00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Збрка због „вечерњег“ закона: Да ли Шмит нешто смера и за парламент Српске

© Sputnik / Бранко МаксимовићБањалука
Бањалука - Sputnik Србија, 1920, 03.10.2022
Пратите нас
„Вечерњи“ закон Кристијана Шмита, како га називају у БиХ а тиче се измена у концепту федералног парламента, нема утицаја на парламент Српске, али би могло да се деси да Шмит захтева и од РС да се прилагоди федералном парламенту, јер тренутно ова два ентитетска парламента од синоћ имају различите могућности, мишљење је саговорника Спутњика.
Шмит је синоћ наметнуо амандмане на Устав БиХ и измене и допуне на изборне законе БиХ. Према садржају онога што је објављено на страницама тзв. високог представника, ту нема ничега што се дотиче Републике Српске.

Шмитов закон изазвао збрку

Професор уставног права Милан Благојевић сматра да ће ово створити још већу збрку у ионако компликованом политичком систему БиХ.
„Све оно што је он наметнуо се тиче само Федерације БиХ. Е сад… Што се тиче садржаја осталих одредаба, онога што је Шмит наметнуо, односе се пре свега на појам значаја националног виталног интереса, који је он сузио у федералном Парламенту. Избацивши, дакле, ту могућност да се када је реч о доношењу рецимо неког закона може било ко позвати на било шта што две трећине делегата у Дому народа подржи као витални национални интерес,“ појашњава Благојевић.
Шмит је, каже он, овим изменама створио разлику између парламената Федерације и Републике Српске, јер РС и даље има могућност да две трећине делегата, на пример Бошњака, у Већу РС, кажу да одређени закон сматрају да је претња за њихов витални значај, или да је битан за њихов национални витални значај, а да при том не морају да прецизирају који је то витални значај у питању.
„Јер та одредба коју је Шмит синоћ избацио из федералног Устава, остала је у Уставу РС, а то значи да витални национални интерес може бити било шта што две трећине делегата једног од три народа у РС сматра у Већу народа РС,“ објашњава он.

Нико нема што БиХ има

Шмит осим што је повећао број делегата у Дому народа Парламента Федерације у БиХ унео је и нешто што до сада није постојало, а како ће се то радити сам Бог зна, а то је да се у политичком одлучивању у Парламенту Федерације БиХ мора омогућити да и они који нису изабрани као посланици, ако се ради о питању од виталног значаја – да имају право гласа.
„Свугде у свету у парламенту одлучују они који су на изборима изабрани за посланике и чији су мандати верификовани од од изборне комисије. Међутим, Шмит сада намеће обавезу федералном парламенту да омогући грађанима, дакле и онима који нису изабрани за посланике, да ако им се обрате да могу да партиципирају у политичкој расправи у парламенту,“ додаје наш саговорник.
Политички аналитичар Анђелко Козомара каже да је Шмит ове измене у федералном парламенту учинио као уступак Хрватима.
„Значи, уместо 17 посланика, како је то било до сада, сва три народа ће имати по 23 представника у федералном парламенту. Једина квалификована измена је та што је поставио рокове до када мора да буде формирана Скупштина и Влада после избора, а не да буде као до сада да рокови не постоје, тако да је од 2014. године иста влада и скупштина и никада нису имплементирани избори из 2018 године,“ напомиње он.

Шмитов покушај да заштити Хрвате

По његовом мишљењу, Шмит на овај начин штити Хрвате у Федерацији који су маргинализовани у политичком смислу.
„Али ни они неће моћи све за сваки закон, а има их око 150 који никада нису усвојени у парламенту федералном јер су Хрвати увек у знак протеста што је Жељко Комшић изабран за њиховог представника улагали вето од националног интереса, за сваки закон. С друге стране, више неће моћи да буду ни прегласани у питањима која се тичу заштите њиховог националног интереса,“ објашњава Козомора.
Шмитове измене Изборног закона Босне и Херцеговине се односе на постизборне преговоре о страначким коалицијама те успостављање индиректно изабраних тела, брзо формирање влада, парламената и правосудних институција, које морају бити спремне да се одмах ухвате у коштац са бројним озбиљним питањима која се налазе пред овом земљом и њеним грађанима. То је потребно како би БиХ могла напредовати на свом путу ка кандидатском статусу за ЕУ, стоји у саопштењу тзв. високог представника.
Застава Босне и Херцеговине - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2022
РЕГИОН
Бошњаци не дозвољавају Хрватима да буду Хрвати – институције у Сарајеву пред колапсом
Кристијан Шмит - Sputnik Србија, 1920, 02.10.2022
РЕГИОН
Шмит наметнуо измене Изборног закона БиХ
Милорад Додик - Sputnik Србија, 1920, 02.10.2022
РЕГИОН
Додик за Спутњик: Странци се мешају у изборни процес – амерички амбасадор као индијански врач
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала