Београд за сада успео да спречи захтев Приштине за пријем у Савет Европе
09:13 05.10.2022 (Освежено: 09:17 05.10.2022)
© Sputnik / Vladimir Fedorenko
/ Пратите нас
Београд је интензивним дипломатским напорима успео да спречи стављање на дневни ред захтева тзв. Косова за пријем у Савет Европе.
Половином маја у Стразбур је стигао званичан захтев за пријем тзв. Косова у Савет Европе. О томе је данас требало да расправља Комитет министaра Савета Европе. Иако је председавајући Комитета планирао да ту тачку стави на дневни ред, у српској мисији у Стразбуру за РТС кажу да је Београд интензивним дипломатским напорима успео то да спречи. Ипак, кажу, процедуре су такве, и да се зато до последњег тренутка неће знати да ли ће се данас о томе расправљати.
На почетку седнице још једном се утврђује дневни ред. А тада, земље чланице могу да траже да се захтев Приштине за пуноправно чланство у Савету Европе уврсти у расправу.
„За сада смо наишли на разумевање већине земаља чланица да то не буде на дневном реду“, рекла је амбасадорка у Мисији Србије при Савету Европе Александра Ђуровић.
Ако Комитет министара, који чине шефови дипломатија 46 држава чланица, прихвати да се о захтеву Приштине расправља, изјашњава се Парламентарна скупштина Савета Европе. Финална одлука биће поново враћена Комитету министара.
У оба случаја потребна је двотрећинска већина.
Процедура пријема може да траје до годину дана, некад и више. Србија је, на пример, захтев Савету Европе поднела крајем 2000. године, а извештај смо добили две године касније. Примљени смо 2003. Хрватска је на пријем чекала шест година.
„Иако постоји овде велики број земаља које су нажалост признале независност тзв. Косова, такође су свесни да покретање процедуре за чланство једног непризнатог ентитета, који не може да се сматра европском државом, самим тим ни да задовољава члан 4 Статута СЕ, уствари процесуирање једног таквог захтева би отворило Пандорину кутију и за неке будуће ситуације до којих може да дође“, каже Александра Ђуровић.
Посланици су слободни да гласају, а њихови ставови не морају бити усклађени са ставовима њихових влада, већ са ставовима партија из којих долазе.
„Ту треба много више дипломатске координације, односно дипломатске подршке са стране међународних партнера. Осим немачког канцелара који је изричито рекао да Косово има подршку званичног Берлина, на осталим међународним састанцима није било тако изричите подршке. Тако да је тешко прогнозирати, али разлога за већи оптимизам, према мом мишљењу, нема“, рекао је аналитичар Љеарт Хоџа.
Иако се у Приштини два кабинета вицепремијера привремених институција баве спољном политиком, Аљбин Крути основао је и комисију која се искључиво бави питањем учлањењења Косова у међународне организације.
„Суштински Србија има неколико начина да то покуша да спречи. То је извесним представкама које могу да утичу на земље које ће гласати за то или неће гласати за то, а оне се пре свега тичу недоношења одређених закона, односно непоштовања људских права на Косову. Пре свега права Срба, српске заједнице на Косову. Други моменат је да доста земаља из Западне Европе замера косовској влади што не спроводи одлуке Уставног суда Косова и не врати ту земљу која је отета манастиру Високи Дечани", каже новинар Мирослав Михајловић.
Немања Старовић из Министарства спољних послова истиче да је сама апликација Приштине за чланство у СЕ послужила као својеврсни окидач за наставак кампање отпризнавања која је, наглашава, успешно вођена до септембра 2020. године.
„Током које је чак 18 држава донело одлуку о повлачењу признања једностране проглашене независности КиМ, а од пролећа ове године успели смо да исходујемо још осам“, рекао је Старовић.
У Приштини Савет Европе већ има канцеларију, а тзв. Косово је члан више тела међународне организације која се бави заштитом људских права и демократије.
