https://sputnikportal.rs/20221011/ispitivanja-starih-sorti-voca-povrca-i-zitarica-da-li-je-moguce-gajenje-bez-hemijskih-sredstava-1144340013.html
Испитивања старих сорти воћа, поврћа и житарица: Да ли је могуће гајење без хемијских средстава
Испитивања старих сорти воћа, поврћа и житарица: Да ли је могуће гајење без хемијских средстава
Sputnik Србија
У новоотвореном Истраживачком центру у Паштрићу код Мионице почела су испитивања старих сорти воћа, поврћа и житарица. Желе да евидентирају све аутохтоне сорте... 11.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-11T14:40+0200
2022-10-11T14:40+0200
2022-10-11T14:40+0200
економија
србија – економија
србија
економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111690/77/1116907725_0:101:1920:1181_1920x0_80_0_0_090f5802a116a58ed21fd35f6a02b620.jpg
Прикупљене плодове старих сорти воћа, поврћа и житарица, који имају дух гајења на теренима Србије, научно обрађују у лабораторији Истраживачког центра у Паштрићу. Откривају често и неке непознате аутохтоне сорте, са којима употпуњују своју постојећу банку семена.Др Ивана Радовић, руководилац Истраживачког центра Паштрић каже да истраживачки центар унапређује сада банку семена зато што окупља науку, струку и на тај начин пружа неку научну валидацију да су ту старе сорте заиста квалитетне, заиста добре за људско здравље, наводи РТС.Истраживачки центар Паштрић је у домаћинству познатог биолога Предрага Петровића. Смештен је у кањону Рибнице, заштићеног природног добра. Његове кћерке, обе докторке наука, у сарадњи са десетак стручњака научних институција, баш одавде, где им је банка семена надохват руке, покрећу иницијативу поновног гајења старог воћа, поврћа и житарица.„Научни значај је, где ћемо наћи гене за неко урнебесно време укрштања, ако нема аутохтоних сорти. Оне су свикле и никле према поднебљу и потребама људи. Оне имају нарочито еколошки значај. У руралним подручјима, где се оне углавном налазе, људи гаје старе сорте и деле са многим животињама у окружењу. Друго, аутохтоне сорте уопште не троше ресурсе. Не троше хемијска средства, што је веома важно за заштиту воде, ваздуха, здравља људи“, рекао је Предраг Петровић, биолог.Значај Истраживачког центра у Паштрићу препознао је и Еколошки покрет „Оквир живота“ који помаже рад на терену. Укључени су и калемари без којих не би могло да се дође до аутохтоних садница.
https://sputnikportal.rs/20220424/sta-cuva-banka-semena-u-selu-pastric-1136754703.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
гајење воћа и поврћа без хемије воће поврће хемија житарице ценар у паштрићу аутохтоне сорте gajenje voća i povrća bez hemije voće povrće hemija žitarice cenar u paštriću autohtone sorte
гајење воћа и поврћа без хемије воће поврће хемија житарице ценар у паштрићу аутохтоне сорте gajenje voća i povrća bez hemije voće povrće hemija žitarice cenar u paštriću autohtone sorte
Испитивања старих сорти воћа, поврћа и житарица: Да ли је могуће гајење без хемијских средстава
У новоотвореном Истраживачком центру у Паштрићу код Мионице почела су испитивања старих сорти воћа, поврћа и житарица. Желе да евидентирају све аутохтоне сорте на подручју Србије и истраже могућности за њихово гајење без употребе хемијских средстава.
Прикупљене плодове старих сорти воћа, поврћа и житарица, који имају дух гајења на теренима Србије, научно обрађују у лабораторији Истраживачког центра у Паштрићу. Откривају често и неке непознате аутохтоне сорте, са којима употпуњују своју постојећу банку семена.
Др Ивана Радовић, руководилац Истраживачког центра Паштрић каже да истраживачки центар унапређује сада банку семена зато што окупља науку, струку и на тај начин пружа неку научну валидацију да су ту старе сорте заиста квалитетне, заиста добре за људско здравље,
наводи РТС.
„Истраживачки центар ће бити посвећен искључиво аутохтоним, нашим аутохтоним сортама воћа, поврћа и житарица. Ту ћемо испитивати њихов квалитет, као што је на пример однос шећера и киселине у плодовима. То је сада актуелно, јабуке, зато што од тога зависи и укус плода. Радимо разноврсне сензоре анализе плодова“, рекла је Радовићева.
Истраживачки центар Паштрић је у домаћинству познатог биолога Предрага Петровића. Смештен је у кањону Рибнице, заштићеног природног добра. Његове кћерке, обе докторке наука, у сарадњи са десетак стручњака научних институција, баш одавде, где им је банка семена надохват руке, покрећу иницијативу поновног гајења старог воћа, поврћа и житарица.
„Научни значај је, где ћемо наћи гене за неко урнебесно време укрштања, ако нема аутохтоних сорти. Оне су свикле и никле према поднебљу и потребама људи. Оне имају нарочито еколошки значај. У руралним подручјима, где се оне углавном налазе, људи гаје старе сорте и деле са многим животињама у окружењу. Друго, аутохтоне сорте уопште не троше ресурсе. Не троше хемијска средства, што је веома важно за заштиту воде, ваздуха, здравља људи“, рекао је Предраг Петровић, биолог.
Значај Истраживачког центра у Паштрићу препознао је и Еколошки покрет „Оквир живота“ који помаже рад на терену. Укључени су и калемари без којих не би могло да се дође до аутохтоних садница.
