- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Тектонски поремећаји: Следи најскупља сетва у историји Србије, пољопривредници да засеју што више

© Flickr / News OresundСетва
Сетва - Sputnik Србија, 1920, 22.09.2022
Пратите нас
Агроекономски аналитичар Милан Простран рекао је да никада није било забележено да је цена пшенице 416 долара по тони, а кукуруза 360 долара. Први задатак нове Владе је да донесе системски закон о регресирању цене такозваних инпута у пољопривреди - регресирању цене ђубрива, средстава за заштиту биља, семена и нафте, истакао је Простран.
Јесења сетва је период године када сви пољопривредници морају вредно да раде, али и да добро рачунају.
Трошкови сетве су, само у односу на прошлу годину, порасли за четвртину, а неизвесност око цена по којима ће пољопривредници продавати засејане културе је проблем о коме ће размишљати када за то дође време.
Украјинска криза подигла је цену пољопривредних производа, али и трошкове сетве.
Простран је рекао за РТС да две земље које су у сукобу чине око 30 одсто светске производње житарица и уљаних култура. То су, како каже, озбиљне количине и сваки сукоб између те две државе озбиљно нарушава светски биланс хране.
То је период у коме је дошло до историјски највишег нивоа цена пешенице и кукуруза, подвукао је он.
„Никад није било забележено да је цена пшенице 416 долара по тони, некада смо продавали 200 долара по тони и били смо задовољни, никада кукуруз није био 360 долара тона. Пик који је био највиши у марту и априлу се мало смирио, али је још висок. Имали смо пре две године цену пшенице 18, 19 или 20 динара, сада је 36 динара, цена кукуруза је била 13, 14 или 15 динара, сада је преко 30 динара, то су тектонски поремећаји у сектору хране“, рекао је Простран.
Два питања, енергетика и храна су дошла у први план читавог света. Та два сектора диктирају ниво инфлације који је забринуо и најразвијеније земље и не знамо до када ће тај период трајати, каже аналитичар.
Моје су процене да ће цене и даље имати висок ниво, каже Простран.

Ко у Србији обрађује њиве

Простран указује да имамо десетак богатих приватних фармера или компанија које располажу са 10.000 до 35.000 хектара земље, што није карактеристично за Европу; таквих је десетак или 15 људи, а земљу површине преко 1.000 хектара поседује стотинак фармера.
У Србији доминирају мале и средње фарме - 78 посто по попису из 2012. године, а следеће године ће попис у пољопривреди бити у октобру, и, како Простран предвиђа, биће их мање.
Али 78 одсто од укупног броја пољопривредних газдинстава чине мала и средња газдинства, она су најдоминантнија у централној Србији, то је критична тачка у будећем развоју, истакао је он.

Шта сејати ове јесени

Мали произвођачи се баве „сваштарском“ производњом да би опстали. Они, како каже, имају и биљну производњу, ратарске културе, воћарство, имају краве, овце, живину - за своје потребе баве се најчешће натуралном производњом.
У централној Србији пољопривредници имају другу филозофију посматрања пољопривреде у односу на Војводину, која је више тржишно опредељена. Јер из Војводине се преко 90 одсто пољопривредних производа понуди тржишту, рекао је Простран.
Када је најроднија година у централној Србији, фармери не испоруче жита више од 10 одсто. Прошли су кроз историјски тешке периоде, чувају храну - она храни и човека и стоку, подсећа Простран.
Како каже, налазимо се у компликованом периоду када треба спасавати мале, средње и велике произвођаче - сви су у незавидном положају. Наши пољопривредници по правилу не узимају кредите, од укупно узетих кредита у Србији за потребе привреде, свега шест одсто отпада на кредите који су узели пољопривредници, напомиње он.
Простран заговара идеју да обим јесење сетве буде на што већим површинама, бар око милион хектара.
„Да доминира пшеница, јечам, раж, овас. Од свих повољности једино је то што је пала киша, и што се земљиште може припремати за сетву, све остало је неизвесно, трошкови ће бити високи. Плашим се да ћемо ниво агротехнике и даље снизити“, навео је он.

Системски закон о регресирању цене инпута

„Предлагао сам ових дана нека решења, да држава због укупне ситуације на сектору инпута - минералних ђубрива, средстава за заштиту биља, семена, нафте, што утиче на цену финалног производа - предузме озбиљне мере. Први задатак нове Владе је да хитно донесе системски закон; не уредбе, о регресирању цене инпута у пољопривреди, регресирању цене ђубрива, средстава за заштиту биља, семена и нафте“, рекао је Простран.
Када је у питању сточарска производња, то би било регресирање цене сточне хране.
„Ово је трећа криза у мом сећању. Крајем 70-тих смо имали велику кризу са ценом инпута, 1986. је донет закон. Тада смо морали да ублажимо ценовни удар. Ово је сада драстичнији ценовни удар. Не можемо да утичемо на цену енергената као држава, на цену гаса, нафте, али када је у питању храна можемо да будемо много боље организовани, држава мора да повећа обим аграрног буџета, сада је он испод пет одсто, без милијарде у наредној години ми нећемо моћи на зелене гране“, каже он.
Он додаје да је храна најнеопходнија, од хране се остварује велики девизни прилив, а година је била сушна и узела велики данак који се огледа у огромним губицима.
Кукуруз који је највише страдао, и соја, учествују у укупном бруто производу пољопривреде са око 30 одсто.
„Оптималан рок за завршетак сетве пшенице је цео октобар, када су у питању остале културе продужава се до половине новембра. Ово ће бити најскупља сетва у историји и биће редуцирана што ће оставити, ако не будемо обезбедили услове, последице на укупан род. Битно је да се све више засеје и да то донесе род, јер не знамо каква ће нам бити следећа година“, закључио је Простран.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала