Бранислав Ристивојевић тврди да после смене са места декана русофоби желе да га избаце са факултета
Пратите нас
Након смене са функције декана Правног факултета у Новом Саду због наводне подршке војној интервенцији у Русији, не престаје хајка на професора Бранислава Ристивојевића који каже да због жеље за осветом русофоби желе да га оставе и без посла.
У америчком Уставу једна одредба каже да свако има право на потрагу за срећом и то је једина ствар коју би Бранислав Ристивојевић, каже, преписао од њих. Због тога сматра да као декан није имао право да спречава студенте у потрази за њом, већ напротив – са те функције се, наводи, трудио да им пружи могућност да је нађу, све на бази недискриминације, у сарадњи са дипломатама или људима из невладиних организација како на истоку тако и на западу.
Русофобија на Правном факултету у Новом Саду
„Претпостављам да је моја смена организована у моменту када је почела специјална војна операција у Украјини и када је талас русофобије захватио Западну Европу. Како је тај талас русофобије захватио и запослене на Правном факултету у Новом Саду, није ми јасно. То је, очигледно, неки психолошки процес у којем су помислили да би тако нешто требало и овде да постане узус или стандард и да је то легитиман разлог за смену једног декана. Срећан сам, међутим, да овај пример русофобије не постоји у целој Србији, већ само код мене на факултету,” рекао је Ристивојевић.
Доскорашњи декан Правног факултета у Новом Саду подсећа да је до специјалне војне операције сарађивао са колегама из Руске федерације и да је последње предавање гостујућег професора из те земље било у новембру 2021. без икаквих проблема. Све се, међутим, променило након руске интервенције у Украјини, на факултету је ситуација ескалирала када је покушао да на сајт факултета окачи информације о студентским посетама Русији.
„До тада је то била најнормалнија међународно-правна сарадња, чак је сам организовао и одлазак асистента који говори руски и који је већ користио руске стипендије, који познаје руског аташеа за културу. Из свих тих разлога он би им био најбоља спона. Ипак, мени је замерено да сам угостио аташеа за културу, а ја их питам кога ћу ако не њега? У сваком случају, они су у тој посети видели мој покушај да пружим подршку, како су навели, „ратним напорима Руске федерације“. То су бесмислице у које нормалан човек може тешко да поверује,” нагласио је он.
Жеља за осветом
За прекид научно-образовне сарадње са институцијама из Русије, каже Ристивојевић, стизали су захтеви из Украјине и Западне Европе, а ми то нисмо узимали ни у разматрање. Универзитет у Новом Саду у овом моменту има 14 различитих уговора о сарадњи са различитим универзитетима из Руске федерације и ником није пало на памет да их суспендује или да их раскида.
Ипак, наш саговорник каже да се процес против њега није завршио са његовим разрешењем са функције декана, већ да желе да му одузму и професорско звање.
„Могу само да претпоставим да је то што раде делимично комбинација одмазде и жеље за осветом, а делимично и последица чињенице да сам им рекао у лице да их је ухватила једна врста страха, русофобије која је у суштини само варијанта ксенофобије. Она међутим срамоти оног човека кога захвати и ја верујем да се они сада стиде зато што сам ја то њима рекао у лице и сада ме мрзе онако како се мрзе људи који нам у лице кажу наше мане. То је разлог зашто су не само мене наставили да прогањају него и гомилу колега који су ми пружили подршку или били само довољно храбри да поставе питања о мојој смени,” рекао је Бранислав Ристивојевић.
Паралелни поступци
Како би га избацили са посла, он наглашава да је против њега покренут и један дисциплински поступак без обзира што је застарео, а као куриозитет наводи чињеницу да је морао да ангажује адвоката да види како је тај поступак окончан. Поред тога, против њега је покренут и етички поступак у који такође нема увид. „Наводно сам пре тринаест 13 месеци на испиту увредио студента, само што је њему требало 13 месеци да се сети да сам га увредио, па да поднесе пријаву и да они поступају по тој пријави. У дисциплинском поступку Закона о раду каже да је рок годину дана од момента када се десио догађај да се поступак оконча. Будући да је тај рок истекао 21. септембра ја не бих смео да добијем решење за отказ али није јасно зашто упорно не желе да ми дају решење да је то застарело. Ја сам као Јозеф К. у Кафкином „Процесу“ – у процес можеш да уђеш али њега не може да изађеш,“ оцењује наш саговорник.
Ритивојевић сматра да је разлог за то што они паралелно воде и други процес против њега, а да наш Устав у члану 34. став 4. наводи правило „не бис ин идем,“ односно да се не може судити два пута о истом. Он додаје да нема неки нарочити страх, јер га теши чињеница да су они на суду јавности већ изгубили. Томе у прилог иде, каже, и чињеница да ће највероватније морати да врате на посао младића који је због њега добио отказ.
„Свестан сам да човеку страх вероватно може да помрачи когнитивне способности до одређене мере те да није у стању правилно да расађује. Видим да се неким колегама рацио освешћује али ја немам разлога да бринем само из једног разлога – зато што су на мојој страни и Закон и Устав.“
Дискриминација руске културе
Након свега, додаје Ристивојевић, више није ни сигуран да ли би волео да поново буде декан људима као што су они уколико се искрено не покају за своју срамоту. Невероватно је да су они након свега само послали папир руском аташеу за културу у којем га питају да ли могу да сарађују. Заиста звучи невероватно. Они на тај начин, закључује наш саговорник, вероватно покушавају да оперу своју прљаву савест и да се прикажу јавности као неко ко га није сменио због сарадње са Русијом, већ због тога што он од органа факултета није тражио дозволу за сарадњу.
„Уколико, међутим, желе да сарађује са Русијом, прво треба да се извину аташеу за културу за ову срамоту који су нанели. Да подсетим да су они покушали да кенсулују руску културу, а то је одређен вид ксенофобије. Доношење права на бази ње је апартхејд, јер је једно када је ви демонстрирате, а када је примењујете у облику дуплих стандарда онда је то дискриминација,“ закључио је Ристивојевић.
