се, како каже, односи на наставак доминације Комунистичке партије Кине над оружаним снагама, будући да је у тој земљи партија та која предводи и контролише оружане снаге.
„Када је реч о реорганизацији оружаних снага треба имати на уму да је Кина од 2015. године смањила број војника за око 300.000, број војних округа са 18 на 13, а војних школа са 74 на 43. Иде се, дакле, на једну мобилнију, еластичнију и осавремењенију оружану снагу. Кина у овом тренутку има непуних 2,1 милион под оружјем и то је највећа оружана сила на свету, а у резерви има око 510.000 људи. Наравно, у ратним условима тај број био би многоструко увећан“; наводи Коркоделовић.
Трећи аспект, осавремењивање оружаних снага, резултат је настојања Кине да припадници њених оружаних снага, од регрута до високих официра, буду технолошки што образованији, тим пре јер та земља, поред надметања са САД у информатичким технологијама, будно прати и све оно што се дешава у свемиру.
„Очекује се да процес реформи увелико буде спроведен до 2027. године, када се обележава стогодишњица оснивања кинеских оружаних снага. Следећа етапа је до 2035. године, када Кина генерално треба да постане високоразвијено технолошко друштво и водећа технолошка сила у свету, и да коначно, средином 21. века, добије једну потпуно савремену оружану снагу која ће бити светска сила“, истиче Коркоделовић.
Он подсећа на речи кинеског председника да је немогуће да развијена Кина буде без високо развијених оружаних снага које ће је штитити.
„Та реформа је један од кључних приоритета Си Ђинпинга будући да он, као неко ко је на челу комисије за реформу, настоји да оружане снаге доведе у склад са стално растућом снагом кинеске државе и друштва. Наравно, овде такође треба имати на уму ривалство између Сједињених Америчких Држава и Кине, које се, између осталог, огледа и у погледуТајвана“, закључује Коркоделовић за Спутњик.
У Пекингу је у среду одржан семинар о националној одбрани и војним реформама уз учешће чланова Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине.
Кинески председник Си Ђинпинг, који је и на функцији председавајућег Централног војног савета НР Кине, упутио је низ инструкција учесницима семинара, а посебно је нагласио да би оружане снаге требало да се „усредсреде на припрему за учешће у стварним непријатељствима“.
