00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Стручњаци одлучили – српском језику не требају стручњакиње

CC0 / / Речник
Речник - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2022
Пратите нас
Завод за унапређивање васпитања и образовања (ЗУВО) одлучио је да повуче свој предлог стандарда о родно осетљивом језику са седнице Националног просветног савета (НПС) чиме је одлучено да се наставни материјали за предшколски, основношколски и средњошколски узраст не штампа у складу за захтевима Закона о родној равноправности.
Стручна јавност чврсто се држи става да се увођењем родно осетљивог језика не одступа само од граматике и правописа, већ и да се њиме врши насиље над српским језиком.
Председник НПС-а Радивоје Стојковић истиче како НПС доноси свој суд када дође до јединственог става од стране релевантних институција и појединаца, а да је суд НПС-а овога пута апсолутно у сагласју са судом Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика.
„Национални просветни савет има помоћ радне групе за српски језик и књижевност у којој су делегирани наши еминентни порфесори са катедри србистике са свих универзитета у Србији. Такође, члан Националног просветног савета (НПС) члан је и Матице српске, а у својим редовима има и представника Друштва за српски језик и књижевност. Сва документа од важности за српски језик се прослеђују и Одбору за стандардизацију српског језика“, изјавио је Стојковић за Спутњик.

Наука или политика?

Закон о родној равноправности усвојен је пре годину дана и предвиђа увођење родно осетљивог језика у српске уџбенике од 2024. године. Само доношење овог закона контрадикторно је, будући да у Закону о очувању српског језика и ћириличког писма једна од ставки која је већ ступила на снагу јесте та да се забрањује политички маркетинг који је, како многи верују, кључни и заправо једини сегмент приче о родној равноправности.
„Заштита српског језика од утицаја идеолошких и политичких покрета на његову стандардизацију“, наводи се као ставка у Закону о очувању српског језика и ћириличког писма под тачком шест седмог сегмента који носи назив „Систем заштите и очувања српског језика и ћириличког писма“
Председник НПС-а Стојковић дели мишљење са другим српским лингвистима и тврди да је српски језик већ природно „родно сензитиван“ и да „идеологији нема места у уџбеницима“. Завод за унапређење образовања мораће да се сагласи са ставом струке, односно Матице српске, Одбора за стандардизацију али и свих шест србистичких катедри из читаве Србије.

Збуњивање малишана

Још једна контрадикторност на коју скрећу пажњу из Матице српске и Одбора за стандардизацију јесте чињеница да је нацрт предлагао коришћење дуплих одредница (ученици/це или ученици и ученице), иако се у Предлогу стандарда квалитета уџбеника јасно наглашава да сав садржај мора бити јасан и прилагођен узрасту ученика, функционалан и лако разумљив.

Борба се наставља, ово је тек прва победа

Залагање за очување српског језика и културе кроз враћање издавачке делатности под окриље српских издавачких кућа наставља се, а док траје борба за избацивањем студија родног идентитета из уџбеника биологије за основце, победом се може сматрати и чињеница да ће се та борба одвијати по узору на Нормативну граматику српског језика, а не Приручник за родно осетљиви језик.
„На последњој седници јуче која је трајала неколико сати на почетку још изнет је став да ЗУОВ одустаје од захтева да уџбеници буду писани на родно сензитивном језику“, закључује Стојковић.
Језик и родна равноправност - побеђује ли струка или политика
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала