https://sputnikportal.rs/20221002/americki-mediji-poznata-drustvena-mreza-pet-godina-tajno-eksperimentisala-na-korisnicima-1143855673.html

Амерички медији: Позната друштвена мрежа пет година тајно експериментисала на корисницима

Амерички медији: Позната друштвена мрежа пет година тајно експериментисала на корисницима

Sputnik Србија

„Линкедин“је спровео експерименте на више од 20 милиона корисника током пет година који су, иако је намера била да се побољша функционисање платформе за... 02.10.2022, Sputnik Србија

2022-10-02T13:56+0200

2022-10-02T13:56+0200

2022-10-02T13:56+0200

свет – економија

економија

ит

ит компаније

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110889/43/1108894341_0:156:3001:1844_1920x0_80_0_0_fb3a1020d5da418b9092912342cce6b9.jpg

У експериментима спроведеним широм света од 2015. до 2019. године, „Линкедин“је насумично мењао пропорцију слабих и јаких контаката које је предложио његов алгоритам „Људи које можда познајете“ – аутоматизовани систем компаније за препоруку нових веза својим корисницима. Истраживачи на „Линкедин“, М.И.Т., „Стенфорд“и „Харвард Бизсни Скул“ касније су анализирали збирне податке са тестова у студији објављеној у часопису „Сајенс“.„Линкединови“ алгоритамски експерименти могу бити изненађење за милионе људи јер компанија није обавестила кориснике да су тестови у току.Технолошки гиганти попут „Линкедина“, највеће професионалне мреже на свету, рутински спроводе велике експерименте у којима испробавају различите верзије функција апликација, веб дизајна и алгоритама на различитим људима. Дугогодишња пракса, названа А/Б тестирање, има за циљ да побољша искуства потрошача и задржи их ангажованим, што помаже компанијама да зараде новац путем премијум чланарина или реклама.Корисници често немају појма да компаније спроводе тестове на њима. („Њујорк тајмс“ користи такве тестове да процени текст наслова и да донесе одлуке о производима и карактеристикама које компанија објављује).Али промене које је направио „Линкедин“ указују на то како таква подешавања широко коришћених алгоритама могу постати експерименти друштвеног инжењеринга са потенцијалним променама живота за многе људе. Стручњаци, који проучавају друштвене утицаје рачунарства, рекли су да је спровођење дугих експеримената великих размера на људима који би могли да утичу на њихове изгледе за посао, на начине који су за њих невидљиви, поставио питања о транспарентности индустрије и надзору истраживања.Студија у часопису „Сајенс“ тестирала је утицајну теорију у социологији названу „снага слабих веза“, која тврди да је већа вероватноћа да ће људи добити запослење и друге могућности путем познанстава него преко блиских пријатеља.Истраживачи су анализирали како су алгоритамске промене „Линкедина“утицале на мобилност корисника. Открили су да су се релативно слабе друштвене везе на „Линкедину“ показале двоструко ефикаснијим у обезбеђивању запослења од јачих друштвених веза.„Линкедин“ је у саопштењу током студије навео да је „поступио доследно“ са корисничким уговором компаније, политиком приватности и поставкама чланова. У политици приватности се наводи да „Линкедин“ користи личне податке чланова у истраживачке сврхе. У саопштењу се додаје да је компанија користила најновије, „неинвазивне“ технике друштвених наука да одговори на важна истраживачка питања „без икаквог експериментисања на члановима“.„Линкедин“, који је у власништву „Мајкрософта“, није директно одговорио на питање како је компанија разматрала потенцијалне дугорочне последице својих експеримената на запошљавање и економски статус корисника. Али,компанија је рекла да истраживање није дало непропорционалну предност неким корисницима.Циљ истраживања је био да се „помогне људима у великом броју“, рекао је Картик Рајкумар, научник примењеног истраживања на „Линкедину“који је био један од коаутора студије. „Нико није био стављен у неповољнији положај да нађе посао“, нагласио је он.Синан Арал, професор менаџмента и науке о подацима на М.И.Т. који је био водећи аутор студије, рекао је да су експерименти „Линкедина“ били покушај да се осигура да корисници имају једнак приступ могућностима запошљавања.„Направити експеримент на 20 милиона људи и потом покренути бољи алгоритам за свачије изгледе за посао као резултат знања које научите из тога је оно што они покушавају да ураде“, рекао је професор Арал, „уместо да помажу неке људи да имају друштвену мобилност, а други да немају.“„Линкединови“ професионални експерименти умрежавања били су различити по намери и обиму. Дизајнирао их је „Линкедин“ као део сталних напора компаније да побољша релевантност свог алгоритма „Људи које можда познајете“, који сугерише нове везе члановима.Алгоритам анализира податке као што су историја запослења чланова, називи послова и везе са другим корисницима. Затим покушава да процени вероватноћу да ће члан „Линкедина“ послати позив пријатељу на предложену нову везу, као и вероватноћу да та нова веза прихвати позив.За експерименте, „Линкедин“ је прилагодио свој алгоритам да насумично варира учесталост јаких и слабих веза које је систем препоручио. Први талас тестова, спроведен 2015 „имао је преко четири милиона експерименталних субјеката“, наводи се у студији. У другом таласу тестирања, спроведеном 2019. године, учествовало је више од 16 милиона људи.Током тестова, људи који су кликнули на алатку „Људи које можда познајете“ и погледали препоруке били су додељени различитим алгоритамским путањама. Неке од тих „варијанти лечења“, како их је студија назвала, довеле су до тога да корисници „Линкедина“ формирају више веза са људима са којима су имали само слабе друштвене везе. Друга подешавања су довела до тога да људи формирају мање веза са слабим.Не зна се да ли већина чланова „Линкедина“ схвата да би могли бити подвргнути експериментима који могу утицати на њихове могућности за посао.„Линкединова“ политика приватности каже да компанија може „искористити личне податке који су нам доступни“ за истраживање „трендова на радном месту, као што су доступност послова и вештине потребне за те послове“. Његова политика за спољне истраживаче који желе да анализирају податке компаније јасно каже да ти истраживачи неће моћи да „експериментишу или врше тестове на нашим члановима“.Али ниједна политика експлицитно не обавештава потрошаче да сам „Линкедин“ може експериментисати или вршити тестове на својим члановима.У уредничкој изјави, „Сајенс“ је навео: „Наше разумевање, као и рецензената, јесте да експерименти које је предузео „Линкедин“ функционишу у складу са смерницама њихових корисничких уговора".Након првог таласа алгоритамског тестирања, истраживачи „Линкедина“ и М.И.Т. дошли су на идеју да анализирају резултате тих експеримената како би тестирали теорију о снази слабих веза. Иако је деценијама стара теорија постала камен темељац друштвених наука, она није била ригорозно доказана у великом проспективном испитивању које је насумично додељивало људе друштвеним везама различите јачине.Спољни истраживачи анализирали су збирне податке са „Линкедина“. Студија је известила да су се људи, који су добили више препорука за умерено слабе контакте, углавном пријављивали и прихватали више послова – а то су резултати који су се поклапали са теоријом слабе везе, пренео је „Блиц бизнис“.

2022

Вести

sr_RS

свет – економија, ит, ит компаније