00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
МУЛТИМЕДИЈА
Када слика говори више од хиљаду речи! Кроз Спутњикове фото-галерије, инфографике и други мултимедијални садржај сагледајте свет из другачије перспективе.

Плес морске звезде и рајски фламингоси: Проглашене најбоље фотографије дивљих животиња 2022.

Пратите нас
Поларни медведи који се шетају око напуштене куће, магични смрчак на Олимпу и последњи тренуци планинске гориле, само су неке од победничких радова на такмичењу за Најбољег фотографа дивљине за 2022. годину (Wildlife Photographer of the Year).
Победник награде за фотографа дивље природе 2022. је америчка фотографкиња Карин Ајгнер за снимак клупка пчела кактуса које круже изнад врелог песка на ранчу у Тексасу.
Награда за младог фотографа дивљих животиња 2022. припала је 16-годишњем Катању Вутичајанакарну са Тајланда за његов рад „Лепота китове бале“.
Ова два главна победника такмичења изабрана су између 19 лидера у категоријама које приказују свет природе у свим његовим чудима и разноликости. Током такмичарске селекције, међународна група стручњака оценила је 38.575 радова из 93 земље на основу њихове оригиналности, историје настанка слике, техничке изврсности фотографије и садржајног садржаја.
© Фото : Karine Aigner/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

The big buzz“ америчке фотографкиње Карин Ајгнер. Користећи макро сочиво, Карин је снимила живахну активност пчела. Мужјаци се боре око једне женке у средишту зујеће кугле кактус пчела. Пчеле широм света су угрожене пестицидима, климатским променама и губитком станишта. Пошто се 70 одсто пчелињих врста гнезди под земљом, постаје све важније да површине природног земљишта остану нетакнуте – пољопривредне праксе ометају њихова гнезда.

„The big buzz“ америчке фотографкиње Карин Ајгнер. Користећи макро сочиво, Карин је снимила живахну активност пчела. Мужјаци се боре око једне женке у средишту зујеће кугле кактус пчела. Пчеле широм света су угрожене пестицидима, климатским променама и губитком станишта. Пошто се 70 одсто пчелињих врста гнезди под земљом, постаје све важније да површине природног земљишта остану нетакнуте – пољопривредне праксе ометају њихова гнезда. - Sputnik Србија
1/19

The big buzz“ америчке фотографкиње Карин Ајгнер. Користећи макро сочиво, Карин је снимила живахну активност пчела. Мужјаци се боре око једне женке у средишту зујеће кугле кактус пчела. Пчеле широм света су угрожене пестицидима, климатским променама и губитком станишта. Пошто се 70 одсто пчелињих врста гнезди под земљом, постаје све важније да површине природног земљишта остану нетакнуте – пољопривредне праксе ометају њихова гнезда.

© Фото : Katanyou Wuttichaitanakorn/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

The beauty of baleen“ тајландског фотографа Катање Вутичајанакарн. Пратећи владине туристичке смернице, туристички брод „Катања“ је угасио мотор када се у близини појавио кит. Фотографу је било тешко да смири руке како би задржао ову композицију из крупног плана јер се чамац љуљао на таласима. Брајд китови расту до 370 пари сивих зуба унутар горње вилице. Они садрже кератин, протеин који такође чини људску косу и нокте, а користе се за филтрирање планктона.

„The beauty of baleen“ тајландског фотографа Катање Вутичајанакарн. Пратећи владине туристичке смернице, туристички брод „Катања“ је угасио мотор када се у близини појавио кит. Фотографу је било тешко да смири руке како би задржао ову композицију из крупног плана јер се чамац љуљао на таласима. Брајд китови расту до 370 пари сивих зуба унутар горње вилице. Они садрже кератин, протеин који такође чини људску косу и нокте, а користе се за филтрирање планктона. - Sputnik Србија
2/19

The beauty of baleen“ тајландског фотографа Катање Вутичајанакарн. Пратећи владине туристичке смернице, туристички брод „Катања“ је угасио мотор када се у близини појавио кит. Фотографу је било тешко да смири руке како би задржао ову композицију из крупног плана јер се чамац љуљао на таласима. Брајд китови расту до 370 пари сивих зуба унутар горње вилице. Они садрже кератин, протеин који такође чини људску косу и нокте, а користе се за филтрирање планктона.

