https://sputnikportal.rs/20220928/kako-ce-crna-gora-iz-corsokaka---djukanovic-povrijedio-ustav-a-blokiran-ustavni-sud-1143491555.html
Како ће Црна Гора из ћорсокака - Ђукановић повриједио Устав, а блокиран Уставни суд
Како ће Црна Гора из ћорсокака - Ђукановић повриједио Устав, а блокиран Уставни суд
Sputnik Србија
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић прекршио је Устав, одбијајући да на предлог парламентарне већине да мандат за састав 44. црногорске владе Миодрагу Лекићу... 28.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-28T17:19+0200
2022-09-28T17:19+0200
2022-09-28T17:19+0200
регион
регион – политика
црна гора
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/0d/1124366227_0:0:2842:1600_1920x0_80_0_0_ecebcdb948af7d7b2c1be0af7d093cfd.jpg
Уставом је у члану 103. прописано, објашњава Марковић за Спутњик, да предсједник Црне Горе предлаже мандатара у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине, а тај рок је протекао.Блокиран Уставни суд„Истина, црногорска Скупштина је конституисана још након посљедњих редовних парламентарних избора од 30.августа 2020.године, али имајући у виду напријед цитиране одредбе о немогућности распуштања Скупшине прије истека мандата на који је изабрана, нити је Скупштина скратила свој мандат, рок од 30 дана се има рачунати од дана када је изгласано неповјерење Влади чији је премијер био господин Дритан Абазовић. Ово тим прије што је Устав у овом дијелу и на исти начин тумачен и након изгласавања неповјерења Влади када је премијер био Здравко Кривокапић, па би различито тумачење, и то у временском периоду краћем од годину дана, водило правној несигурности”, упозорава адвокат.Притом, подсјећа он, одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд на предлог најмање 25 посланика Скупштине, с тим што је за покретање тог поступка неопходна већина свих у Скупштини.Подгорички адвокат каже да је још у вријеме изгласавања неповјерења Влади Црне Горе, када је премијер био Здравко Кривокапић, оправдано актуелизовано питање да ли су се тим чином стекли услови и за распуштање Скупштине Црне Горе, те расписивање ванредних парламентарних избора, или пак услови да предсједник државе предложи новпог мандатара за састав Владе, што се и десило, предлагањем и избором Дритана Абазовића.Сада се иста та ситуација понавља и након изгласавања неповјерења Влади чији је Абазовић био премијер, констатује Марковић.“Актуелизовање тог питања, као и становиште колега према којима је изгласавање неповјерења Влади ,,аутоматски" морало да довести до ванредних парламентарних избора сасвим је логично имајући у виду одредбу члана 3. став 3.Устава Црне Горе којом је прописано да се не може установити, нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом. Међутим, у одговору на то питање треба поћи од уставних могућности за распуштање Скупштине прије истека њеног мандата, или скраћења мандата Скупштине, као једине двије могућности за расписивање ванредних парламентарних избора”, истиче Марковић.Нема уставног основа за распуштање СкупштинеАдвокат указује да одредбом члана 92. Устава, и става 1. је прописано да се Скупштина распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када предсједник Црне Горе први пут предложио мандатара, а у ставу 2. да Скупштину може распустити и Влада уколико Скупштина дуже времена не обавља надлежности утврђене Уставом.У оба наведена случаја Скупштина се у смислу става 3.тог члана распушта указом предсједника Црне Горе, с тим што је одредбом члана 110. става 2. Устава прописано да Влада којој је престао мандат наставља рад до избора Владе у новом саставу, али да таква Влада (у тзв.техничком мандату) не може распустити Скупштину.Када је у питању скраћење мандата Скупштине, истиче адвокат Марковић, одредбом члана 84, став 2. Устава је прописано да Скупштини може престати мандат прије времена на које је изабрана и скраћењем њеног мандата.“Међутим, одредбом става 4. тог члана је прописано да се то скраћење може извршити на предлог предсједника државе, предсједника Владе и најмање 25 посланика, али искључиво на основу одлуке саме Скупштина, чега у конкретном случају нема. Из наведеног произилази да ни по овом основу нема могућности расписивања ванредних парламентарних избора. Или, укратко, с обзиром да нема уставног основа за распуштање Скупштине, нити је Скупштина, макар до сада, својом одлуком скратила свој мандат, то нема ни уставног основа за расписивање ванредних парламентарних избора”, закључује Марковић.
https://sputnikportal.rs/20220926/mandic-djukanovic-ce-biti-smenjen-1143323510.html
https://sputnikportal.rs/20220923/veliki-obracun-blokirao-crnu-goru-ko-ce-koga--milo-vecinu-ili-oni-njega-1143221155.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион – политика, црна гора
регион – политика, црна гора
Како ће Црна Гора из ћорсокака - Ђукановић повриједио Устав, а блокиран Уставни суд
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић прекршио је Устав, одбијајући да на предлог парламентарне већине да мандат за састав 44. црногорске владе Миодрагу Лекићу, оцењује Велибор Марковић, угледни подгорички адвокат поводом политичког ћорсокака у ком се нашла Црна Гора.
