https://sputnikportal.rs/20221005/dogadjaji-iz-zivota-nasih-predaka-uticu-na-nase-gene---sta-su-otkrili-naucnici-1144059174.html
Догађаји из живота наших предака утичу на наше гене - шта су открили научници?
Догађаји из живота наших предака утичу на наше гене - шта су открили научници?
Sputnik Србија
Научници тврде да се одређене хемијске ознаке везане за кључне делове генетске секвенце могу мењати под утицајем спољашњих фактора и преносити на потомство. 05.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-05T23:00+0200
2022-10-05T23:00+0200
2022-10-05T23:00+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/05/1144058077_0:201:1920:1281_1920x0_80_0_0_86b31f41d65189b1aaee74add0230a42.jpg
После открића молекула ДНК научници су дуго сматрали да једино код у нуклеинској киселини може да утиче на наслеђивање гена. Данас је познато да хемијске ознаке везане за кључне делове генетске секвенце не утичу само на начин на који се гени читају, већ да се они могу мењати под утицајем околине и пренети на следећу генерацију.Иако је очигледно до каквих промена долази приликом ових процеса, њихови механизми још увек нису познати.Молекуларни биолог Сузан Стром са Универзитета у Санта Крузу је рекла да резултати најновије студије коју је спровео њен тим указују на то како постоји узрочно-последична веза између маркера на хистонима који се преносе спермом и експресије гена који се развијају код потомака.До скоро се сматрало да се већина ових епигенетских модификација „брише“ након оплодње, како би се осигурао нормалан развој детета.Утицај на будуће генерацијеСтудија на животињама сугерише да неке од епигенетских промена могу избећи репрограмирање и потом пренети информације на наредне три генерације, пише „Сајенс алерт“. Научници су до овог закључка дошли након што су уклонили хистон са хромозома сперме, а затим њом оплодили јајну ћелију која је имала потпуно обележене хромозоме.Потом су анализирани нивои експресије гена код потомака, на основу чега је установљено да хромозоми наслеђени од оца нису потиснути. Ово се подудара са неким претходним студијама које су указивале како начин прехране дека и бака утиче на здравствено стање њихових потомака, али и да здравље мајке може довести до хемијских промена у ДНК код деце што касније током живота може утицати на њихово здравље.Ипак, студије на људима које анализирају директну везу између здравља родитеља - епигенетских промена - здравственог стања потомства практично и да не постоје. Научници истичу да је разлог за то што је јако тешко раздвојити утицај епигенетских од генетских маркера те утицај културе или друштва, као и да су студије на животињама по питању расветљавања ових утицаја веома корисне, пренела је „Национална географија“.Истраживање је објављено у часопису ПНАС.
https://sputnikportal.rs/20211229/od-koga-iz-porodicnog-stabla-nasledjujemo-najvise-gena-1132906506.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
живи свет и генетика, магазин
живи свет и генетика, магазин
Догађаји из живота наших предака утичу на наше гене - шта су открили научници?
Научници тврде да се одређене хемијске ознаке везане за кључне делове генетске секвенце могу мењати под утицајем спољашњих фактора и преносити на потомство.
После открића молекула ДНК научници су дуго сматрали да једино код у нуклеинској киселини може да утиче на наслеђивање гена. Данас је познато да хемијске ознаке везане за кључне делове генетске секвенце не утичу само на начин на који се гени читају, већ да се они могу мењати под утицајем околине и пренети на следећу генерацију.
Иако је очигледно до каквих промена долази приликом ових процеса, њихови механизми још увек нису познати.
Молекуларни биолог Сузан Стром са Универзитета у Санта Крузу је рекла да резултати најновије студије коју је спровео њен тим указују на то како постоји узрочно-последична веза између маркера на хистонима који се преносе спермом и експресије гена који се развијају код потомака.
До скоро се сматрало да се већина ових епигенетских модификација „брише“ након оплодње, како би се осигурао нормалан развој детета.
Утицај на будуће генерације
Студија на животињама сугерише да неке од епигенетских промена могу избећи репрограмирање и потом пренети информације на наредне три генерације,
пише „Сајенс алерт“. Научници су до овог закључка дошли након што су уклонили хистон са хромозома сперме, а затим њом оплодили јајну ћелију која је имала потпуно обележене хромозоме.
Потом су анализирани нивои експресије гена код потомака, на основу чега је установљено да хромозоми наслеђени од оца нису потиснути. Ово се подудара са неким претходним студијама које су указивале како начин прехране дека и бака утиче на здравствено стање њихових потомака, али и да здравље мајке може довести до хемијских промена у ДНК код деце што касније током живота може утицати на њихово здравље.
Ипак, студије на људима које анализирају директну везу између здравља родитеља - епигенетских промена - здравственог стања потомства практично и да не постоје. Научници истичу да је разлог за то што је јако тешко раздвојити утицај епигенетских од генетских маркера те утицај културе или друштва, као и да су студије на животињама по питању расветљавања ових утицаја веома корисне,
пренела је „Национална географија“.
Истраживање је објављено у часопису ПНАС.
