https://sputnikportal.rs/20220926/kako-je-frojd-postao-frojd-1143339397.html
Како је Фројд постао Фројд
Како је Фројд постао Фројд
Sputnik Србија
Како је Фројд постао Фројд
2022-09-26T21:44+0200
2022-09-26T21:44+0200
2022-09-26T21:44+0200
култура
култура
култура – вести
књига
сигмунд фројд
биографија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/05/1123338906_0:25:800:475_1920x0_80_0_0_2877c557165bf173464f615a469bbb08.jpg
У столећу за нама показано је велико интересовање за Фројдов лик и дело. На више или мање релевантним изворима засновани, низали су се покушаји реконструисања биографије аустријског лекара и психијатра – од оних који су, приказујући га као морално неупитну личност, били готово глорификаторски, до оних који су, тежећи непристрасности, били критички интонирани, саопштио је „Клио“.Оправдано је поставити питање – шта, крај оваквог обиља биографских студија, доноси књига Адама Филипса?Опредељујући се за субјективистички и поетски приступ, аутор не приказује, попут својих претходника, успон психоанализе, Фројдову славу, болест, креативне следбенике, контроверзе, смрт... Пишући биографију он, истовремено, испитује њене домете и признаје њен пораз, садржан у немогућности да се нечији живот сагледа интегрално, у каузалном и хронолошком поретку.Адам Филипс је британски психоаналитички психотерапеут и есејиста. По мишљењу многих и најистакнутији британски психоаналитички писац – Тајмс га је описао као „Мартина Армиса британске психоанализе“, а Џон Банвил као „једног од најбољих прозних стилиста“.
https://sputnikportal.rs/20211205/sta-frojd-duguje-dostojevskom-dzin-medju-piscima-ciji-su-romani-postali-udzbenici-psihopatologije-1132118907.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
како је фројд постао фројд, књига, сигмунд фројд, биографија, психоанализа, kako je frojd postao frojd, knjiga, sigmund frojd, biografija, psihoanaliza
како је фројд постао фројд, књига, сигмунд фројд, биографија, психоанализа, kako je frojd postao frojd, knjiga, sigmund frojd, biografija, psihoanaliza
Како је Фројд постао Фројд
Књигу „Како је Фројд постао Фројд – рађање психоаналитичара“ британског психоаналитичког психотерапеута и есејисте Адама Филипса објавила је издавачка кућа „Клио“. Књигу је са енглеског језика превела Нада Донати.
У столећу за нама показано је велико интересовање за Фројдов лик и дело. На више или мање релевантним изворима засновани, низали су се покушаји реконструисања биографије аустријског лекара и психијатра – од оних који су, приказујући га као морално неупитну личност, били готово глорификаторски, до оних који су, тежећи непристрасности, били критички интонирани, саопштио је „Клио“.
Оправдано је поставити питање – шта, крај оваквог обиља биографских студија, доноси књига Адама Филипса?
„Пишући стилом какав се ретко среће у савременој психоанализи, реченицом која није ни једноставна ни једнозначна, Филипс је књигу вратио оном помало скрајнутом аспекту Фројдовог дела – његовом књижевном стилу који му је замало донео Нобелову награду“.
Опредељујући се за субјективистички и поетски приступ, аутор не приказује, попут својих претходника, успон психоанализе, Фројдову славу, болест, креативне следбенике, контроверзе, смрт... Пишући биографију он, истовремено, испитује њене домете и признаје њен пораз, садржан у немогућности да се нечији живот сагледа интегрално, у каузалном и хронолошком поретку.
Ова књига није ни психобиографија ни психоаналитичка студија, већ дуг есеј о Фројду и психоанализи, који каткад продире у простор фикције – тј. сферу испитивања неостварених могућности. Она, отуда, провоцира машту читаоца и буди његово интересовање за апострофиране теме.
Адам Филипс је британски психоаналитички психотерапеут и есејиста. По мишљењу многих и најистакнутији британски психоаналитички писац – Тајмс га је описао као „Мартина Армиса британске психоанализе“, а Џон Банвил као „једног од најбољих прозних стилиста“.
