https://sputnikportal.rs/20221001/strucnjaci-odlucili--srpskom-jeziku-ne-trebaju-strucnjakinje-1143847868.html
Стручњаци одлучили – српском језику не требају стручњакиње
Стручњаци одлучили – српском језику не требају стручњакиње
Sputnik Србија
Завод за унапређивање васпитања и образовања (ЗУВО) одлучио је да повуче свој предлог стандарда о родно осетљивом језику са седнице Националног просветног... 01.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-01T22:03+0200
2022-10-01T22:03+0200
2022-10-01T22:03+0200
друштво
србија – друштво
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/05/1132198306_0:27:641:387_1920x0_80_0_0_bb33f7cbd36978f7e16ba7877fe4eb92.jpg
Стручна јавност чврсто се држи става да се увођењем родно осетљивог језика не одступа само од граматике и правописа, већ и да се њиме врши насиље над српским језиком.Председник НПС-а Радивоје Стојковић истиче како НПС доноси свој суд када дође до јединственог става од стране релевантних институција и појединаца, а да је суд НПС-а овога пута апсолутно у сагласју са судом Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика.„Национални просветни савет има помоћ радне групе за српски језик и књижевност у којој су делегирани наши еминентни порфесори са катедри србистике са свих универзитета у Србији. Такође, члан Националног просветног савета (НПС) члан је и Матице српске, а у својим редовима има и представника Друштва за српски језик и књижевност. Сва документа од важности за српски језик се прослеђују и Одбору за стандардизацију српског језика“, изјавио је Стојковић за Спутњик.Наука или политика?Закон о родној равноправности усвојен је пре годину дана и предвиђа увођење родно осетљивог језика у српске уџбенике од 2024. године. Само доношење овог закона контрадикторно је, будући да у Закону о очувању српског језика и ћириличког писма једна од ставки која је већ ступила на снагу јесте та да се забрањује политички маркетинг који је, како многи верују, кључни и заправо једини сегмент приче о родној равноправности.„Заштита српског језика од утицаја идеолошких и политичких покрета на његову стандардизацију“, наводи се као ставка у Закону о очувању српског језика и ћириличког писма под тачком шест седмог сегмента који носи назив „Систем заштите и очувања српског језика и ћириличког писма“Председник НПС-а Стојковић дели мишљење са другим српским лингвистима и тврди да је српски језик већ природно „родно сензитиван“ и да „идеологији нема места у уџбеницима“. Завод за унапређење образовања мораће да се сагласи са ставом струке, односно Матице српске, Одбора за стандардизацију али и свих шест србистичких катедри из читаве Србије.Збуњивање малишанаЈош једна контрадикторност на коју скрећу пажњу из Матице српске и Одбора за стандардизацију јесте чињеница да је нацрт предлагао коришћење дуплих одредница (ученици/це или ученици и ученице), иако се у Предлогу стандарда квалитета уџбеника јасно наглашава да сав садржај мора бити јасан и прилагођен узрасту ученика, функционалан и лако разумљив.Борба се наставља, ово је тек прва победаЗалагање за очување српског језика и културе кроз враћање издавачке делатности под окриље српских издавачких кућа наставља се, а док траје борба за избацивањем студија родног идентитета из уџбеника биологије за основце, победом се може сматрати и чињеница да ће се та борба одвијати по узору на Нормативну граматику српског језика, а не Приручник за родно осетљиви језик.„На последњој седници јуче која је трајала неколико сати на почетку још изнет је став да ЗУОВ одустаје од захтева да уџбеници буду писани на родно сензитивном језику“, закључује Стојковић.
https://sputnikportal.rs/20210413/veceras-jezik-i-rodna-ravnopravnost---pobedjuje-li-struka-ili-politika-1125083900.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/05/1132198306_44:0:595:413_1920x0_80_0_0_4172b64f068c4cc80c496564b09a2025.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, анализе и мишљења
србија – друштво, анализе и мишљења
Стручњаци одлучили – српском језику не требају стручњакиње
Завод за унапређивање васпитања и образовања (ЗУВО) одлучио је да повуче свој предлог стандарда о родно осетљивом језику са седнице Националног просветног савета (НПС) чиме је одлучено да се наставни материјали за предшколски, основношколски и средњошколски узраст не штампа у складу за захтевима Закона о родној равноправности.
Стручна јавност чврсто се држи става да се увођењем родно осетљивог језика не одступа само од граматике и правописа, већ и да се њиме врши насиље над српским језиком.
Председник НПС-а Радивоје Стојковић истиче како НПС доноси свој суд када дође до јединственог става од стране релевантних институција и појединаца, а да је суд НПС-а овога пута апсолутно у сагласју са судом Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика.
„Национални просветни савет има помоћ радне групе за српски језик и књижевност у којој су делегирани наши еминентни порфесори са катедри србистике са свих универзитета у Србији. Такође, члан Националног просветног савета (НПС) члан је и Матице српске, а у својим редовима има и представника Друштва за српски језик и књижевност. Сва документа од важности за српски језик се прослеђују и Одбору за стандардизацију српског језика“, изјавио је Стојковић за Спутњик.
Закон о родној равноправности усвојен је пре годину дана и предвиђа увођење родно осетљивог језика у српске уџбенике од 2024. године. Само доношење овог закона контрадикторно је, будући да у Закону о очувању српског језика и ћириличког писма једна од ставки која је већ ступила на снагу јесте та да се забрањује политички маркетинг који је, како многи верују, кључни и заправо једини сегмент приче о родној равноправности.
„Заштита српског језика од утицаја идеолошких и политичких покрета на његову стандардизацију“, наводи се као ставка у Закону о очувању српског језика и ћириличког писма под тачком шест седмог сегмента који носи назив „Систем заштите и очувања српског језика и ћириличког писма“
Председник НПС-а Стојковић дели мишљење са другим српским лингвистима и тврди да је српски језик већ природно „родно сензитиван“ и да „идеологији нема места у уџбеницима“. Завод за унапређење образовања мораће да се сагласи са ставом струке, односно Матице српске, Одбора за стандардизацију али и свих шест србистичких катедри из читаве Србије.
Још једна контрадикторност на коју скрећу пажњу из Матице српске и Одбора за стандардизацију јесте чињеница да је нацрт предлагао коришћење дуплих одредница (ученици/це или ученици и ученице), иако се у Предлогу стандарда квалитета уџбеника јасно наглашава да сав садржај мора бити јасан и прилагођен узрасту ученика, функционалан и лако разумљив.
Борба се наставља, ово је тек прва победа
Залагање за очување српског језика и културе кроз враћање издавачке делатности под окриље српских издавачких кућа наставља се, а док траје борба за избацивањем студија родног идентитета из уџбеника биологије за основце, победом се може сматрати и чињеница да ће се та борба одвијати по узору на Нормативну граматику српског језика, а не Приручник за родно осетљиви језик.
„На последњој седници јуче која је трајала неколико сати на почетку још изнет је став да ЗУОВ одустаје од захтева да уџбеници буду писани на родно сензитивном језику“, закључује Стојковић.