Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Геополитичка ујдурма сад и око Турског тока - али без ефекта

© Anastasia Solntseva / Turkish StreamЗавршетак изградње морског дела гасовода "Турски ток"
Завршетак изградње морског дела гасовода Турски ток - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2022
Пратите нас
Холандија нема никакве ингеренције над транзитом руског гаса кроз Турски ток. Вест да је та земља компанији са седиштем у Амстердаму, Саут стрим транспорт, одузела извозну дозволу, наводно због новог пакета санкција Русији, обична је геополитичка ујдурма која неће имати никакав ефекат, сматра стручњак за енергетику, Јелица Путниковић.
Компанији (South Stream Transport B.V) са седиштем у Амстердаму, која је оператор гасовода Тусрки ток, Холандија је, према писању Ројтерса из Москве, ускратила извозну дозволу. Из компаније су, међутим рекли, да ће она наставити са транспортом руског гаса, као и да ће затражити обнављање дозволе.
На објашњење Холандије да је то последица увођења новог пакета антируских санкција ЕУ од 18. септембра, компанија је одговорила да оне не ограничавају наставак транспорта гаса.
„Испоруке гаса за различите индустрије и милионе домаћинстава у Турској и европским земљама неће бити погођене нити краткорочно, нити дугорочно“, нагласила је компанија Саут стрим транспорт.

Холандско махање папирима без ефекта

Коментаришући ову вест, уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић за Спутњик каже да је то само махање папирима и геополитичка прича у складу са актуелном ситуацијом. Холандија заправо не може ништа да ураде са тим ускраћивањем дозволе, јер кроз Холандију не тече Турски ток, истиче Путниковићева.
„Сама Холандија нема никакве ингеренције над транзитом руског гаса кроз гасовод који иде кроз Црно море, од руске до турске обале. Турска није чланица ЕУ па јој, такође, не може ништа да нареди, као што има и гасовод Плави ток којим од Русије до Турске годишње стиже 16 милијарди кубних метара гаса“, истиче наша саговорница.
Она зато сматра да је реч о политичкој ујдурми где Холанђани хоће мало да припрете, али без могућности да нешто ураде. По њеном мишљењу, оно због чега би Србија евентуално могла да страхује јесте да неко из Брисела Бугарској нареди да заустави транзит руског гаса од Турске преко њене територије до Србије.
Руски гас и даље тече кроз Украјину, што не би до Турске
Наша саговорница ипак сумња да би то могло да се догоди. Она подсећа да руски гас и даље тече кроз Украјину упркос великим проблемима у тој земљи и да је недавно украјински Укрнафтогас чак тужио Гаспром који због санкција ЕУ није могао плати таксу за транзит гаса. То су онда, док проблем није био решен, по хитном поступку урадиле чланице ЕУ које преко Украјине добијају руски гас.
„Сада када је Северни ток 1 онепсособљен на дуже време, као и Северни ток 2 који никада није добио дозволу за рад, када не ради гасовод Јамал Европа, кроз Украјину дневно стиже у Европу 42 милиона кубних метара гаса. То је уз гас који стиже Турским током и Плавим током, заправо једини руски гас који долази до Европе и до Турске“, напомиње Путниковићева.
Она зато верује да је покушај Холандије пуцањ у празно и да ће се показати да нема никакве шансе да они забране транзит гаса Турским током.

После диверзије на Северном току шта чека Турски

На питање колико ипак можемо бити сигурни у функционисање Турског тока после недавних саботажа којима је онеспособљен Северни ток, она наводи разлоге због којих то ипак не би требало очекивати на територији Бугарске.
Наиме, више наших геополитичких аналитичара је ових дана упозорило да у ситуацији у којој се свет тренутно налази а после диверзије над гасоводима Северни ток, није искључено да се неће презати ни од спречавања да руски гас у Европу стиже балканским краком Турског тока.
Политиколог Александар Павић сматра да је за саботажу на Северном току одговорна Америка, будући да је она дошла после све чешћих изјава појединих политичара и привредника у Немачкој да у тешкој енергетској ситуацији треба пустити у рад Северни ток 2. Ти притисци би се тек појачали од немачких грађана који ће зиму дочекати у хладним кућама. По оцени Павића, оба гасовода су хаварисана како Немачкој не би пало на памет да у таквој ситуацији направи неки условно речено сепаратни мир са Русијом или неки нови гасни аранжман.

Не треба да се заваравамо

Павић сматра да не треба да се заваравамо да тако нешто неће покушати и са Турским током. Додуше, како каже, не у водама Црног мора које контролишу Руси, али сасвим могуће на територији Бугарске која је слаба на притиске Америке. То је својевремено потврдила одустајањем од гасовода Јужни ток у тренутку када је после више година рада на пројекту требало да отпочне његова реализација.
Путниковићева на то пак подсећа да Бугарима прети смрзавање, упркос завршетку изградње гасне интерконекције између Бугарске и Грчке. Гаса који ће тим путем стизати у Бугарску, међутим, још нема, пошто је изградња терминала за течни природни гас код Александруполиса у близини грчко-турске границе тек почела.
Уз то, гасоводи ТАНАП и ТАП којима се до Европе допрема азербејџански гас имају исти недовољан капацитет као и раније и Бугарима ту припада незнатна количина гаса.
Она, такође, напомиње да су Бугари поново почели да преговарају са Гаспромом око новог аранжмана јер им је стари истекао, а претходно су били и престали да купују руски гас због чега су бугарски политичари међусобно почели да се свађају.

Бугари немају алтернативу, Србија безбедна

Чим су најавили и тражили преговоре са Гаспромом они очигледно немају алтернативу. Због свега тога Јелица Путниковић верује да се бугарске власти неће поигравати са својим грађанима и привредом, тим пре што им је прошла влада пала управо због тога што су лоше процењивали ситуацију са набавком гаса и што су пожурили да међу првима одустану од руског.
Било би, наравно, најбоље да не дође до прекида у снабдевању, каже она, али и напомиње да Србија ове године ипак може бити мирна.
„ Србија се обезбедила тако што има напуњено складиште гаса у Банатском двору и мислим да је већ напуњено и оних 500 милиона кубних метара гаса у складишту у Мађарској. Као што смо већ чули од државних званичника и из Србијагаса, то ће бити довољно да ми ове зиме не цвокоћемо“, наглашава наша саговорница.
По њеној оцени, сви ћемо сачекати наредно пролеће када ће се гасна ситуација у Европи избистрити, јер ће се подвлачити црта како је прегурана зима, да ли су се људи и колико смрзавали, да ли је привреда трпела. И онда ће се, уверена је она, правити неке нове гасне стратегије.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала