Америка би да пресече све везе између Берлина и Пекинга – последице би биле страшне по Немачку
© AP Photo / Michael Sohn
Пратите нас
Притисак Зелених у Немачкој да тамошња привреда смањи зависност од Кине, која је њихов најважнији партнер, не би могао да да резултат у скоријој будућности. За то нису привредници, али ту идеју не подупиру чак ни Либерали, ни Социјалдемократска партија из које долази канцелар Олаф Шолц.
Такав заокрет сада није реалан, поготово не у ситуацији где немачка привреда већ има велике трошкове због заокрета по питању снабдевања енергентима из Русије, оценио је за Спутњик Ненад Радичевић, дописник РТС из Немачке.
После Русије заокрет и од Кине
Пошто је Немачка “успешно” решила проблем зависности од Русије пре свега одустајањем од руских гаса, нафте и угља, министар привреде Роберт Хабек и шефица дипломатије Аналена Бербок би да сличан модел примене и према Кини. Зелени, из чијих су они редова, по том питању притискају привреднике, али и остале у влади.
Немачкој влади, а и мени лично, важно је да у стратегији према Кини применимо оно што смо научили из наше зависности према Русији, поручила је министарка Бербок која је најавила нову стратегију према Кини, која ће бити део Националне безбедносне стратегије која је у изради.
Привреда против
Представнике немачке привреде је упозорила: „Не можемо себи и други пут да дозволимо да се надамо да неће баш све бити тако лоше с тим аутократским режимима“.
,,Дојче веле“, међутим, наводи да се немачки привредници томе противе, јер је већ годинама Кина највећи немачки трговински партнер и земља у којој послује око 5.500 немачких компанија.
Радичевић напомиње да у овоме Зелени заузимају проамерички став у трговинском рату између Америке и Кине и поделе света на амерички и кинески економски поредак. Додаје, међутим, да суштински ту не постоји јединство унутар немачке владе.
Амерички притисак
Европа је део тог западног поретка и постоји огроман притисак у Немачкој да не само што се одриче руских енергената, него и да прекине ослањање на снабдевање из Кине, али и ослањање своје економије на потражњу у Кини, односно да у том смислу постане независнија. То је огроман изазов и уколико то и почне, а није извесно да ће до тога доћи тако лако и брзо, то подразумева преструктурирање немачке привреде, истиче наш саговорник.
Немачки министар Хабек је још крајем маја одбио да дâ гаранције концерну Фолксваген за инвестиције у Кини, што је, како наводи Дојче веле, био шок. Више деценија се на разне начине олакшавало пословање немачких предузећа у Кину – преко гаранција за улагања или преко гаранција за извоз робе.
Немачке фирме би ускоро могле да наставе да инвестирају у Кину, да тргују са Кином, али све то само уз сопствени ризик, а не више уз помоћ државних гаранција и разних обезбеђења.
Рекордне инвестиције у Кину
Упркос томе, немачке фирме су према резултатима студије урађене у Институту немачке привреде, у првој половини ове године у Кину инвестирале рекордних око десет милијарди евра. Улагања су концентрисана у неколико привредних грана, а пре свега у аутомобилску и хемијску индустрију. Само на четири немачка индустријска гиганта, Фолксваген, БМW, Мерцедес и БАСФ, отпада трећина директних европских инвестиција у Кини, наводе аутори студије.
Од извоза у Кину зависи око три одсто немачких радних места, односно милион запослених.
Пољуљана четири стуба немачког успеха
Радичевић напомиње да је економија Немачке и њен успех протеклих деценија био заснован на четири стуба – један је што држава није морала много да троши на одбрану јер је била под заштитом америчког безбедносног штита, друго – мање је трошила на енергенте јер је по релативно повољним ценама куповала руски гас и угаљ. Трећи стуб је што је своју потражњу, али и производњу ослонила на Кину, а четврти да је сопствену производњу на свом тлу засновала на увозној, односно, јефтинијој радној снази.
Сада се од рата у Украјини те четири ногаре стабилности и немачког успеха итекако љуљају. Питање Кине је једно од њих и ту постоји, наравно, јасан амерички притисак да се Немачка економија одвоји од сарадње са Кином, али то неће ићи тако лако будући да се већ сада виде потенцијалне потешкоће у свакодневном животу, напомиње он.
Последице у свакодневном животу
Наш саговорник је то илустровао тиме што тренутно у Немачкој постоји несташица неколико стотина лекова између осталог због тога што сировине за њих долазе из Кине са кашњењем што због прекинутих ланаца допремања, што због поскупљења транспорта.
На питање, шта би највише трпело у случају да се крене у такав сценарио који призива шефица Зелених и немачке дипломатије, Радичевић каже да би то најпре била аутомобилска индустрија која има погоне у Кини. Она се, како напомиње, одупирала досадашњим притисцима због производње коју има у регионима за које се Кина оптужује да крши људска права тамошњих мањина.
На удари би се, сматра он, нашла и фармацеутска и хемијска индустрија, попут немачког хемијског гиганта, БАСФ-а, због тога што делом има производњу у Кини, али и што део своје производње заснива на бројним полусировинама и сировинама које увози из Кине. Значајан је увоз тих ретких метала који се користе у производњи најразличитијих производа.
Неко нагло резање би могло да изазове несташице и поремећаје производње у тим индустријама. И био би потребан мало већи напор да се нађе неко ко би могао да буде потенцијални ивозник уместо Кине. Поготово ретких метала, јер је и Русија у којој се налазе ти многи ретки метали, под санкцијама, односно земља из које је непожељно увозити, каже Радичевић.
Нема јединства у немачкој влади
На питање, на шта то указује податак о рекордним инвестицијама немачких фирми у Кину у првој половини године, упркос случајевима ускраћивања државних гаранција, Радичевић истиче да су фирме које су остале без њих вероватно добиле гаранције на приватном банкарском тржишту. Тешко да неко улози без гаранција у тако велике послове, каже он, али и указује на битан податак:
Очигледно је да унутар саме немачке државе не постоји тако јединствен став да немачке фирме треба да се повуку са кинеског тржишта. Конкретно, канцелар и Социјал-демократска партија нису тако резолутни као Зелени, али ни Либерали из чијих је редова министар финансија. Министар економије Хабек је из редова Зелених, као и шефица дипломатије, Бербок, који гурају ту причу и не може се рећи да је Немачка потпуно окренула леђа Кини.
Копредседници Зелених Аналена Бербок и Роберт Хабек
© AFP 2023 / JOHN MACDOUGALL
То, сматра он, сигурно неће ићи тако брзо, поготово уколико не буде било неких окидача попут, како напомиње, напада Пекинга на Тајван. Уколико до тога не дође, а сва је прилика да засад то није извесно, тај заокрет Немачке неће бити тако брз, уверен је Радичевић. Нарочито у ситуацији где немачка привреда већ има велике трошкове због заокрета по питању снабдевања енергентима из Русије.
Ништа од заокрета у скоријој будућности
Конкренто БАСФ као хемијски гигант се припрема за кризу јер је сировина коју највише користе за производњу гас и њима је сада приоритет да из предстојеће зиме изађу са што мање губитака. Зато саговорник Спутњика не верује да би то прекидање веза са Кином могло да уследи у скоријој будућности.
Поготово што је, како пише Дојче веле, за многе немачке менаџере промена курса коју је најавио „зелени“ министар привреде Хабек – превише.
По оцени генералног директора Одбора за Азију и Пацифик немачке привреде, Фридолина Штрака, државни подстицаји и гаранције у пословању с Кином морају начелно да опстану“, као што би и кинеске инвестиције у Немачкој и Европи требало да буду добродошле.
Америка се са тим, сигурно, не би сложила, а како ће реаговати биће јасно из одговора Зелених.