© Фото : Tony Wu/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Shooting star“ јапанско-америчког фотографа Тонија Вуа, победника у категорији Подводно. Тони Ву је посматрао узбудљив репродуктивни плес џиновске морске звезде. Нашавши се у малом затвореном заливу и са само макро сочивом, био је приморан да се одмакне да би снимио морску звезду. Сцена са „плесном“ позом морске звезде која се мрести изгледа као галаксија.

„Shooting star“ јапанско-америчког фотографа Тонија Вуа, победника у категорији Подводно. Тони Ву је посматрао узбудљив репродуктивни плес џиновске морске звезде. Нашавши се у малом затвореном заливу и са само макро сочивом, био је приморан да се одмакне да би снимио морску звезду. Сцена са „плесном“ позом морске звезде која се мрести изгледа као галаксија. - Sputnik Србија
3/19

Shooting star“ јапанско-америчког фотографа Тонија Вуа, победника у категорији Подводно. Тони Ву је посматрао узбудљив репродуктивни плес џиновске морске звезде. Нашавши се у малом затвореном заливу и са само макро сочивом, био је приморан да се одмакне да би снимио морску звезду. Сцена са „плесном“ позом морске звезде која се мрести изгледа као галаксија.

© Фото : Ekaterina Bee/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Battle stations“ италијанске фотографкиње Катерине Би, победнице у категорији Млађи од 10 година. Пред крај пролећног излета са породицом, Катерина је приметила овај призор – две планинске козе са роговима које стоје на задњим ногама као боксери у рингу. Почетком 1800-их, мање од 100 алпских коза остало је у планинама на италијанско-француској граници након векова лова. Успешни напори на очувању данас су резултирали са преко 50.000 јединки.

„Battle stations“ италијанске фотографкиње Катерине Би, победнице у категорији Млађи од 10 година. Пред крај пролећног излета са породицом, Катерина је приметила овај призор – две планинске козе са роговима које стоје на задњим ногама као боксери у рингу. Почетком 1800-их, мање од 100 алпских коза остало је у планинама на италијанско-француској граници након векова лова. Успешни напори на очувању данас су резултирали са преко 50.000 јединки. - Sputnik Србија
4/19

Battle stations“ италијанске фотографкиње Катерине Би, победнице у категорији Млађи од 10 година. Пред крај пролећног излета са породицом, Катерина је приметила овај призор – две планинске козе са роговима које стоје на задњим ногама као боксери у рингу. Почетком 1800-их, мање од 100 алпских коза остало је у планинама на италијанско-француској граници након векова лова. Успешни напори на очувању данас су резултирали са преко 50.000 јединки.

© Фото : Fernando Constantino Martínez Belmar/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

The bat-snatcher“ мексичког фотографа Фернанда Константина Мартинеза Белмара, победио је у категорији Понашање: водоземци и гмизавци. Користећи црвено светло, на које су и слепи мишеви и змије мање осетљиви, Фернандо је пратио ову јукатанску змију која је изашла из пукотине. Имао је само неколико секунди да сними слику животиње која се повлачи у пукотину са својим пленом, слепим мишем.

„The bat-snatcher“ мексичког фотографа Фернанда Константина Мартинеза Белмара, победио је у категорији Понашање: водоземци и гмизавци. Користећи црвено светло, на које су и слепи мишеви и змије мање осетљиви, Фернандо је пратио ову јукатанску змију која је изашла из пукотине. Имао је само неколико секунди да сними слику животиње која се повлачи у пукотину са својим пленом, слепим мишем. - Sputnik Србија
5/19

The bat-snatcher“ мексичког фотографа Фернанда Константина Мартинеза Белмара, победио је у категорији Понашање: водоземци и гмизавци. Користећи црвено светло, на које су и слепи мишеви и змије мање осетљиви, Фернандо је пратио ову јукатанску змију која је изашла из пукотине. Имао је само неколико секунди да сними слику животиње која се повлачи у пукотину са својим пленом, слепим мишем.

© Фото : Junji Takasago/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Heavenly flamingos“ јапанског фотографа Јуњи Такасаго, победника у категорији Природна уметност. Фотограф је посматрао групу чилеанских фламингоса како се привлаче. Да би сачувао ову баснословну кореографску сцену у рефлектованим облацима, борио се, између осталог, и са страхом од висине. Високо у Андима, Салар де Ујуни је највећа солана на свету. Такође је један од највећих рудника литијума у ​​Боливији, чији развој угрожава будућност ових фламингоса.

„Heavenly flamingos“ јапанског фотографа Јуњи Такасаго, победника у категорији Природна уметност. Фотограф је посматрао групу чилеанских фламингоса како се привлаче. Да би сачувао ову баснословну кореографску сцену у рефлектованим облацима, борио се, између осталог, и са страхом од висине. Високо у Андима, Салар де Ујуни је највећа солана на свету. Такође је један од највећих рудника литијума у ​​Боливији, чији развој угрожава будућност ових фламингоса.  - Sputnik Србија
6/19

Heavenly flamingos“ јапанског фотографа Јуњи Такасаго, победника у категорији Природна уметност. Фотограф је посматрао групу чилеанских фламингоса како се привлаче. Да би сачувао ову баснословну кореографску сцену у рефлектованим облацима, борио се, између осталог, и са страхом од висине. Високо у Андима, Салар де Ујуни је највећа солана на свету. Такође је један од највећих рудника литијума у ​​Боливији, чији развој угрожава будућност ових фламингоса.

© Фото : Dmitry Kokh/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Дом мядзведзя“ руског фотографа Дмитрија Коха, победника у категорији Урбани дивљи живот. На јахти, скривајући се од олује, Дмитриј је приметио поларне медведе како лутају међу зградама давно напуштеног села. Док су прегледали сваки прозор и врата, Дмитриј је користио дрон са ниским нивоом шума да сними слику која евоцира постапокалиптичке слике.

„Дом мядзведзя“ руског фотографа Дмитрија Коха, победника у категорији Урбани дивљи живот. На јахти, скривајући се од олује, Дмитриј је приметио поларне медведе како лутају међу зградама давно напуштеног села. Док су прегледали сваки прозор и врата, Дмитриј је користио дрон са ниским нивоом шума да сними слику која евоцира постапокалиптичке слике. - Sputnik Србија
7/19

Дом мядзведзя“ руског фотографа Дмитрија Коха, победника у категорији Урбани дивљи живот. На јахти, скривајући се од олује, Дмитриј је приметио поларне медведе како лутају међу зградама давно напуштеног села. Док су прегледали сваки прозор и врата, Дмитриј је користио дрон са ниским нивоом шума да сними слику која евоцира постапокалиптичке слике.

© Фото : Brent Stirton/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Ndakasi’s passing“ јужноафричког фотографа Брента Стиртона, победника у категорији фото-новинарства. Брент је фотографисао горилу Ндакаси како умире након што су њен цео чопор брутално убили милитанти из рударских компанија. На фотографији она лежи у наручју свог спасиоца Андреа Бауме, 13-годишњег ренџера који штити парк природе. Као резултат неуморних напора да се заштите појединачне гориле на дневној бази, број планинских горила се учетворостручио у последњих 40 година на преко 1.000 јединки.

„Ndakasi’s passing“ јужноафричког фотографа Брента Стиртона, победника у категорији фото-новинарства. Брент је фотографисао горилу Ндакаси како умире након што су њен цео чопор брутално убили милитанти из рударских компанија. На фотографији она лежи у наручју свог спасиоца Андреа Бауме, 13-годишњег ренџера који штити парк природе. Као резултат неуморних напора да се заштите појединачне гориле на дневној бази, број планинских горила се учетворостручио у последњих 40 година на преко 1.000 јединки. - Sputnik Србија
8/19

Ndakasi’s passing“ јужноафричког фотографа Брента Стиртона, победника у категорији фото-новинарства. Брент је фотографисао горилу Ндакаси како умире након што су њен цео чопор брутално убили милитанти из рударских компанија. На фотографији она лежи у наручју свог спасиоца Андреа Бауме, 13-годишњег ренџера који штити парк природе. Као резултат неуморних напора да се заштите појединачне гориле на дневној бази, број планинских горила се учетворостручио у последњих 40 година на преко 1.000 јединки.

© Фото : Daniel Núñez/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

The dying lake“ гватемалског фотографа Данијела Нуњеза, који је победио у категорији Мочваре – већа слика. Данијел је направио ову фотографију како би подигао свест о утицају загађења на језеро Аматитлан, које сваке године прими око 75.000 тона отпада из Гватемала Ситија. Цијанобактерије се размножавају због канализације и пољопривредних ђубрива и изазивају обилно цветање алги. У току су напори да се обнове мочваре Аматитлан, али су оне отежане недостатком финансијских средстава и корупцијом.

„The dying lake“ гватемалског фотографа Данијела Нуњеза, који је победио у категорији Мочваре – већа слика. Данијел је направио ову фотографију како би подигао свест о утицају загађења на језеро Аматитлан, које сваке године прими око 75.000 тона отпада из Гватемала Ситија. Цијанобактерије се размножавају због канализације и пољопривредних ђубрива и изазивају обилно цветање алги. У току су напори да се обнове мочваре Аматитлан, али су оне отежане недостатком финансијских средстава и корупцијом. - Sputnik Србија
9/19

The dying lake“ гватемалског фотографа Данијела Нуњеза, који је победио у категорији Мочваре – већа слика. Данијел је направио ову фотографију како би подигао свест о утицају загађења на језеро Аматитлан, које сваке године прими око 75.000 тона отпада из Гватемала Ситија. Цијанобактерије се размножавају због канализације и пољопривредних ђубрива и изазивају обилно цветање алги. У току су напори да се обнове мочваре Аматитлан, али су оне отежане недостатком финансијских средстава и корупцијом.

© Фото : Ismael Domínguez Gutiérrez/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Out of the fog“ шпанског фотографа Исмаела Домингеза Гутијереза, победника у категорији 11-14 година. Када је Исмаел стигао до мочваре, био је разочаран што није могао да види даље од неколико метара, и наравно није се надао да ће видети птицу грабљивицу коју је желео да фотографише. Али када је магла почела да се разилази, отворила се прилика за ову невероватну композицију. Оспре је зимски гост у провинцији Андалузија. Овде бројне водене површине нуде овим раширеним грабљивцима који се хране рибом плитку воду, која је бистрија него у многим рекама и језерима.

„Out of the fog“ шпанског фотографа Исмаела Домингеза Гутијереза, победника у категорији 11-14 година. Када је Исмаел стигао до мочваре, био је разочаран што није могао да види даље од неколико метара, и наравно није се надао да ће видети птицу грабљивицу коју је желео да фотографише. Али када је магла почела да се разилази, отворила се прилика за ову невероватну композицију. Оспре је зимски гост у провинцији Андалузија. Овде бројне водене површине нуде овим раширеним грабљивцима који се хране рибом плитку воду, која је бистрија него у многим рекама и језерима. - Sputnik Србија
10/19

Out of the fog“ шпанског фотографа Исмаела Домингеза Гутијереза, победника у категорији 11-14 година. Када је Исмаел стигао до мочваре, био је разочаран што није могао да види даље од неколико метара, и наравно није се надао да ће видети птицу грабљивицу коју је желео да фотографише. Али када је магла почела да се разилази, отворила се прилика за ову невероватну композицију. Оспре је зимски гост у провинцији Андалузија. Овде бројне водене површине нуде овим раширеним грабљивцима који се хране рибом плитку воду, која је бистрија него у многим рекама и језерима.

© Фото : José Juan Hernández Martinez/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Puff perfect“шпанског фотографа Хосеа Хуана Ернандеса Мартинеза, победника у категорији Животињски портрети. Хозе је стигао на место удварања гоблина ноћу. При светлости месеца ископао је себи рупу. Са ове тачке гледишта снимио је величанствени профил птице. Мужјак Канарског острва се сваке године враћа на терен за удварање како би показао импресиван приказ. Подижући перје са предњег дела врата и забацујући главу уназад, јури напред-назад, одмарајући се само неколико секунди пре него што почне поново.

„Puff perfect“шпанског фотографа Хосеа Хуана Ернандеса Мартинеза, победника у категорији Животињски портрети. Хозе је стигао на место удварања гоблина ноћу. При светлости месеца ископао је себи рупу. Са ове тачке гледишта снимио је величанствени профил птице. Мужјак Канарског острва се сваке године враћа на терен за удварање како би показао импресиван приказ. Подижући перје са предњег дела врата и забацујући главу уназад, јури напред-назад, одмарајући се само неколико секунди пре него што почне поново. - Sputnik Србија
11/19

Puff perfect“шпанског фотографа Хосеа Хуана Ернандеса Мартинеза, победника у категорији Животињски портрети. Хозе је стигао на место удварања гоблина ноћу. При светлости месеца ископао је себи рупу. Са ове тачке гледишта снимио је величанствени профил птице. Мужјак Канарског острва се сваке године враћа на терен за удварање како би показао импресиван приказ. Подижући перје са предњег дела врата и забацујући главу уназад, јури напред-назад, одмарајући се само неколико секунди пре него што почне поново.

© Фото : Karine Aigner/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

The Cuban connection“ америчке фотографкиње Карин Ајгнер, победнице у категорији Награде за фоторепортерску причу. Кавез у којем се држи кубански буч виси поред пута, тако да се птица навикне на ужурбаност уличног живота како би било мање вероватно да ће бити ометена током такмичења у певању. Ове птице су веома цењене због свог слатког гласа и смеле природе.

„The Cuban connection“ америчке фотографкиње Карин Ајгнер, победнице у категорији Награде за фоторепортерску причу. Кавез у којем се држи кубански буч виси поред пута, тако да се птица навикне на ужурбаност уличног живота како би било мање вероватно да ће бити ометена током такмичења у певању. Ове птице су веома цењене због свог слатког гласа и смеле природе. - Sputnik Србија
12/19

The Cuban connection“ америчке фотографкиње Карин Ајгнер, победнице у категорији Награде за фоторепортерску причу. Кавез у којем се држи кубански буч виси поред пута, тако да се птица навикне на ужурбаност уличног живота како би било мање вероватно да ће бити ометена током такмичења у певању. Ове птице су веома цењене због свог слатког гласа и смеле природе.

© Фото : Laurent Ballesta/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Under Antarctic ice“ француског фотографа Лорана Балестеа, победника у категорији Портфолио. Пирамида живота. Жива кула морских бескичмењака на морском дну, 32 метра испод антарктичког леда. Сунђер налик дрвету испуњен је живим организмима, од џиновских тракавица до морских звезда.

„Under Antarctic ice“ француског фотографа Лорана Балестеа, победника у категорији Портфолио. Пирамида живота. Жива кула морских бескичмењака на морском дну, 32 метра испод антарктичког леда. Сунђер налик дрвету испуњен је живим организмима, од џиновских тракавица до морских звезда. - Sputnik Србија
13/19

Under Antarctic ice“ француског фотографа Лорана Балестеа, победника у категорији Портфолио. Пирамида живота. Жива кула морских бескичмењака на морском дну, 32 метра испод антарктичког леда. Сунђер налик дрвету испуњен је живим организмима, од џиновских тракавица до морских звезда.

© Фото : Daniel Mideros/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

Spectacled bear's slim“ еквадорског фотографа Данијела Мидераса, победника у категорији Животиње у својој категорији животне средине. Фотограф је поставио фото-замке дуж пута на високим планинским висоравнима. Поставио је камере тако да прикаже природни пејзаж који нестаје са медведом у центру кадра. Ови медведи, који насељавају територију од западне Венецуеле до Боливије, нестају као последица велике градње и пољопривреде, простор за дивље животиње се све више смањује.

„Spectacled bear's slim“ еквадорског фотографа Данијела Мидераса, победника у категорији Животиње у својој категорији животне средине. Фотограф је поставио фото-замке дуж пута на високим планинским висоравнима. Поставио је камере тако да прикаже природни пејзаж који нестаје са медведом у центру кадра. Ови медведи, који насељавају територију од западне Венецуеле до Боливије, нестају као последица велике градње и пољопривреде, простор за дивље животиње се све више смањује. - Sputnik Србија
14/19

Spectacled bear's slim“ еквадорског фотографа Данијела Мидераса, победника у категорији Животиње у својој категорији животне средине. Фотограф је поставио фото-замке дуж пута на високим планинским висоравнима. Поставио је камере тако да прикаже природни пејзаж који нестаје са медведом у центру кадра. Ови медведи, који насељавају територију од западне Венецуеле до Боливије, нестају као последица велике градње и пољопривреде, простор за дивље животиње се све више смањује.

© Фото : Nick Kanakis/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

The listening bird“ америчког фотографа Ника Канакиса, победника у категорији Птице. Фотограф је уочио младог сивоцрвенкастог краставца у потрази за храном. Знајући да ће, ако му се приближи, нестати у шуми, фотограф је пронашао комад опалог лишћа и чекао. И заиста, мала птица је скочила у оквир, притиснувши уво на земљу да слуша шуштање малих инсеката – ово је његова техника за откривање плена.

„The listening bird“ америчког фотографа Ника Канакиса, победника у категорији Птице. Фотограф је уочио младог сивоцрвенкастог краставца у потрази за храном. Знајући да ће, ако му се приближи, нестати у шуми, фотограф је пронашао комад опалог лишћа и чекао. И заиста, мала птица је скочила у оквир, притиснувши уво на земљу да слуша шуштање малих инсеката – ово је његова техника за откривање плена. - Sputnik Србија
15/19

The listening bird“ америчког фотографа Ника Канакиса, победника у категорији Птице. Фотограф је уочио младог сивоцрвенкастог краставца у потрази за храном. Знајући да ће, ако му се приближи, нестати у шуми, фотограф је пронашао комад опалог лишћа и чекао. И заиста, мала птица је скочила у оквир, притиснувши уво на земљу да слуша шуштање малих инсеката – ово је његова техника за откривање плена.

© Фото : Anand Nambiar/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

The great cliff chase“ индијског фотографа Ананда Намбијара, победника у категорији Понашање: сисари. Са видиковца преко клисуре, фотограф је посматрао снежног леопарда како трчи узбрдо за крдом. Снежни леопарди живе на неким од најекстремнијих места на свету. Они су сада класификовани као угрожени. Претње укључују климатске промене, рударење и лов на снежне леопарде и њихов плен.

„The great cliff chase“ индијског фотографа Ананда Намбијара, победника у категорији Понашање: сисари. Са видиковца преко клисуре, фотограф је посматрао снежног леопарда како трчи узбрдо за крдом. Снежни леопарди живе на неким од најекстремнијих места на свету. Они су сада класификовани као угрожени. Претње укључују климатске промене, рударење и лов на снежне леопарде и њихов плен.  - Sputnik Србија
16/19

The great cliff chase“ индијског фотографа Ананда Намбијара, победника у категорији Понашање: сисари. Са видиковца преко клисуре, фотограф је посматрао снежног леопарда како трчи узбрдо за крдом. Снежни леопарди живе на неким од најекстремнијих места на свету. Они су сада класификовани као угрожени. Претње укључују климатске промене, рударење и лов на снежне леопарде и њихов плен.

© Фото : Agorastos Papatsanis/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

The magical morels“ грчког фотографа Агорастаса Папатсаниса, победника у категорији Биљке и гљиве. Печурке у вилинској шуми стварају магичну сцену. Фотограф је сачекао да сунце прође кроз дрвеће и осветли воду у позадини, а затим је користио широкоугаоно сочиво и блицеве ​​да би истакао лавиринте смрчака. Морци се у многим деловима света сматрају гастрономским благом јер их је тешко узгајати, али у неким шумама расту природно.

„The magical morels“ грчког фотографа Агорастаса Папатсаниса, победника у категорији Биљке и гљиве. Печурке у вилинској шуми стварају магичну сцену. Фотограф је сачекао да сунце прође кроз дрвеће и осветли воду у позадини, а затим је користио широкоугаоно сочиво и блицеве ​​да би истакао лавиринте смрчака. Морци се у многим деловима света сматрају гастрономским благом јер их је тешко узгајати, али у неким шумама расту природно. - Sputnik Србија
17/19

The magical morels“ грчког фотографа Агорастаса Папатсаниса, победника у категорији Биљке и гљиве. Печурке у вилинској шуми стварају магичну сцену. Фотограф је сачекао да сунце прође кроз дрвеће и осветли воду у позадини, а затим је користио широкоугаоно сочиво и блицеве ​​да би истакао лавиринте смрчака. Морци се у многим деловима света сматрају гастрономским благом јер их је тешко узгајати, али у неким шумама расту природно.

© Фото : Richard Robinson/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

New life for the tohorā“ новозеландског фотографа Ричарда Робинсона, победника у категорији Океани: већа слика. Ричард Робинсон је ухватио тренутак када је пар китова преживео упркос свим изгледима. Новозеландски китови готово су потпуно нестали 1800-их, тако да свака нова беба доноси наду у њихов повратак.

„New life for the tohorā“ новозеландског фотографа Ричарда Робинсона, победника у категорији Океани: већа слика. Ричард Робинсон је ухватио тренутак када је пар китова преживео упркос свим изгледима. Новозеландски китови готово су потпуно нестали 1800-их, тако да свака нова беба доноси наду у њихов повратак. - Sputnik Србија
18/19

New life for the tohorā“ новозеландског фотографа Ричарда Робинсона, победника у категорији Океани: већа слика. Ричард Робинсон је ухватио тренутак када је пар китова преживео упркос свим изгледима. Новозеландски китови готово су потпуно нестали 1800-их, тако да свака нова беба доноси наду у њихов повратак.

© Фото : Mateusz Piesiak/Wildlife Photographer of the Year/Natural History Museum

„A theatre of birds“Матевисза Песјака, победника у категорији Портфолио звезда у успону. Поставивши своју камеру на даљинско управљање на тло у кориту трске, фотограф је искористио прилику да ухвати тренутак када је летећи сив соко послао неколико црнорепих богова.

„A theatre of birds“Матевисза Песјака, победника у категорији Портфолио звезда у успону. Поставивши своју камеру на даљинско управљање на тло у кориту трске, фотограф је искористио прилику да ухвати тренутак када је летећи сив соко послао неколико црнорепих богова. - Sputnik Србија
19/19

„A theatre of birds“Матевисза Песјака, победника у категорији Портфолио звезда у успону. Поставивши своју камеру на даљинско управљање на тло у кориту трске, фотограф је искористио прилику да ухвати тренутак када је летећи сив соко послао неколико црнорепих богова.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала