Договор Путина и Ердогана : Напуштање долара је неизбежан процес
14:55 25.09.2022 (Освежено: 15:17 25.09.2022)
© Sputnik / Владимир Трефилов
Пратите нас
То што ће Турска четвртину руског гаса убудуће плаћати у рубљама је значајно за билатералну сарадњу две земље иако тих 25 одсто не представља велики обим у светским оквирима. Договор Путина и Ердогана је значајан јер је усмерен у правцу даље дедоларизације, каже за Спутњик консултант Бранко Павловић.
А она је дуготрајан, али и неизбежан процес, упркос покушајима оснаживања долара.
Путин и Ердоган – наставак дедоларизације
Председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган су се недавно на маргинама самита Шангајске организацје за сарадњу (ШОС) у Самарканду договорили да ускоро Турска четвртину увезеног природног гаса из Русије почне да плаћа у рубљама.
За Турску оваква пракса није нова. Она је још средином јуна 2020. године кренула у елиминисање долара у међусобним плаћањима са Кином, чију робу плаћа у јуанима. О томе су претходно споразум потписале централне банке две земље.
Процес дедоларизације је, практично, отпочео пре пет година када су лидери Русије и Кине, Путин и Си Ђинпинг обзнанили да се залажу за употребу националних валута у међусобним плаћањима. Тај потез су објаснили повећањем стабилности банкарских услуга за извозно-увозне трансакције у условима постојећих ризика на глобалним тржиштима.
Русија и Кина одустају од долара
© Sputnik / Виталиј Подвицки
Изненадиле и заливске монархије
Оно што су тада економски аналитичари предвидели да ће, поред Русије и Кине, у одбацивање долара најпре кренути Индија, Иран и Турска, у пракси се и обистинило. Мало ко је, међутим, очекивао да ће се у том кругу земаља наћи и заливске петромонархије, традиционални амерички савезници, чија је нафта темељ петродолара. Судијска Арабија је, такође, договорила са Кином да јој нафту плаћа у јуанима.
Са економским јачањем Кине и Индије, прве и треће највеће увознице нафте у свету, лидери заливских монархија имају све мање подстицаја да се држе долара као у претходним деценијама. Поготово што су на примеру Русије могли да виде како и сами могу да остану без свог новца. Зашто и они не би почели да продају нафту у националним валутама, каже Павловић.
Удео долара пада од 2015.
Удео долара у глобалним девизним резервама је 2015. године износио 65 одсто, почетком 2020. Године 62 одсто, а на крају прошле године пао је испод 59 одсто.
Пандемија ковида је, по мишљењу економиста, само убрзала тај процес у коме геополитички фактор у одређеним тренуцима игра кључну улогу. То је управо потврдила и украјинска криза, додатно доприносећи дедоларзицаји.
По оцени научне сараднице Кинеске академије за савремене међународне односе, Ченг Фенгин, плаћање у рубљама за део гаса који се из Русије испоручује Турској је неопходна мера, пошто је Руска Федерација под санкцијама које подразумевају и забрану коришћења међународног платног система, СВИФТ.
С друге стране, амерички долар је, како оцењује, сада заиста валута високог ризика. Пребрзо расте и може чак и да дође до депресијације, односно његовог обезвређивања у будућности. Та неизвесност је највећи проблем, а у овим околностима, удаљавање од доларских обрачуна углавном се заснива на смањењу ризика у међународној трговини, сматра Фенгинг. Зато је мишљења да ће и Турска и друге земље вероватно смањити удео обрачуна у америчким доларима.
Дедоларизација незаустављива
Турска ће четвртину руског гаса плаћати у рубљама чиме се наставља процес дедоларизациј у свету
© Sputnik / Алексей Сухоруков
/ Коментаришући најновији договор Путина и Ердогана да Турска четвртину руксог гаса плаћа у рубљама Павловић нема дилему:
„Сам процес је много већи од тога, много дубљи од тога. Тако да је озбиљан напор свих држава, пре свега БРИКС-а, па онда и Шангајске организације за сарадњу да потисну долар као резервну светску валуту, веома допринео одлуци централних банака да подигну референтне каматне стопе, Феда пре свега и да иду у одбрану долара“.
Наш саговорник каже да су ту по среди спојени судови и да није само инфлација разлог што је свет подигао референтну каматну стопу. Реч је, како истиче, управо о томе да би се слабљењу долара парирало његовим јачањем.
„Али процеси су незаустављиви тако да ћемо ми у првој фази видети све више оних држава које своје међусобне трговинске обавезе плаћају домаћим валутама. У другој фази ће бити одређивана и вредности робе која се плаћа у домаћој валути. Неће то бити само пуко прерачунавање из долара у домаћу валуту. У трећој фази ће се створити нека нова светска валута која би стабилизовала светску трговину која ће вероватно бити нека корпа валута помешана са корпом неких драгоцених метала“, мишљења је Павловић.
То је, како каже, правац којим се иде, колико год да процес дедоларизације није једноставан и колико год да ће потрајати, с обзиром на и даље висок удео долара у структури глобалних девизних резерви.
