Јубилеј „Казабланке“: Доброћудна мелодрама немогућа у менталној диктатури данашњег Холивуда
CC0 / Arthur Halucha from Pixabay /
Пратите нас
Зашто је „Казабланка“ и после осам деценија један од најомиљенијих биоскопских хитова који не силази са врхова листа најбољих филмова свих времена и зашто Холивуд већ деценијама није у стању да сними приближно добар филм као ремек-дело у ком су заблистали Хемфри Богарт и Ингрид Бергман?
Легендарни филм „Казабланка“ у коме су Хемфри Богарт и Ингрид Бергман остварили незаборавне улоге прославља 80. рођендан. Ремек-дело Мајкла Кертиса, овенчано с три Оскара, уз још пет номинација, и данас се високо котира на релевантним листама најбољих филмова свих времена.
„Казабланка“ – једна од најбољих мелодрама свих времена
„Казабланка“ је класична филмска мелодрама, једна од најбољих икада направљених у историји филма, зато што је објединила неколико главних особина мелодраме, сматра филмски критичар Божидар Зечевић. Пре свега, у „Казабланки“ имамо ратну или критичну позадину догађања, а у свакој мелодрами постоји нека врста друштвене трауме која се догађа у позадини осујећене страсти, додаје наш саговорник.
„Дефиниција мелодраме је, у принципу, осујећена страст и та се дефиниција расплиће у хиљаду различитих околности, али је увек једна ситуација она у којој се јавља најчешће љубавна страст којој на путу стоје различите друштвене, ратне, критичне историјске околности. Тако је и са романтичном драмом из 1942. године – 'Казабланка' у режији Мајкла Кертиса која за подлогу има Други светски рат“.
Јунаци „Казабланке“ живели су у делу неокупиране Француске, у ком је владала колаборантска влада у Вишију. Реч је о делу Африке, бившим француским колонијама под влашћу владе у Вишију где су се из ратних разлога скривали разни емигранти из источне Европе покушавајући да се снађу у ратном кошмару. У том ратном кошмару дешава се и ова љубавна прича.
„'Казабланка' има идеалну подлогу за развој једне страсти која је, пре свега, љубавна и која никако не може да се реализује због низа непредвиђених околности. Те непредвиђене околности су у вези са дејством нацистичке Немачке на тој територији, али и западног расположења, јер цела 'Казабланка' може да послужи као парадигма једног дела Запада који се налазио под делимичном влашћу нациста, окренутог ка светлијим идеалима слободе, мира и љубави.“
Типичан холивудски романтично-мелодраматски филм
Осим тога, у „Казабланки“ су важне две улоге великих глумаца – Хемфрија Богарта и Ингрид Бергман, обоје номинованих за Оскара, али и француског глумца Пола Енреида који им помаже у тој њиховој великој љубави која се на крају, типично холивудским хепиендом , разрешава, додаје Зечевић.
„'Казабланка' јесте типично холивудски филм, испуњава све услове добре холивудске продукције, али није деловао тако амбициозно кад се приступило његовој реализацији. Међутим, публика га је прихватила у целом западном свету, како се тада говорило, у целом слободном свету и врло брзо је постао хит и остао је хит врло дуго и после Другог светског рата. У ствари, био је парадигма једне врсте филма, романтичног мелодраматског филма, ког је веома поздравила биоскопска публика и остао је један од највећих биоскопских хитова свих времена.“
Савршено „спакован“ холивудски филм
Према Зечевићу, „Казабланка“ није донела ништа ново у уметничком смислу, већ је само реч о „добро направљеном филму“. Редитељ Мајкл Кертис, натурализовани Мађар, као и многи источноевропски емигранти дошао у Холивуд и направио велику каријеру.
„Искористио је све оно што су биле предности холивудског филма и успео је да их доведе до савршенства. Пре свега, то је забаван филм и данас ћете провести лепих сат и по у биоскопу гледајући га. После 80 година , време није ништа одузело, ни додало овом филму. То што је издржао 80 година на свим светским ранг листама то већ говори само за себе да је нешто посебно“.
До данас су „преживели“ не само филм и његова романтична прича него и низ помоћних ствари, попут романтичног шлагера који је постао једна врста евергрина 'As Time Goes By' а данас се свира у безброј џез и других обрада.
„То само помаже једној укупној слици о овом филму који је остао као драга успомена у албуму наших филмских сећања.“
Данашњи Холивуд – ментална диктатура
Филм приближно добар као „Казабланка“ не може деценијама да се сними у данашњем Холивуду зато што су се промениле планетарне околности, оцењује Зечевић. Иако данас имамо више него икад ту критичну ситуацију, Холивуд се променио и у њему више не царује „та доброћудна парадигма мелодраме као што је то било некада“.
„Некад се Холивуд трудио да задовољи општељудске вредности а данас се труди да задовољи политичку коректност. А то значи да задовољи политички диктат једне уске групе људи која жели да завлада светом а то је 'дубока држава' чија је Холивуд сама суштина и сама квинтенсенција. Дакле, данас је на реду прича о људским правима која се претвара у ЛГБТ и шта ја знам шта све не – диктатуру“.
Холивуд је постао ментална диктатура која више не тражи никакав садржај осим „потпуно дебилних чудеса која данас представљају главну линију холивудске продукције“.
„То су ти тзв. Марвел филмови, а ако нису Марвел филмови, они су одавање почасти мантри о људским правима, хомосексуалним заједницама… Једноставно, захтеви филмске индустрије не иду више у оном правцу у ком су ишли некад, Холивуд више не интересују такве мелодраме иако се ту и тамо појави по нека, али данас је циљ и смисао Холивуда другачији него некад“, закључио је Зечевић.
