https://sputnikportal.rs/20220928/biroi-puni-nezaposlenih-medicinara-ali-na-konkursima-uvek-manjak-kandidata--zasto-1143446341.html
Бирои пуни незапослених медицинара, али на конкурсима увек мањак кандидата – зашто?
Бирои пуни незапослених медицинара, али на конкурсима увек мањак кандидата – зашто?
Sputnik Србија
Иако, према званичним подацима, више од хиљаду медицинара чека на посао и дуже од годину дана, у здравственим установама се жале да чак и када распишу... 28.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-28T08:10+0200
2022-09-28T08:10+0200
2022-09-28T08:12+0200
друштво
србија – друштво
здравство
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111771/65/1117716514_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_a835d1919d56ca00c0790f64cf60026f.jpg
На евиденцији Националне службе за запошљавање у Београду регистровано је скоро 2.000 медицинара, а у домовима здравља и болницама хронично недостају.У Институту за онкологију и радиологију у којем се годишње прегледа и лечи на десетине хиљада онколошких пацијената, конкурси за пријем медицинских сестара и техничара стално су отворени.На последњем, када су тражили 22 медицинске сестре, пријавило се њих девет. У мају и јулу на конкурсу за лабораторијске техничаре - нико.„На евиденцији највише имамо медицинских сестара, педијатријских, педагошких, гинеколошко-акушерских сестара, а најмање медицинско-лабораторијских техничара, санитарно-еколошких и козметичарских сестара“, наводи начелница Филијале за Београд Националне службе за запошљавање Душица Лукић, преноси РТС.Када је реч о лекарима, на евиденцији је највише доктора медицине, док је специјалиста јако мало - чим дођу на евиденцију, одмах се запошљавају јер су тражени.Ипак, више од 1.000 медицинских радника на посао чека и дуже од годину дана. Нереална очекивања када је реч о висини зараде, рад у сменама, прековремени и теренски рад најчешћи су разлози због којих лекари и медицинске сестре не желе да раде у домовима здравља, клиничко-болничким центрима и болницама.„Деле се специјализације, али се дају волонтерски - колеге плаћају и за то време немају плату, није им уписан специјалистички стаж. Када конкуришу за посао специјалисте као свршени специјалисти, немају услов јер немају бар шест месеци да су се бавили послом у својој струци“, објашњава Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.На Војно-медицинској академији засад има довољно медицинских сестара. Међутим, због одласка у пензију, пријем лекара и сестара је неопходан. Зато је Министарство одбране расписало конкурс за стипендирање ученика трећег и четвртог разреда средњих медицинских школа.Особа која одбије понуду за посао, брише се са евиденције Службе за запошљавање, али само шест месеци. После тога може опет да се пријави. Очигледно ни та мера није дала резултат.Примена закона о платним разредима и групама који би обезбедио више зараде, више специјализација које ће бити признате у радни стаж и стипендирање ученика, могло би да реши недостатак лекара и сестара у државном здравственом сектору који траје скоро деценију.Доктор Марко Ерцеговац, директор Ургентног центра, каже да немају мањак лекара и да су направили систем којим могу да планирају пријем пре него што се неко место упразни одласком у пензију.На та места примаће се лекари који су волонтирали на неком одељењу и тако сами себе наметнули људима који ту већ раде.Већи проблем представља пријем медицинских сестара, али и ту, каже, има помака.„На последња два конкурса повећао се број заинтересованих. То су углавном сестре које су радиле у другим установама, или су отишле у приватну праксу и желе да се врате“, навео је Ерцеговац.Он се нада да ће сада примити само сестре које су са искуством и квалификоване, а што је, како истиче, важно и за младе сестре које долазе, јер ће тако имати најбоље едукаторе.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – друштво, здравство
србија – друштво, здравство
Бирои пуни незапослених медицинара, али на конкурсима увек мањак кандидата – зашто?
