Радош Бајић за Спутњик: Срби спасили америчке пилоте, а њихови потомци се захвалили 1999.
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Пратите нас
Поводом изласка илустроване аутобиографије „Мој живот – моја прича“, Радош Бајић се осврнуо на своју вишедеценијску каријеру, од првог филма „Атентат у Сарајеву“ до „Хероја Халијарда“, причи о равногорцима што су спасавали америчке пилоте крајем Другог светског рата, а премијерно ће бити приказан на јесен идуће године.
До илустроване аутобиографије Радоша Бајића „Мој живот – моја прича“ дошло је раније него што се могло очекивати с обзиром да се аутобиографије објављују на крају професионалног пута, а Бајић је уверен да још увек није стигао до краја.
Од Чабриновића до „Хероја Халијарда“ – успони и падови Радоша Бајића
Међутим, по пропозицијама награде „Павле Вуисић“ коју је добио 2018. године, нека врста обавезе је да добитник добије и монографију, а иза тога стоје Министарство културе, Фестивал глумачких остварења у Нишу и Удружење филмских глумаца.
„Од 2018. био сам у обавези да то урадим али сам одлагао. При том сам веома много и снимао, а успут радио на аутобиографији са 'Службеним гласником' који је издавач. Стручна јавност је веома лепо оценила књигу као озбиљну и професионалну и рекао бих да је садржајна и лепа, у њој сам отворио врата свог живота – од рођења до данас“, каже Бајић за Спутњик.
Радош Бајић на снимању Хероја Халијарда
© Фото : Спутњику уступио Радош Бајић
Монографија „Мој живот – моја прича“ прати два тока. Први је професионална каријера од филма „Атентат у Сарајеву“ 1975. и прве улоге Недељка Чабриновића, до данас и великог пројекта „Хероји Халијарда“ чије је сценариста и редитељ а игра и једну мању улогу. Други ток је лична прича, од рођења у селу Медвеђа код Трстеника до данас.
„Може се рећи да је ово монографија која говори о мом професионалном путу а у значајном делу говори о мом животу таквом какав је. Први пут сам проговорио о својим победама и поразима, успонима и падовима“.
Прија поређење са Батом Живојиновићем
Бајић је у каријери снимио више од 100 филмова, у распону од народних комедија попут „Секула се опет жени“, преко партизанских, до филмова „црног таласа“ Живојина Павловића због чега га многи пореде са Батом Живојиновићем.
Бајић истиче да му прија свако поређење с великаном наше филмске уметности и додаје да је и његово поређење са Живојиновићем допринос незабораву, да се Бата никад не заборави, јер „ми Срби смо веома склони забораву“.
„Кад је Бата Живојиновић у питању, ја сам данас једини живи српски глумац који је са Батом снимио највише филмова, око 12. Мало је данас колега на сцени који се могу тиме похвалити“.
Од партизана Далибора до равногораца
Како су се мењале животне околности, тако је и Бајић водио своју каријеру. На почетку, кад је водио борбу и за каријеру и за егзистенцију, понекад је морао да ради и нешто што није по његовом афинитету.
Али нема било какву врсту отклона од првог дела каријере, од 1975. до 1996. кад је снимао по два, три филма годишње. Доста је глумио у партизанским филмовима и драге су му улоге и у „Партизанској ескадрили“, „Врховима Зеленгоре“, „Стићи пре свитања“, „Настојању“ Златка Филиповића где је играо младе, романтичне хероје, претежно комунисте који су били задојени идејом социјалне правде.
„Те улоге су биле просто обојене идеолошким аспектом који је тада био у средишту наше кинематографије. Рекло би се с обзиром на то што радим данас да је то у супротности с оним што сам радио пре 30-40 година, међутим, ја то не видим тако мада ме често прозивају због тога па кажу: Радош се променио, играо је Далибора у 'Партизанској ескадрили' а сад прави филм о равногорцима и свим догађајима који су пратили братоубилаштво у Другом светском рату.“
Не можемо променити народ
Кад је реч о циклусу филмова о сеоском ковачу Секули које је радио са Драгославом Лазићем, реч је о врло гледаним и данас вољеним филмовима који су му, такође драги. То су лаки филмови за народ без велике уметничке вредности али су за Бајића врло значајни јер су утицали на његово прихватање у широкој популацији.
„Не смемо никад заборавити да ми радимо за народ. Не можемо народ променити већ морамо бити разноврсни и понудити му оно што жели да види.“
Филмови које је радио са Живојином Павловићем су веома значајни – „На путу за Катангу“ где се први пут појавио као сценариста и „Дезертер“. Ти филмови су оставили дубок траг и у његовој биографији заузимају значајно и врло важно место.
Срби спасли америчке пилот, а остали на глоговом коцу
„Хероји Халијарда“ су пројект који се веома дуго и темељно спрема. Фаза истраживања и писања сценарија почела је 2017. и на њој је три године радио са Душаном Ковачевићем и младим и даровитим драматургом и сценаристом Страхињом Маџаревићем. После тога уследиле су две године снимања.
Ове године су завршили последња снимања а филм се тренутно налази у фази обраде и монтаже. Такође, ради се и серији од шест епизода која ће се звати „Ваздушни мост“. Филм ће бити премијерно приказан на јесен 2023. а серија на пролеће 2024. године.
Петар Божовић, Радош Бајић и Стивен Вош на снимању Хероја Халијарда.
© Фото : Srdjan Stevanovic ©
Бајић очекује да ће филм и серија изазвати велику позорност наше културне јавности и публике и да ће на известан начин бацити једно потпуно ново светло на тумачење Другог светског рата у Србији.
У лето и јесен 1944. у Западној Србији са импровизованог аеродрома у Прањанима наш народ спасао је више од 500 америчких пилота и послао их у своје домове, а он је остао овде „као на глоговом коцу“.
Како су нас 1999. Американци казнили за жртвовање и доброчинство
Према његовим речима, веома је значајан тај пројекат зато што осликава нешто што се зове жртвовање, хуманост, доброчинство и велико херојство нашег народа.
„Нажалост знамо шта смо као захвалност добили 1999. од потомака тих младића које смо 1944. послали у Дакоту, Вирџинију, Калифорнију. То је судбина малих, заправо великих народа који су историјски били често сучељени са наметнутим обавезама да живе у сенци великих сила. Тај филм ће бити јако важан за глобално импостирање српског националног бића и српске државе и данас, у контексту свих драматичних догађаја у свету. Како се у судару великих сила мали народи жртвују и како постају страшна колатерална жртва глобалне поделе света“, закључио је Бајић.
