https://sputnikportal.rs/20221007/prekretnica-u-inzenjeringu-u-cemu-je-tajna-praistorijskog-lepka-1144192364.html
Прекретница у инжењерингу: У чему је тајна праисторијског лепка
Прекретница у инжењерингу: У чему је тајна праисторијског лепка
Sputnik Србија
Пре 100.000 година, рани људи у јужној Африци правили су лепак од лишћа четинара користећи софистицирани процес дестилације. 07.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-07T23:00+0200
2022-10-07T23:00+0200
2023-03-10T12:50+0100
наука и технологија
археологија
мозаик
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/1f/1129408146_0:151:1600:1051_1920x0_80_0_0_a480769dbecb1d5210e0f9fd9f3463f5.jpg
Много пре него што ће човек направити синтетички лепак у фабрици, хиљадама година су коришћени природни материјали за „спајање“ ствари. Пре свега разне смоле, које се могу наћи у многим биљкама. Истраживачи са Универзитета „Еберхард Карлс“ у Тибингену и са Универзитета у Кејптауну су приликом анализа камених алтки за потребе најновије студије открили потпуно нову врсту праисторијског лепка, за који се верује да представља један од најстаријих на свету.Приликом истраживања неколико палеолитских локалитета у јужној Африци откривени су остаци лепка за који се сматра да потиче из периода од пре 100.000 година.За разлику од смоле, ова супстанца није била лепљива сама по себи, већ је морала да се претвори у лепак кроз сложен процес дестилације. Археолог и главни аутор студије Петрик Шмит је објаснио да се овде уочава како људи већ у праисторији почињу да модификују одређене материјале, а то је према његовом мишљењу прекретница у историји наших предака када је инжењеринг у питању.Сложен процес дестилацијеОстаци лепка старог више од 100.000 година пронађени су на неколико локалитета у јужној Африци, пре свега на каменим алатима који су уз помоћ њега били причвршћени за копља или дршке. Према студији, која је објављена у часопису ПНАС, његов главни састојак су били листови биљке Podocarpus latifolius. А изненађујућа чињеница је да ово дрво не излучује значајне количине смоле или било које друге лепљиве супстанце. Стога је главни фокус студије био питање производње лепка.Након анализе дошли су до закључка да су људи из каменог доба могли да користе две технике за производњу лепка, али да и једна и друга захтевају одређене вештине. Први је подразумевао спаљивање листова и ручно скупљање остатака, док је за други процес била потребна нека врста укопане пећи са простором у који капље катран током неколико сати.Али зашто су рани људи из јужне Африке више волели овај сложени процес него самолепљиви сок из дрвета?Истраживачи тврде да је главни разлог тај што је дестиловани лепак био доста ефикаснији, као и да је могао да поднесе много већа оптерећења од оних на бази биљака. Ипак, главно откриће према њиховом мишљењу јесте да је рани хомо сапиенс био веома инвентиван и пре 100.000 година, пренела је „Национална географија“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
археологија, мозаик
Прекретница у инжењерингу: У чему је тајна праисторијског лепка
23:00 07.10.2022 (Освежено: 12:50 10.03.2023) Пре 100.000 година, рани људи у јужној Африци правили су лепак од лишћа четинара користећи софистицирани процес дестилације.
Много пре него што ће човек направити синтетички лепак у фабрици, хиљадама година су коришћени природни материјали за „спајање“ ствари. Пре свега разне смоле, које се могу наћи у многим биљкама. Истраживачи са Универзитета „Еберхард Карлс“ у Тибингену и са Универзитета у Кејптауну су приликом анализа камених алтки за потребе најновије студије открили потпуно нову врсту праисторијског лепка, за који се верује да представља један од најстаријих на свету.
Приликом истраживања неколико палеолитских локалитета у јужној Африци откривени су остаци лепка за који се сматра да потиче из периода од пре 100.000 година.
За разлику од смоле, ова супстанца није била лепљива сама по себи, већ је морала да се претвори у лепак кроз сложен процес дестилације. Археолог и главни аутор студије Петрик Шмит је објаснио да се овде уочава како људи већ у праисторији почињу да модификују одређене материјале, а то је према његовом мишљењу прекретница у историји наших предака када је инжењеринг у питању.
Сложен процес дестилације
Остаци лепка старог више од 100.000 година пронађени су на неколико локалитета у јужној Африци, пре свега на каменим алатима који су уз помоћ њега били причвршћени за копља или дршке. Према студији, која је објављена у часопису ПНАС, његов главни састојак су били листови биљке Podocarpus latifolius. А изненађујућа чињеница је да ово дрво не излучује значајне количине смоле или било које друге лепљиве супстанце. Стога је главни фокус студије био питање производње лепка.
Након анализе дошли су до закључка да су људи из каменог доба могли да користе две технике за производњу лепка, али да и једна и друга захтевају одређене вештине. Први је подразумевао спаљивање листова и ручно скупљање остатака, док је за други процес била потребна нека врста укопане пећи са простором у који капље катран током неколико сати.
Али зашто су рани људи из јужне Африке више волели овај сложени процес него самолепљиви сок из дрвета?
Истраживачи тврде да је главни разлог тај што је дестиловани лепак био доста ефикаснији, као и да је могао да поднесе много већа оптерећења од оних на бази биљака. Ипак, главно откриће према њиховом мишљењу јесте да је рани хомо сапиенс био веома инвентиван и пре 100.000 година,
пренела је „Национална географија“.
