https://sputnikportal.rs/20221016/vratili-smo-se-na-kosovo-al-zidovi-se-ne-jedu-ovu-srpsku-porodicu-bi-trebalo-da-cuje-srbija-1144627954.html

Вратили смо се на Косово, ал' зидови се не једу! Ову српску породицу би требало да чује Србија

Вратили смо се на Косово, ал' зидови се не једу! Ову српску породицу би требало да чује Србија

Sputnik Србија

Своја кућа, своја слобода, али све има своју цену. Вратили смо се на Косово и Метохију после десет година живота у Београду, зато нисмо ништа ни продали, да... 16.10.2022, Sputnik Србија

2022-10-16T20:03+0200

2022-10-16T20:03+0200

2022-12-12T14:11+0100

србија – друштво

косово и метохија (ким)

гњилане

породица

повратак

канцеларија за косово и метохију владе републике србије

моја прича

моја прича

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/0e/1144585657_0:0:1600:901_1920x0_80_0_0_aa689d18c652b340c2f8aae991c38d2f.jpg

Овако за Спутњик говоре Бојан и Маја Аксић из Коретишта код Гњилана. Имају, кажу, велико богатство, три ћерке Катарину која има 11, Анђелија ће ускоро 8 и Миленију која има 19 месеци.Стотинак Срба напустило је ово село после НАТО бомбардовања, а Аксићи су са Косова отишли због Анђелије, имала је здравствене проблеме чим је рођена, морали су да се одселе, да би имала добру негу.„Доживела је мождани удар на порођају, заглавила се у каналу, рекли смо, ајде горе да покушамо да живимо, мада и у Београду није сјајно кад си подстанар и радиш код приватника. Имали смо с њом проблеме око терапије, контроле, водили смо је на пливање и вежбице“, објашњава Бојан Аксић.Повратак на КиМ, на својеУ Београду су се мучили да пруже деци најнеопходније, радили све послове до којих су могли да дођу.„Грађевина, радио сам и на стоваришту, у тепих сервису, возио сам тепихе... Супруга је радила у маркету. И ја сам радио у маркету, борили смо се, код приватника знате како је, радио сам за 40, 50 хиљада, али и обезбеђење за 21. Толико је био стан и рачуни, како узмем плату, тако је и дам. У јануару нам је газдарица подигла кирију на 170 евра, плаћали смо 130, нисмо више могли да издржмо“, прича нам глава породице.Супруга Маја завршила је економску школу, прави посао у струци никада није нашла. Дуго је била на боловању због средњег детета, жали што у Гњилану нема услова за Анђелијину рехабилитацију, али нису имали избора.Ипак, каже да по неким питањима имају среће, у овом српском селу на југоистоку Косова и Метохије постоји добра Основна школа, у другој смени претвара се у средњу школу. Постоји и вртић за Миленију, имала би где да је остави док ради, само кад би посла било.Из Канцеларије само обећањаПре повратка консултовали се са Канцеларијом за Косово и Метохију, обећан им је новац за реновирање куће, стока или машина за рад. За посао су их упутили на локалну самоуправу. До данас нису ништа добили.„Стварно имамо добре услове, велика је кућа, требало је само минимално средити, тражио сам минимално, да се столарија замени, реновира купатило и треба нам бушотина за воду. И наравно, посао за мене и за супругу. Не знам како да вам кажем, јако је тешко и горе и овде кад немаш стабилност, загарантовано примање, не треба нам помоћ у новцу, то није никакво решење. Тешко је за посао, млади не виде будућност, пуно њих се сели у Србију, али овде си ипак свој на своме“, каже Аксић.Ова повратничка породица тренутно живи од 27 хиљада динара које мама Маја прима на породиљском и од 12 хиљада које држава даје за треће дете, до фебруара.Прво њива, па једна свињаБојан има хектар земље, стриц му је помогао да узоре, то им је велика нада.„Ове године нисмо кренули ништа, нисмо ни кокошке узели, био је јул кад смо дошли, а сад током зиме слабије носе јаја. Заправо, храну нам се не исплати да им купујемо, јер своју немамо, па смо све планове оставили за наредну годину. Прво ћемо њиву, да посадимо мало кукуруза и пшенице, а следеће макар једну свињу да имамо за нас и пар кокошака“, објашњава Маја Аксић.Обоје имају тридесет пет година, имају снаге и воље да раде било шта, али су ипак дали себи рок од годину дана да започну нови живот. Ако не успеју, нажалост, кажу, само је једно решење.„Не могу да седим. Зидови се не једу, мораш да од нечега живиш. Вратили бисмо се у Београд, купио бих кућу, продао ово овде, шта да радим... Мени је жао да продам све, то ми је дедовина и очевина, али ако немаш посла, ако немаш будућност, не вреди да седиш у оваквом изолованом кругу“, каже Бојан, а Маја додаје:„Моја деца траже, а ништа не могу да им пружим. Ево, иде зима, ми немамо огрев, нажалост, немамо своју шуму. Кад један има посао, мало је лакше, то нам је једина нада“.Једина помоћ коју је ова породица добила стигла је из Хуманитарне организације Косовско Поморавље, они су их посетили, донели храну, гардеробу, рачунар за Катарину и таблет за Анђелију.Обе су одличне ученице Основне школе “Бора Станковић” у свом селу на Косову и Метохији.

https://sputnikportal.rs/20221015/druge-drzave-osim-srbije-nemamo-kako-zive-goranci-na-kosovu-i-metohiji-koje-bi-car-dusan-razumeo-1144420855.html

гњилане

2022

Вести

sr_RS

koretiste, kosovo i metohija, povratak na kosovo, povratnicka porodica, kancelarija za kosovo i metohiju, pomoc,