Легат песника Раше Ливаде поклоњен Адлигату
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Легат песника Раше Ливаде поклоњен је Музеју српске књижевности Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.
Заоставштину славног песника поклонила је Ливадина ћерка Ксенија Ливада и њена мајка, тадашња Ливадина супруга, књижевница и преводилац Јасмина Тешановић.
Уговор о легату потписан је прошле године у Торину и обухвата књижевникову библиотеку, архивску грађу, награде, личне и уметничке предмете из песниковог стана, писаћу машину коју је песник користио и многе друге занимљиве и за историју књижевности значајне предмете.
Један од истакнутих српских песника Раша Ливада рођен је у Суботици 1948. и аутор јетри књиге поезије „Попрскан знојем казаљки“, „Атлантида“ и „Карантин“, као и поема „Рањени дитирамб“, „Хороскоп“ и „Рађање сонета“. Био је оснивач књижевног друштва „Писмо“, а у сарадњи с Матицом српском из Новог Сада уређивао је и истоимену библиотеку.
Један од истакнутих српских песника Раша Ливада рођен је у Суботици 1948. и аутор јетри књиге поезије „Попрскан знојем казаљки“, „Атлантида“ и „Карантин“, као и поема „Рањени дитирамб“, „Хороскоп“ и „Рађање сонета“. Био је оснивач књижевног друштва „Писмо“, а у сарадњи с Матицом српском из Новог Сада уређивао је и истоимену библиотеку.
Оснивач је и неколико часописа међу којима су Руски алманах, Источник, Еразмо, Мезуза и Шекспир и комедија. Био је председник београдске секције Удружења књижевника Србије и први председник Одбора за заштиту уметничких слобода, такође је и један од оснивача Српског књижевног друштва.
Аутор је антологија „Светска поезија данас“ из 1981. и „Модерно светско песништво“ из 1983. године, а превео је и поезију Роберта Грејвса,Хуана Рамона Хименеса, Јехуде Амихаја и Т. С. Елиота. За свој књижевни преводилачки рад Раша Ливада је добио Бранкову награду, награду Милан Ракић, као и Златни беочуг за трајни допринос култури Београда.
Ливада је био весник једне нове генерације књижевника отворене ка свету и његов однос према књижевности, његов баланс између наше културе и култура других народа пример је који треба следити.
Председник Адлигата, адвокат и књижевник Виктор Лазић, истакао је да је легат већ преузет, а избор из легата је доступан јавности поред спомен-собе другог значајног песника чија заоставштина се чува у Адлигату, академика Миодрага Павловића.
Председник Адлигата, адвокат и књижевник Виктор Лазић, истакао је да је легат већ преузет, а избор из легата је доступан јавности поред спомен-собе другог значајног песника чија заоставштина се чува у Адлигату, академика Миодрага Павловића.
Ова два великана спаја и необична посвета коју је Раша Ливада написао Павловићу на својој првој књизи „Попрскан знојем казаљки“:
„Пошто је ова књига постала нешто по чему ме људи препознају, постала део моје физиономије а и сама поезија заузела велики део моје главе требало би да вам поклоним моју главу и да на чело напишем своју посвету а ви да је ставите у вашу библиотеку. Пошто ми глава још један део времена заиста треба примите ову књигу као залог. Ваш одани и верни пријатељ и поштовалац Раша Ливада, Земун
30.9.1969.“
30.9.1969.“
Удружење Адлигат подржало је и петицију за хитну измену спомен плоче Раши Ливади постављеној у Земуну која је подигнута без сагласности наследника и на којој је погрешно цитиран стих аутора.
Наиме, на спомен плочи је написано: „А Ливада каже: Земун је свет“, што су речи које славни песник никада није написао, чиме је оштрo прекршен Закон о ауторским правима, а нанета је штета и коректном и моралном принципу поштовања културне заоставштине као такве.
„Споменици остају после свих нас, а стихови песника, поготову великих песника, једноставно се не смеју дописивати, ма колико се некоме интервенција моментално чинила прикладном. Овде је у питању непоштовање мисли и завештања славног песника, и његовог дела посвећеног вољеном граду. Раша Ливада је свој живот живео као своју поезију и свака написана и објављена ауторска реч му је била светиња", изјавила је Ксенија Ливада.
„Споменици остају после свих нас, а стихови песника, поготову великих песника, једноставно се не смеју дописивати, ма колико се некоме интервенција моментално чинила прикладном. Овде је у питању непоштовање мисли и завештања славног песника, и његовог дела посвећеног вољеном граду. Раша Ливада је свој живот живео као своју поезију и свака написана и објављена ауторска реч му је била светиња", изјавила је Ксенија Ливада.
