- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Спутњик на Северном Кавказу: Овде су већ једном пропали покушаји да се подели Русија /фото/

© Sputnik . Татјана ТрикићДагестан, ватромет у Махачкали поводом Дана националног јединства 15. септембра
Дагестан, ватромет у Махачкали поводом Дана националног јединства 15. септембра - Sputnik Србија, 1920, 25.09.2022
Пратите нас
Земља планина и горштака Северног Кавказа, врата ка Каспију, Дагестан је „јужна капија“ Русије и њен етнички најразноликији регион. Ово је и место где су већ једном пропали покушаји Запада да помажући терористе разбије Русију.
У Дагестану тридесетак народа живи вековима у хармонији, а све их повезује Русија и руски језик као једини начин међунационалне комуникације. Рецепт за међунационалну хармонију као такву не постоји, каже за Спутњик ректор Дагестанског државног универзитета Муртазали Рабаданов, али народи Дагестана су вековима живели и живе у добросуседским односима.
„За сву историју Дагестана није регистрован ниједан међунационални рат - можда је било неких сукоба на економској или земљишној основи, али није забележено да је једна националност напала другу. Томе је без сумње допринело то што је код нас увек било развијено међунационално братимљење и гостопримство“, објашњава Рабаданов формулу слоге међу народима Дагестана.

