Почетак академске године – како бруцоши гледају на свет
© Sputnik / Милица Тркља
Пратите нас
Почетак нове академске године на Факултету политичких наука започео је поздравном речју министра просвете, науке и технолошког развоја Бранка Ружића и заменика декана професора Дарка Надића који су будуће политикологе, новинаре и социјалне раднике дочекали с речима наде да ће стечена знања по завршетку студија уложити радећи у интересу свог народа.
Први потпредседник Владе и алумни Факултета политичких наука (ФПН) честитао је бруцошима први дан студирања, осврнувши се и на српску химну интонирану пре почетка свечаности. Ружић је подсетио студенте да питање химне и заставе није само идентитетско питање, већ и питање поштовања државних симбола, што је „природно, нормално и у складу са домаћим васпитањем“.
Искористите процес овладавања знањима која ћете добијати од дивних професора и професорки, имајући у виду да ћете по завршетку студија, сигуран сам, интегрисати то знање у бољитак наше државе, једине коју имамо. Зато ми је драго да је и ова академска година отпочела интонирањем химне Боже правде, рекао је Ружић.
Поздравна реч на ФПН-у
© Sputnik / Милица Тркља
Поздравну реч одржао је и заменик декана и професор Дарко Надић, који је подсетио окупљене на богату историју Факултета политичких наука на ком је од трентука када је из високе школе преименован у факултет 15.000 академских грађана стекло диплому.
Факултет је дао и министре и председнике Народне скупштине, функционере, али и велике научнике и мислиоце који су познати не само на простору региона, већ и у читавом свету, напоменуо је Надић
Дониран ТВ студио
Професор Надић изјавио је и како ће од ове године студентима ФПН-а бити стављен на располагање ТВ студио, што ће не само будућим новинарима већ и студентима са осталих смерова олакшати процес учења и чиме ће се детаљиније упознати са техничким процесима својих струка.
Уз ову школску годину факултет креће и са новитетима. Путем донације створен је ТВ студио који ће користити студенти новинарства, али и сви други студенти који су заинтересовани да своју будућност пронађу у новинарству, изјавио је Надић
Нове генерације за нова времена
Своје излагање професор Надић завршио је изразивши наду да ће можда баш генерација студената 2022/2023. дати свој печат свету и допринети му у складу са својим могућностима.
Ову школску годину, драге бруцошкиње и драги бруцоши, започињете у времену које је и више него интересантно. Пандемија ковид-19 још није завршена, енергентска криза је ту иза ћошка, климатске поруке делују, стално се звецка нуклеарним оружјем, међутим, ово интересантно време које ми дефинишемо као драматично је на неки начин инспиративно. Можда сте баш ви та генерација која треба, која мора и која жели да учини овај свет бољим, лепшим и хуманијим.
Будућност новинарства
Управо је то жеља и бруцошкиње Јелене Дамјановић са смера за социјалну политику и социјални рад. Према њеним речима, проналази се помажући другима, а идеално радно место по завршетку студија за њу би био рад у социјалној установи.
Чини ми се да је ово врло хуман смер и желим да помажем другима, то је мој циљ.
Поздравна реч на ФПН-у, студент Јелена Дамјановић
© Sputnik / Милица Тркља
Док студенте смера за социјални рад углавном привлаче алтруистички разлози, Анастасија Маринковић објашњава да је смер за новинарство уписала из љубави према камери.
Од основне школе сам сањала да стојим испред камере и онда сам се одлучила да је, поред многих других жеља, новинарство право за мене.
Поздравна реч на ФПН-у, студент Анастасија Маринковић
© Sputnik / Милица Тркља
О идеалном радном месту каже да је још рано да размишља, али би волела да се оствари као телевизијски новинар. Прати домаће и стране медије, међутим, наглашава да то више и није битно будући да живимо у дигиталном времену где информације независно од наших жеља допиру до нас са свих страна и у свим форматима.
Прижељкују да се опробају у дипломатији
Са друге стране, Димитрија Радовића, студента прве године са смера за међународне односе, занимају политичке науке, актуелна дешавања у свету и волео би да се опроба у дипломатији. Прати тренутну међународну ситуацију и износи своја виђења проблема.
Тренутна ситуација није најбоља за већину људи који спадају у нижу средњу класу. Можда буде боља, можда и не, ако се деси економска рецесија можда се и поправи нешто. Видећемо како ће све ићи на даље, а то зависи од две тренутно највеће светске економије – Кине и Америке, рекао је Радовић за Спутњик
Поздравна реч на ФПН-у, студент Димитрије Радовић
© Sputnik / Милица Тркља
Димитрије је упознат и са током специјалне војне операције у Украјни и, упркос страховитим последицама, сматра да је Руска Федерација с правом предузела неопходне кораке, будући да је, по његовим речима, Америка закорачила на тло Русије, створивши непотребне тензије. Решење види у споразуму,
Не постоји једноставно решење, једино што могу да видим је примирје где би одређене области биле припојене Русији, с тим да би Украјина била приморана да призна припајање тих области.
Димитрије прави паралеле са неонацизмом у Украјини и усташтвом у Хрватској, а сматра да је ћутање Запада на све то нужно будући да су савезници и, налазећи спону између историје и међународне политике, верује да социолошки, економски и друштвени фактори утичу на то да се „историја увек понавња“.
Када једна држава стигне до неког нивоа благостања једноставно цео систем почиње да се распада. То се понавља још од Римског царства и Александра Великог, то је нешто што се константно дешава, а дешава се тренутно и са Америком. Они јесу достигли једно благостање али то благостање почиње постепено да се распада са војно-индустријским комплексом који тренутно покушава да поведе и одржи што више ратова, како би они могли да произведу што више новца, закључује бруцош Димитрије Радовић.
У жељи да помогне најбољим студентима, међу којима ће можда бити и Јелена, Анастасија и Димитрије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја донело је одлуку о повећању стипендија са 8.400 на 13.000 динара, а министар Бранко Ружић позвао је све оне који испуњавају потребне критеријуме да се пријаве.
