Шанса да Срби покажу да су дорасли изазовима које им Запад намеће
© Tanjug / Јарослав Пап
Пратите нас
У ситуацији када нико не може да тврди да се украјинска криза у којој колективни Запад ратује против Русије, неће претворити у светски рат, најважније је да Срби сачувају јединство. Избори у БиХ, односно Републици Српској су прилика да покажу да су дорасли ситуацији у којој би Запад желео да их види на коленима.
У тој оцени били су сложни сви учесници трибине „Глобалнo престројавање и избори у Српској и БиХ“, као и у оној да су недвосмислене намере Запада да руши Дејтонски споразум, а тиме и Републику Српску коју као и Србију доживљава као свог непријатеља. Смета им што не пристају да се прикључе НАТО-у, смета им пријатељство са Русијом и Кином и српска неутралност о којој суде по систему - ако ниси са нама, онда си против нас. Зато, како је речено, гуше и покушавају да униште РС, трајно отцепе Косово и Метохију од Србије и Србе сабију у резерват.
Некадашњи дипломата Владислав Јовановић сматра да смо у ситуацији да се штитимо од опасности које прете са различитих страна и да је излаз у очувању онога што је најдрагоценије, а то је пре свега јединство српског народа ма где живео.
Он напомиње да су Србија и Република Српска као државне творевине изложене разним притисцима који се сада појачавају, али увек са истим циљем – да падну под утицај западних сила које овај простор сматрају својом интересном сфером. Пошто су у временској оскудици они би врло брзо да заврше чишћење свог стратешког залеђа, што Балкан за њих јесте, да би могли онда да се окрену ривалима које сматрају непријатељима. Прва на тапету је Русија, а потом Кина.
На притиске Запада свесрпском слогом
Отуда, како истиче, и потреба за националним јединством и свесрпском слогом.
У јединству српског народа је излаз у све тежој ситуацији у свету и под све већим притисцима Запада
© Фото : Pixabay
Има, каже он, пуно разлога да се споримо и водимо политичке битке унутар свог националног корпуса, али онда када се уочи та смртна спољна опасност, а то је рушење светског поретка онда морамо да се приберемо да смо сви једнако обавезни и одговорни и да подржимо оне који су одговорни за очување наших држава, истиче Јовановић.
РС је, како је оценио, у још компликованијој ситуацији, јер је Дејтонски споразум непрекидно изложен подривању на штету ентитета, пре свега РС.
„Морамо бити свесни да једино сабирањем свих Срба, а не антагонизирањем по било ком основу РС може да буде несаломива, ако на предстојећим изборима не манифестује ендемску болест српства да где су два Србина има три партије. Ако то не урадимо, питање је да ли ћемо ускоро имати нову шансу за тако нешто“, оценио је некадашњи шеф дипломатије.
Глобални односи заоштрени, слика о (не)пријатељима изоштрена
И професор београдског Факултета политичких наука у пензији Ненад Кецмановић констатује да су се односи у свету крајње заоштрили, а глобална слика о нашим пријатељима и непријатељима се изоштрила и постала јаснија него икада.
Није ли, каже, дошло време да РС и Србија преиспитају политику према Западу. И ако Запад сматра да су Резолуција 1244 СБ УН и Дејтонски споразум превазиђени анахроинизми онда се ваља поново договарати, али у новом мултиполарном формату, истиче некадашњи професор ФПН-а.
Избори у РС мање занимљиви
Коментаришући предстојеће изборе он сматра да су они у Федерацији БиХ много неизвеснији него у РС. Напетост у бошњачко-хрватским односима биће хронична јер Вашингтон и Брисел више немају ауторитет да их измире и стрпају у један ентитет.
„Избори у Српској су мање занимљиви јер је исход, чини се, унапред познат. У свим сондажама Додиков СНСД и Цвијановићева имају значајну предност. Не зна се шта Додиковој победи може више да допринесе – да ли Путинова подршка или санкције САД и Британије“, каже Кецмановић.
Он подсећа да народ у Српској неће у НАТО и све мање хоће у ЕУ, а воли Русију, посебно њеног председника.
По оцени политиколога Александра Павића, Дејтонски споразум је алат за одбрану РС и зато га и руше и зато ће пробати да на предстојећим изборима у РС изгурају прозападне политичаре.
Политички Запад само 12 одсто света
„Морамо да будемо спремни за време када ће се Дејтон отворено рушити, али то не може да прође ако у Српској буду на власти они који схватају важност даљег јачања односа са Русијом и незападним делом човечанства. Данашњи политички Запад који је увео санкције Русији чини око 12 одсто светског становништва“, напомиње он.
Уз економску аутономију која је основ сваке друге је, како истиче, важна и јачина савезника које имате. Зато је јако важна била посета Додика Русији и то што га је Путин назвао пријатељем Русије. Поготово је то битно сада када се светски поредак ломи и када пролази време у коме је Запад одређивао правила којима су се други прилагођавали, закључио је Павић.
Спољнополитички коментатор и публициста, Синиша Љепојевић сматра да је у садашњим геополитчким околностима, где смо све ближи глобалном рату, кључно јединство српских земаља које је под знаком питања, јер на политичком нивоу јединственог става нема. Колонизована политичка елита у Црној Гори, како каже, има сасвим другачији став од већине народа. Србија је војно неутрална, мада у њој седе НАТО официри, али није политички неутрална јер је и даље на путу ЕУ интеграција.
За Српску је важно што има подршку Русије и што Путин Додика сматра пријатељем
© Sputnik / Алексей Никольский
/ „Чини се да је међу српским земљама једино јасна позиција РС. Актуелни политички тим се недвосмислено изјаснио за пуну сарадњу са Русијом и Кином и са земљама које јој пружају пуну подршку каква је, на пример, Мађарска. Што је најважније, таква политика има већинску подршку јавности у РС, али и у свим српским земљама“, каже Љепојевић.
Бити савезник Евроазије
Он истиче да Русија и Кина јесу предводници изградње једног потпуно новог света који се у овој фази зове Евроазија, који је по ресурсима најбогатији део света и најмоћнији по броју становника. Сматра да је јако важно што је Србија западна граница Евроазије.
„Та евроазијска интеграција која ће бити стуб будући међународних односа није више у фази идеје, већ је ушла у процес институционализације. Треба бити њихов савезник и за РС је јако битно што велики део тих земаља Евроазије које су сада са Русијом и Кином, чине исламске земље. Турска ће морати да промени неке своје ставове када је реч о БиХ јер и она сада из прикрајка хоће да буде део Евроазије, тако да тај исламски део БиХ полако остаје без некадашње подршке исламских земаља“, оцена је Љепојевића.
Он напомиње да је највећи део тих исламских земаља против Америке и не воле оне који су са Америком и Србија и РС још имају статус земље отпора, јер се и даље боре и одолевају америчким притисцима.
Избори у РС пресудни за њен опстанак
Декан Факултета за безбедност у Бањалуци Предраг Ћеранић напомиње да украјинска криза већ има политичке последице по Европу, па се тако одразила на резултате избора у Шведској и Италији, јачањем оних странака које становништво сматра за суверенистичке.
И он је мишљења да би предстојеће изборе у РС могли сматрати пресудним за њен опстанак.
Нису, каже он, ништа мање важни од оних 2018. када је из западних центара моћи управљано политичким пројектом који је произишао из једног трагичног догађаја и целе године су трајали протести са јасним циљем да избора не буде, односно да се уруши власт и институције РС.
Тада нису успели захваљујући одлучности власти да брани инстутиције.
Русија и Кина су предводници евроазијских интеграција које ће бити стуб будућих међународних односа
© Sputnik / Sergei Guneyev
/ „Ове изборне године алати су другачији, а своде се на обману, подвалу, превару бирачког тела кроз управљање јавним мњењем. Тврдим да је садашњи председник Украјине био пројекат. Није он променио мишљење доласком на власт, него је био пројекат у смислу да се обмане бирачко тело у Украјини које чине Руси како би дошао на власт и онда следио дате смернице“, сматра он.
Запад спремио Зеленског и за РС
Ћеранић је уверен да иза тога стоје западне обавештајне службе и да и у случају РС имају неког припремљеног политичара попут Зеленског који треба да обмане јавност.
„Тај њихов Зеленски у РС иступа са националним ставовима, велича Дражу Михаиловића, чини све да га бирачи доживе као заступника српских националних интереса, па и оних о којима се није смело дуго говорити. А у ствари је све обмана. Када погледате биографије – ко је био месецима у Британији на школовању, ко је био страни стипендиста, онда видите да испод површине ствари стоје сасвим другачије“, каже декан Факултета за безбедност.
У сајбер простору се, додаје он, воде велике битке да се утиче на јавно мњење како би се на власт довели они који неће бити у функцији очувања РС него интереса Запада и брзог увлачења Срба у НАТО. У том циљу је у игри стари алат – прича о корупцији, криминалу, који изгледа по њима станује само у РС.
Ћеранић сматра да зато што је већ јасно да ће СНСД бити победник избора, Запад има и план Б, а то је да се покуша црногорски сценарио – да се направи влада без СНСД-а.
Да не преспавамо него да искористимо глобалне турбуленције
По оцени историчара Александра Раковића 21. век, како је то рекао и Милорад Додик, треба да буде век српског уједињења. Србија и РС треба да буду јединствена Србија, а глобалне турбуленције и стварање новог светског поретка пружа шансу за ближа и бржа решења. Врата за праведно решење српског питања се могу само краткотрајно отворити и зато не треба да будемо пасивни посматрач, већ да активно промишљати како да дођемо до српског уједињења, каже он.
Стварање новог светског поретка је шанса за уједињење Срба коју не би смели да пропусте
© Sputnik / Лола Ђорђевић
За консултанта Бранка Павловића је важно да је у новој подели карата да нас тај надолазећи свет препозна као принципијелне, неког ко стоји чврсто на ономе што су призната међународна правила и да нећемо да будемо вазали Запада.
„У кризним временима су јасни, чврсти, непоколебљиви ставови, изузетно важни. То ће сутра имати економски позитиван ефекат, а има и данас у огромној мери. Србија само на разлици у цени гаса на тржишту и по основу уговора са Русијом штеди две милијарде долара на годишњем нивоу", подсећа он.
Трибину одржану у прес центру Удружења новинара Србије организовали су портали „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