08:10 28.09.2022 (Освежено: 08:12 28.09.2022) Иако, према званичним подацима, више од хиљаду медицинара чека на посао и дуже од годину дана, у здравственим установама се жале да чак и када распишу конкурсе, не пријави се довољан број кандидата. Ко се од медицинских сестара и лекара ипак налази на бироу, а које специјалности су најтраженије?
На евиденцији Националне службе за запошљавање у Београду регистровано је скоро 2.000 медицинара, а у домовима здравља и болницама хронично недостају.
У Институту за онкологију и радиологију у којем се годишње прегледа и лечи на десетине хиљада онколошких пацијената, конкурси за пријем медицинских сестара и техничара стално су отворени.
На последњем, када су тражили 22 медицинске сестре, пријавило се њих девет. У мају и јулу на конкурсу за лабораторијске техничаре - нико.
„На евиденцији највише имамо медицинских сестара, педијатријских, педагошких, гинеколошко-акушерских сестара, а најмање медицинско-лабораторијских техничара, санитарно-еколошких и козметичарских сестара“, наводи начелница Филијале за Београд Националне службе за запошљавање Душица Лукић,
преноси РТС.
Када је реч о лекарима, на евиденцији је највише доктора медицине, док је специјалиста јако мало - чим дођу на евиденцију, одмах се запошљавају јер су тражени.
„Међу малобројним специјалистима који се налазе на нашој евиденцији су специјалисти пулмологије, неурологије, неуропсихијатрије, психијатрије, офталмологије, гинекологије и акушерства, опште хирургије“, наводи Лукићева.
Ипак, више од 1.000 медицинских радника на посао чека и дуже од годину дана. Нереална очекивања када је реч о висини зараде, рад у сменама, прековремени и теренски рад најчешћи су разлози због којих лекари и медицинске сестре не желе да раде у домовима здравља, клиничко-болничким центрима и болницама.
„Деле се специјализације, али се дају волонтерски - колеге плаћају и за то време немају плату, није им уписан специјалистички стаж. Када конкуришу за посао специјалисте као свршени специјалисти, немају услов јер немају бар шест месеци да су се бавили послом у својој струци“, објашњава Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.
На Војно-медицинској академији засад има довољно медицинских сестара. Међутим, због одласка у пензију, пријем лекара и сестара је неопходан. Зато је Министарство одбране расписало конкурс за стипендирање ученика трећег и четвртог разреда средњих медицинских школа.
„На ВМА имамо запослено 1.140 медицинских сестара, али имамо потребу да зановимо медицински кадар. Конкурс је расписан за 30 ученика који ће покрити недостатак који већ постоји, а везано за природан одлив медицинских техничара“, каже Бојана Јовановић, начелница Службе за здравствену негу ВМА.
Особа која одбије понуду за посао, брише се са евиденције Службе за запошљавање, али само шест месеци. После тога може опет да се пријави. Очигледно ни та мера није дала резултат.
Примена закона о платним разредима и групама који би обезбедио више зараде, више специјализација које ће бити признате у радни стаж и стипендирање ученика, могло би да реши недостатак лекара и сестара у државном здравственом сектору који траје скоро деценију.
Доктор Марко Ерцеговац, директор Ургентног центра, каже да немају мањак лекара и да су направили систем којим могу да планирају пријем пре него што се неко место упразни одласком у пензију.
На та места примаће се лекари који су волонтирали на неком одељењу и тако сами себе наметнули људима који ту већ раде.
Већи проблем представља пријем медицинских сестара, али и ту, каже, има помака.
„На последња два конкурса повећао се број заинтересованих. То су углавном сестре које су радиле у другим установама, или су отишле у приватну праксу и желе да се врате“, навео је Ерцеговац.
Он се нада да ће сада примити само сестре које су са искуством и квалификоване, а што је, како истиче, важно и за младе сестре које долазе, јер ће тако имати најбоље едукаторе.