Уставом је у члану 103. прописано, објашњава Марковић за Спутњик, да предсједник Црне Горе предлаже мандатара у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине, а тај рок је протекао.
„Истина, црногорска Скупштина је конституисана још након посљедњих редовних парламентарних избора од 30.августа 2020.године, али имајући у виду напријед цитиране одредбе о немогућности распуштања Скупшине прије истека мандата на који је изабрана, нити је Скупштина скратила свој мандат, рок од 30 дана се има рачунати од дана када је изгласано неповјерење Влади чији је премијер био господин Дритан Абазовић. Ово тим прије што је Устав у овом дијелу и на исти начин тумачен и након изгласавања неповјерења Влади када је премијер био Здравко Кривокапић, па би различито тумачење, и то у временском периоду краћем од годину дана, водило правној несигурности”, упозорава адвокат.
Притом, подсјећа он, одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд на предлог најмање 25 посланика Скупштине, с тим што је за покретање тог поступка неопходна већина свих у Скупштини.
„Евентуална одлука о утврђеној повреди Устава може, али и не мора да доведе до разријешења предсједника са те функције, што такође зависи од одлуке Скупштине, која и о том питању гласа већином свих посланика, све предње у смислу члана 98. Устава. Наравно, један од највећих актуелних проблема је немогућност одлучивања од стране Уставног суда, с обзиром на недовољан број судија за доношење одлуке у том правцу”, рекао је Марковић Спутњику.
Подгорички адвокат каже да је још у вријеме изгласавања неповјерења Влади Црне Горе, када је премијер био Здравко Кривокапић, оправдано актуелизовано питање да ли су се тим чином стекли услови и за распуштање Скупштине Црне Горе, те расписивање ванредних парламентарних избора, или пак услови да предсједник државе предложи новпог мандатара за састав Владе, што се и десило, предлагањем и избором Дритана Абазовића.
Сада се иста та ситуација понавља и након изгласавања неповјерења Влади чији је Абазовић био премијер, констатује Марковић.
“Актуелизовање тог питања, као и становиште колега према којима је изгласавање неповјерења Влади ,,аутоматски" морало да довести до ванредних парламентарних избора сасвим је логично имајући у виду одредбу члана 3. став 3.Устава Црне Горе којом је прописано да се не може установити, нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом. Међутим, у одговору на то питање треба поћи од уставних могућности за распуштање Скупштине прије истека њеног мандата, или скраћења мандата Скупштине, као једине двије могућности за расписивање ванредних парламентарних избора”, истиче Марковић.
Нема уставног основа за распуштање Скупштине
Адвокат указује да одредбом члана 92. Устава, и става 1. је прописано да се Скупштина распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када предсједник Црне Горе први пут предложио мандатара, а у ставу 2. да Скупштину може распустити и Влада уколико Скупштина дуже времена не обавља надлежности утврђене Уставом.
У оба наведена случаја Скупштина се у смислу става 3.тог члана распушта указом предсједника Црне Горе, с тим што је одредбом члана 110. става 2. Устава прописано да Влада којој је престао мандат наставља рад до избора Владе у новом саставу, али да таква Влада (у тзв.техничком мандату) не може распустити Скупштину.
“Имајући у виду претходно цитиране уставне одредбе, предсједник Црне Горе једноставно нема уставних могућности да распусти Скупштину уколико је Влада изабрана у року од 90 дана од дана када је први пут предложен мандатар за њен састав, што је испуњено, нити ту могућност има Влада која ради у тзв. техничком мандату, што је случај, из чега произилази да по овим уставним основима нема могућности за расписивање ванредних парламентарних избора”, каже Марковић.
Када је у питању скраћење мандата Скупштине, истиче адвокат Марковић, одредбом члана 84, став 2. Устава је прописано да Скупштини може престати мандат прије времена на које је изабрана и скраћењем њеног мандата.
“Међутим, одредбом става 4. тог члана је прописано да се то скраћење може извршити на предлог предсједника државе, предсједника Владе и најмање 25 посланика, али искључиво на основу одлуке саме Скупштина, чега у конкретном случају нема. Из наведеног произилази да ни по овом основу нема могућности расписивања ванредних парламентарних избора. Или, укратко, с обзиром да нема уставног основа за распуштање Скупштине, нити је Скупштина, макар до сада, својом одлуком скратила свој мандат, то нема ни уставног основа за расписивање ванредних парламентарних избора”, закључује Марковић.