Дагестан чврсто уз Русију

И заиста, гостопримство становника Дагестана, без обзира ком народу припадају, види се на сваком кораку. Било у граду или селу, у ресторану или продавници, у установи или на улици, сусретљиво одговарају и труде се да помогну туристима. Имају шта и да покажу, од Дербента, каспијског бисера где се налазе најстарија хришћанска црква, најстарија џамија и најстарија синагога на територији Русије, преко Сулакског кањона, најдубљег у Европи, до села високо у планинама, у којима су овдашњи горштаци кроз историју живели као у тврђавама склањајући се од најезди разних војски.
© Sputnik . Татјана ТрикићХиџаби и глинене посуде народа Дагестана из 19. века
Хиџаби и глинене посуде народа Дагестана из 19. века - Sputnik Србија
1/6
Хиџаби и глинене посуде народа Дагестана из 19. века
© Sputnik . Татјана ТрикићДагестан, поглед на град Дербент са тврђаве Нар-Кала
Дагестан, поглед на град Дербент са тврђаве Нар-Кала - Sputnik Србија
2/6
Дагестан, поглед на град Дербент са тврђаве Нар-Кала
© Sputnik . Татјана ТрикићДагестан, тврђава Нар-Кала у Дербенту, споменик под заштитом Унеска с објектима старости од 2. до 19. века
Дагестан, тврђава Нар-Кала у Дербенту, споменик под заштитом Унеска с објектима старости од 2. до 19. века - Sputnik Србија
3/6
Дагестан, тврђава Нар-Кала у Дербенту, споменик под заштитом Унеска с објектима старости од 2. до 19. века
© Sputnik . Татјана ТрикићДагестан, унутрашњост објекта за који се верује да је ранохришћанска црква унутар зидина тврђаве Нур-Кала у Дербенту
Дагестан, унутрашњост објекта за који се верује да је ранохришћанска црква унутар зидина тврђаве Нур-Кала у Дербенту  - Sputnik Србија
4/6
Дагестан, унутрашњост објекта за који се верује да је ранохришћанска црква унутар зидина тврђаве Нур-Кала у Дербенту
© Sputnik . Татјана ТрикићДагестан, Џума Џамија у Дербенту из 8.века, најстарија у Русији
Дагестан, Џума Џамија у Дербенту из 8.века, најстарија у Русији  - Sputnik Србија
5/6
Дагестан, Џума Џамија у Дербенту из 8.века, најстарија у Русији
© Sputnik . Татјана ТрикићДагестан, централна Џума џамија у Махачкали
Дагестан, централна Џума џамија у Махачкали - Sputnik Србија
6/6
Дагестан, централна Џума џамија у Махачкали
1/6
Хиџаби и глинене посуде народа Дагестана из 19. века
2/6
Дагестан, поглед на град Дербент са тврђаве Нар-Кала
3/6
Дагестан, тврђава Нар-Кала у Дербенту, споменик под заштитом Унеска с објектима старости од 2. до 19. века
4/6
Дагестан, унутрашњост објекта за који се верује да је ранохришћанска црква унутар зидина тврђаве Нур-Кала у Дербенту
5/6
Дагестан, Џума Џамија у Дербенту из 8.века, најстарија у Русији
6/6
Дагестан, централна Џума џамија у Махачкали
А прошли су туда многи завојевачи, од Хазара и Хуна, Татаро-монгола, Арапа, до Персијанаца и Турака. Историјске везе са Русима сежу од 16. века, важна етапа је био период везан за Историјски поход цара Петра Првог, а регион је дефинитивно постао део Руске империје 25. августа 1859. године када се после 25 година борби вођа теократске државе на територији данашњег Дагестана и Чеченије, имам Шамил у месту Гуниб предао руском царском намеснику Кавказа генералу Александру Барјатинском.
Од тада смо били и остали чврсто уз Русију, каже за Спутњик Алимурад Гаџијев, директор Института екологије и одрживог развоја Дагестана и председник Савета младих научника републике. Утолико пре што су, како истиче, Руси и руски језик оно што повезује многобројне народе Дагестана. А има их званично двадесет осам. Најбројнији су Аварци, следе Даргинци, Лезгини, Лакци, Кумики, Табасарани... Говоре на језицима четири језичке групе (нахско-дагестанске, турско-татарске, словенске и иранске), најегзотичнији је табасарански са чак 43 падежа, а 14 језика има статус званичног.
© Sputnik . Татјана Трикићпијаца у Махачкали
пијаца у Махачкали - Sputnik Србија
1/7
пијаца у Махачкали
© Sputnik . Татјана ТрикићПијаца у Махачкали
Пијаца у Махачкали - Sputnik Србија
2/7
Пијаца у Махачкали
© Sputnik . Татјана Трикићкеј у Махачкали
кеј у Махачкали - Sputnik Србија
3/7
кеј у Махачкали
© Sputnik . Татјана Трикићвече на централном тргу у Махачкали
вече на централном тргу у Махачкали - Sputnik Србија
4/7
вече на централном тргу у Махачкали
© Sputnik . Татјана Трикићградска плажа у Махачкали
градска плажа у Махачкали - Sputnik Србија
5/7
градска плажа у Махачкали
© Sputnik . Татјана ТрикићДагестан, Махачкала, споменик погинлим припадницима органа реда
Дагестан, Махачкала, споменик погинлим припадницима органа реда - Sputnik Србија
6/7
Дагестан, Махачкала, споменик погинлим припадницима органа реда
© Sputnik . Татјана Трикићрепортер Спутњика испред зграде Владе Дагестана
репортер Спутњика испред зграде Владе Дагестана - Sputnik Србија
7/7
репортер Спутњика испред зграде Владе Дагестана
1/7
пијаца у Махачкали
2/7
Пијаца у Махачкали
3/7
кеј у Махачкали
4/7
вече на централном тргу у Махачкали
5/7
градска плажа у Махачкали
6/7
Дагестан, Махачкала, споменик погинлим припадницима органа реда
7/7
репортер Спутњика испред зграде Владе Дагестана
Међунационални језик је руски јер је језика толико много, а разлике међу њима толике да се не разумеју често ни становници суседних села, објашњава Гаџијев, магистар биолошких наука али и предани истраживач дагестанске традиције и обичаја. Ректор Рабаданов указује на значај који је у развоју образовања и науке у Дагестану одиграла руска интелигенција.
© Sputnik . Татјана ТрикићАлимурад Гаџијев, председник Савета младих научника Дагестана
Алимурад Гаџијев, председник Савета младих научника Дагестана - Sputnik Србија, 1920, 25.09.2022
Алимурад Гаџијев, председник Савета младих научника Дагестана
„Педесетих-шездесетих година 20. века овде смо имали „десант“ учитеља, лекара... У главном граду Махачкали подигнут је чак споменик руској учитељици. То је један од симбола града“, наводи Рабаданов, доктор физике и математике, који од 2007. предводи ДГУ, данас један од водећих иновативно-образовних центара на југу Русије. С поносом истиче да универзитет као главна високошколска установа републике игра обједињавајућу улогу, те да осим образовне и научне, има и трећу мисију – да служи друштву.
„Томе посвећујемо велику пажњу. Мислим да је ДГУ има водећу улогу у културном , образовном и научном развоју наше републике. Обучили смо више од 125.000 стручњака готово свих праваца класичног универзитетског образовања широког спектра, а некадашњи наши студенти раде у практично свим организацијама и у свим насељеним местима у нашој републици. Зато ДГУ игра консолидујућу улогу“, уверен је Рабаданов.
На питање како тумачи тезу која се може чути на Западу да су Руси колонизатори и да гуше развој других народа, ректор одмахује руком:
„Та теза је чисто идеолошка. Сви знамо да није тако. Овде у Дагестану Русе који овде живе сматрамо Дагестанцима. Дакле, Дагестанци су и Даргинци, и Аварци, и Лезгини, и Руси, проблема нема. А те тезе су чист покушај да се разједини и подели народ.“

Путинова здравица после 20 година

Гаџијев у сличном тону поручује да је Дагестан био и остао Русија. Присећа се и 1999. кад су, и овај регион, уз Чеченију, терористи покушали да одвоје од Русије.
„Да тада нисмо пружили отпор тим формацијама, Русије каква је данас не би било. Већ је био наштампан у Немачкој новац и пасоши те псеудодржаве коју су они маштали овде да направе. Јер био је постављен задатак да се подели и одвоји Дагестан, а онда већ и Сибир, Татарстан... Врло добро се сећам каква је била ситуација. Био сам дете, али сећам се те неизвесности. Отишао сам код баке у село, а она се све питала са стрепњом шта ће бити сутра. Село у планини, а нешто даље водиле су се борбе. Заустављене су кад су дошле федералне јединице. Недалеко од наше куће стајала су борбена возила и тенкови и та слика ми је још пред очима“, присећа се млади научник.
Подсећа и да је председник Владимир Путин тада тек дошао на власт, као и на чувену епизоду кад је руски лидер долетео у место Ботлих, близу границе Дагестана и Чеченије и кад су му понудили да попије за здравицу а одбио јер борба против терориста није била завршена. Кад је долетео у Дагестан после 20 година рекао је - сад можемо да попијемо.
© Sputnik . Татјана Трикићпоглед на Сулакски кањон, најдубљи у Европи
поглед на Сулакски кањон, најдубљи у Европи - Sputnik Србија
1/7
поглед на Сулакски кањон, најдубљи у Европи
© Sputnik . Татјана Трикић„уплакане стене“ у Сулакском кањону
„уплакане стене“ у Сулакском кањону - Sputnik Србија
2/7
„уплакане стене“ у Сулакском кањону
© Sputnik . Татјана Трикићпоглед на реку Сулак
поглед на реку Сулак  - Sputnik Србија
3/7
поглед на реку Сулак
© Sputnik . Татјана Трикићвисећи мост код пећине Нохо
висећи мост код пећине Нохо - Sputnik Србија
4/7
висећи мост код пећине Нохо
© Sputnik . Татјана Трикићпоглед на планинско место у Гуниб
поглед на планинско место у Гуниб  - Sputnik Србија
5/7
поглед на планинско место у Гуниб
© Sputnik . Татјана Трикићкамен у Гунибу на ком је имам Шамил предао Дагестан Руској империји
камен у Гунибу на ком је имам Шамил предао Дагестан Руској империји - Sputnik Србија
6/7
камен у Гунибу на ком је имам Шамил предао Дагестан Руској империји
© Sputnik . Татјана ТрикићДагестанске планине
Дагестанске планине - Sputnik Србија
7/7
Дагестанске планине
1/7
поглед на Сулакски кањон, најдубљи у Европи
2/7
„уплакане стене“ у Сулакском кањону
3/7
поглед на реку Сулак
4/7
висећи мост код пећине Нохо
5/7
поглед на планинско место у Гуниб
6/7
камен у Гунибу на ком је имам Шамил предао Дагестан Руској империји
7/7
Дагестанске планине
„Тако да је Дагестан тада, 1999. године рекао своје и оно је чврсто – да је ће Русија каква јесте остати заувек“, истиче Гаџијев.
Наш саговорник, иначе Кумик по националности, велики је ентузијаста и предани истраживач биолошке разноликости и заштите човекове средине. А она је, засад, у Дагестану махом нетакнута – планински брзаци, језера, кањон у долини реке Сулак дуг 53 километара, који достиже дубину од чак 1920 метара, 63 метара више од Гранд кањона и 620 метара више од кањона Таре, сплетови планинских ланаца са ледницима са чак 10 врхова изнад 4.000 метара надморске висине. Испод тога Каспијско море са пешчаним плажама, све популарнијим међу туристима, посебно од почетка пандемије корона вируса.

