https://sputnikportal.rs/20221015/bezvizni-rezim-srbije-na-udaru---novi-izgovor-za-pritisak-eu-zbog-neuvodjenja-sankcija-rusiji--1144611662.html
Безвизни режим Србије на удару - нови изговор за притисак ЕУ због неувођења санкција Русији
Безвизни режим Србије на удару - нови изговор за притисак ЕУ због неувођења санкција Русији
Sputnik Србија
Могућност суспензије безвизног режима за Србију због великог прилива миграната и тобоже због неусклађености визне политике са Европском унијом по овом питању... 15.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-15T21:14+0200
2022-10-15T21:14+0200
2022-10-15T21:14+0200
србија
безвизни режим
србија – политика
европска унија (еу)
русија
санкције русији
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/13/1130795694_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_61515aa9c83dbd07436dfe9702b37e1f.jpg
Филиповска подсећа да је Србија дала гаранције на састанку у Луксембургу и раније Европској комисији да ће се ускладити са визним режимом ЕУ.„Мислим да није коректно да представници ЕУ користе сада изговоре јер у вези са мигрантима Србија је све учинила да мигрантску кризу умири,“ сматра Филиповска.Нови притисак на СрбијуКакао каже, слаже се да је криза са мигрантима комплексно питање, али додаје да се наша држава учинила и више него друге по том питању.Потпуно је јасно, истиче Филиповска, да је Србија дала све гаранције да ће се ускладити са политиком визног режима ЕУ и није у реду да Европска комисија и неке државе које у томе предњаче и даље ово питање постављају пред Србију.„Али мислим да ћемо им тај тај адут избити из руку самом чињеницом да смо дали гаранцију да ћемо визну политику ускладити са визним режимом ЕУ, а који Европска комисија наводи као разлог за могуће укидање безвизног режима,“ закључује она.Русија „трн у оку“Лист Политико пише да су дипломате ЕУ фрустриране што Србија, амбициозан кандидат за чланство у ЕУ, није следила Брисел у санкционисању Русије. А сада, како додаје лист, постоје и страхови да Београд заправо индиректно помаже Кремљу да сеје раздор у ЕУ кроз прилив миграната, тактика је за коју се сумња да Русија подржава и другде дуж граница блока.Представници европских институција већ су ступили у контакт са представницима званичног Београда где се укључила и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, а и поред чињенице да је председник Србије у разговору са европском комесарком за унутрашње послове дао обећање да ће визна политика Београд и ЕУ по овом питању бити усклађена, питање могућности увођења механизма за привремено укидање безвизног режима за Србију и даље опција која је на столу.У Србији око 6.000 мигранатаИначе, према подацима нашег Комесаријата за избеглице у овом тренутку у прихватним центрима у нашој држави борави око 5.200 миграната.Највећи број миграната који улази у земљу долазе са простора Сирије, Авганистана и делимично са простора Пакистана, а комесаријат поступа са њима у складу са међународним правом и правилима: пружена им је могућност смештаја и исхране.Према тврдњи ЕУ, број људи који улазе у земље Уније преко Западног Балкана ове године је порастао, делом због пријатељске визне политике Србије. На источној граници ЕУ, како наводе, расте узбуна због пораста броја миграната који користе Западни Балкан, а посебно Србију, као капију за улазак у ЕУ.Рута је, делом, резултат пријатељске визне политике Србије, а земља дозвољава путовање без виза из места попут Индије, Туниса и Бурундија, али такође ужива безвизни аранжман са ЕУ. Статистика показује све већу атрактивност западнобалканске руте. У првих девет месеци 2022. године званичници су открили више од 106.000 људи који су улазили у ЕУ са Западног Балкана без званичне документације, што је преко три пута више него 2021“, преноси Политико.
https://sputnikportal.rs/20221014/poruka-iz-eu-srbija-rizikuje-bezvizni-rezim-ako-ne-smanji-priliv-migranata-1144567518.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
укидање безвизног режима србији, санкције русија,
укидање безвизног режима србији, санкције русија,
Безвизни режим Србије на удару - нови изговор за притисак ЕУ због неувођења санкција Русији
Могућност суспензије безвизног режима за Србију због великог прилива миграната и тобоже због неусклађености визне политике са Европском унијом по овом питању је још један чист вид притисака на Србију јер није увела санкције Русији, сматра Дубравка Филиповска, члан скупштинског Одбора за спољну политику.
Филиповска подсећа да је Србија дала гаранције на састанку у Луксембургу и раније Европској комисији да ће се ускладити са визним режимом ЕУ.
„Мислим да није коректно да представници ЕУ користе сада изговоре јер у вези са мигрантима Србија је све учинила да мигрантску кризу умири,“ сматра Филиповска.
Какао каже, слаже се да је криза са мигрантима комплексно питање, али додаје да се наша држава учинила и више него друге по том питању.
„Државе ЕУ нису биле спремне да приме толики број миграната, изузимајући Немачку и Француску и још евентуално неке земље. Дакле, по мом мишљењу, ово је још један вид притискана нашу државу и то из разлога јер није увела санкције Русији,“ уверена је она.
Потпуно је јасно, истиче Филиповска, да је Србија дала све гаранције да ће се ускладити са политиком визног режима ЕУ и није у реду да Европска комисија и неке државе које у томе предњаче и даље ово питање постављају пред Србију.
„Али мислим да ћемо им тај тај адут избити из руку самом чињеницом да смо дали гаранцију да ћемо визну политику ускладити са визним режимом ЕУ, а који Европска комисија наводи као разлог за могуће укидање безвизног режима,“ закључује она.
Лист Политико пише да су дипломате ЕУ фрустриране што Србија, амбициозан кандидат за чланство у ЕУ, није следила Брисел у санкционисању Русије. А сада, како додаје лист, постоје и страхови да Београд заправо индиректно помаже Кремљу да сеје раздор у ЕУ кроз прилив миграната, тактика је за коју се сумња да Русија подржава и другде дуж граница блока.
Представници европских институција већ су ступили у контакт са представницима званичног Београда где се укључила и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, а и поред чињенице да је председник Србије у разговору са европском комесарком за унутрашње послове дао обећање да ће визна политика Београд и ЕУ по овом питању бити усклађена, питање могућности увођења механизма за привремено укидање безвизног режима за Србију и даље опција која је на столу.
У Србији око 6.000 миграната
Иначе, према подацима нашег
Комесаријата за избеглице у овом тренутку у прихватним центрима у нашој држави борави око 5.200 миграната.
Највећи број миграната који улази у земљу долазе са простора Сирије, Авганистана и делимично са простора Пакистана, а комесаријат поступа са њима у складу са међународним правом и правилима: пружена им је могућност смештаја и исхране.
У току годину 200 људи изразило је жељу да буду тражиоци азила, а њих 80 је у поступку азила, те се из тога закључује да им Србија није крајња дестинација.
Према тврдњи ЕУ, број људи који улазе у земље Уније преко Западног Балкана ове године је порастао, делом због пријатељске визне политике Србије. На источној граници ЕУ, како наводе, расте узбуна због пораста броја миграната који користе Западни Балкан, а посебно Србију, као капију за улазак у ЕУ.
Рута је, делом, резултат пријатељске визне политике Србије, а земља дозвољава путовање без виза из места попут Индије, Туниса и Бурундија, али такође ужива безвизни аранжман са ЕУ. Статистика показује све већу атрактивност западнобалканске руте. У првих девет месеци 2022. године званичници су открили више од 106.000 људи који су улазили у ЕУ са Западног Балкана без званичне документације, што је преко три пута више него 2021“, преноси Политико.
