Шолц: Разговараћемо са Норвешком и САД о смањењу увозне цене гаса за Европу
19:08 07.10.2022 (Освежено: 16:09 28.03.2023)
© AP Photo / Michael Sohn
Пратите нас
Немачка планира да размотри са Норвешком, Сједињеним Америчким Државама и другим добављачима гаса могућност смањења увозне цене тог енергента за Европу, изјавио је немачки канцелар Олаф Шолц.
„Mи смо данас размотрили следеће кораке. Јединствени смо у мишљењу да су цене увозног гаса превисоке. Ради се о томе да би требало са поузданим снабдевачима гаса као што су Норвешка или САД, али и многим другим светским добављачима, размотрити како смањити цене гаса у Европи. Премијер Јонас Гар Стере је јуче јасно дао до знања да је Норвешка отворена за такав дијалог“, рекао је канцелар на крају неформалног самита шефова држава и Влада земаља Европске уније.
Шолц жели савез са азијским државама
Према писању издања „Политико“ позивајући се на изворе и дипломате, Шолц је на самиту у Прагу предложио земљама ЕУ да се ради смањења цена плавог горива формира савез са азијским државама, великим снабдевачима гасом, како би се поводом тога заједно обратили земљама извозницима. У складу с предлогом, Немачка жели да искористи статус председавајуће Г7, који ће задржати до краја године, ради формирања таквог савеза.
„Савез би омогућио ЕУ да сарађује са земљама као што су Јапан и Јужна Кореја који су једни од највећих светских купаца течног нафтног гаса, да би се избегло повећање цена. Он такође може бити искоришћен за заједничко обраћање великим земљама извозницима гаса, као што су САД, Канада и Норвешка и убеђивање истих да смање цене“, наводи се у материјалу.
Канцелар под притиском због немачког „спасоносног кишобрана“
Према писању дописника „ЗДФ“ Андреаса Кунерта, немачки канцелар се на самиту у Прагу нашао под притиском других земаља ЕУ због енергетске политике Берлина.
Дописник објашњава да је разлог немачки „заштитни кишобран“ од 200 милијарди евра, који је немачка Влада усмерила за решавање енергетске кризе. Новинар појашњава да су у Берлину одлучили да се себи обезбеде вишак енергије и купују гас по сваку цену.
Партнери ЕУ се прибојавају да ће се Немачка извући из тренутне тешке ситуације управо на њихов рачун. Таквог су става Пољска, балтичке земље, Италија, Шпанија и Португал. С друге стране, Кунерт наводи да Шолца подржава холандски премијер Марк Руте, а новинар очекује да ће се с немачким канцеларом солидарисати француски лидер Емануел Макрон, јер се и Француска послужила сличним „спасоносним кишобраном“.
Наиме, немачки канцелар Олаф Шолц је јуче саопштио да ће влада увести ограничење цена гаса, одустати од таксе на гас и издвојити до 200 милијарди евра подршке. Реч је о тзв. штиту за заштиту потрошача и предузећа од све већих цена енергената.
Подсетимо, немачке власти су намеравале да, као мера подршке увозницима гаса, од 1. октобра ове године до 2024. да потрошачима наплаћују таксу од 2,4 евроцента за киловат-сат.
Европа спрема реформу енергетског тржишта
Италијански премијер Марио Драги је у Прагу најавио да ће Европска комисија за наредни самит ЕУ, који се одржава 20-21. октобра, припремити предлоге за реформу тржишта енергетике.
Драги је додао да се слаже са комесарима Тијеријем Бретоном и Паолом Ђентилонијем да је потребан јединствен европски приступ у борби против енергетске кризе.
Како је рекао, то је сасвим логичан предлог како би се све земље ставиле у исту раван, посебно после одлуке Немачке.
„Европска комисија ће за самит ЕУ у октобру припремити предлог који ће имати три тачке – снижење цена, инструменти солидарности и почетак реформе енергетског тржишта“, рекао је он новинарима на маргинама неформалног самита ЕУ у Прагу.
Претходно је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен упутила писмо лидерима земаља ЕУ у којем је предложила да се размотри могући пакет дејстава које треба предузети за смањење цена увозног гаса.
Макрон: Координисана операција за безбедније гасоводе на северу
Француски председник Емануел Макрон је на прес конференцији предложио државама чланицама ЕУ да спроведу координисану операцију како би се осигурала безбедност кључне гасне инфраструктуре у Северном и Балтичком мору, после онога што се догодило на гасоводима "Северни ток" и "Северни ток 2".
„Предложили смо низу држава које имају гасну инфраструктуру у Северном и балтичком мору да почнемо координисану акцију, што и иначе радимо, како бисмо осигурали безбедност те инфраструктуре и редовнији надзор“, рекао је Макрон.