Верност традицији

У Дагестану посебно место припада исламу, који исповеда огромна већина (96 посто) становника Дагестана, при чему сунити преовладавају на северу, а шиити, којих је много мање, на југу. Значајан број жена носи хиџаб, али је посебно међу младима доста оних које не покривају главу. О дугој историји ислама у овом региону говори и чињеница да се у Дербенту налази најстарија џамија у Русији, Џума џамија чији су темељи ударени у 8. веку. Међутим, у граду, чији се назив преводи као „затворена капија“, налазе се и, како тврде поједини археолози, остаци најстарије хришћанске цркве у Русији.
© Фото : фото уступила Спутњику прес служба ДГУРектор Дагестанског државног универзитета Муртазали Рабаданов
Ректор Дагестанског државног универзитета Муртазали Рабаданов - Sputnik Србија, 1920, 25.09.2022
Ректор Дагестанског државног универзитета Муртазали Рабаданов
Реч је о грађевини у облику крста на територији тврђаве Нар-Кала, споменика под заштитом Унеска са објектима старости од 2. до 19. века. Према мишљењу археолога професора Александра Кудрјавцева, објекат је хришћански храм изграђен у периоду од 5. до 7. века, а не, како је званично наведено, цистерна за воду. Како каже, након што су Арапи дошли у Дербент, храм је почев од 8. века запуштен и на крају претворен у цистерну. Он се позива и на податке из писаних извора који показују да је Дербент био један од важнијих хришћанских центара источног Кавказа.
Алимурат Гаџијев подржава тезу професора Кудрјавцева и верује да ће даља археолошка истраживања доказати да је он у праву. Објашњава да је реч о периоду када је на овом простору постојала тзв. Кавкаска Албанија која, како каже, нема везе с данашњом Албанијом и Албанцима. Реч је о раносредњевековној држави која је постојала од 1. века пре нове ере до 8. века нове ере а чији су становници око 4. века примили хришћанство. Кавкаски Албани касније су учествовали у етногенези Јермена Нагорног Карабаха, Азербејџанаца, Грузина у области Кахетије и појединих дагестанских народа.
© Фото : фото уступила Спутсику прес служба ДГУРепортер Спутњика са ректором Дагстанског државног универзитета Муртазали Рабадановом и професорима А.Гаџијевом, М. Рабадановом и В.Маљавином
Репортер Спутњика са ректором Дагстанског државног универзитета Муртазали Рабадановом и професорима А.Гаџијевом, М. Рабадановом и В.Маљавином - Sputnik Србија, 1920, 25.09.2022
Репортер Спутњика са ректором Дагстанског државног универзитета Муртазали Рабадановом и професорима А.Гаџијевом, М. Рабадановом и В.Маљавином
Кад се подвуче црта, имајући у виду људске ресурсе, историјско наслеђе, природне лепоте, као и економске, научне и образовне потенцијале Дагестана, Гаџијев каже да с оптимизмом гледа у будућност овог региона.
„Историја Дагестана траје не једну хиљаду година. А будућност је управо у јединству народа који су овде живели и живе и у настављању и очувању њихових традиција. То што их се придржавамо омогућиће нам да у данашњем веома сложеном свету видимо себе онаквима како су себе видели и наши преци.“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала