https://sputnikportal.rs/20221019/emil-tedeski-sport-kosarka-olimpija-cedevita-1144823930.html
Откривено како је нестао југословенски великан: „Олимпије више нема“
Откривено како је нестао југословенски великан: „Олимпије више нема“
Sputnik Србија
Емил Тедески, власник Атлантик групе и КК Цедевита, открио је како је 2019. тај клуб постигао договор о спајању са КК Олимпија из Љубљане и констатовао да тај... 19.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-19T21:30+0200
2022-10-19T21:30+0200
2022-10-19T21:41+0200
спорт
спорт
кошарка
аба лига
цедевита
олимпија љубљана
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/1e/1136963246_0:39:739:455_1920x0_80_0_0_267c85888597ec2a7dbaa4cabb077920.jpg
Већ трећу сезону у АБА лиги се такмичи клуб под именом Цедевита Олимпија, седиште је остало у Љубљани, а све остало је пренето из Загреба, где је био дом Цедевите.„Знам да ћу вас растужити, али Олимпије више нема. Она је заправо још овде, али се спојила са другим клубом. Знам да када се помене Олимпија, то се каже у жаргону, а знам и да ће у разговору међу људима увек бити само Олимпија. Заиста немам проблем са тим, и није то его трип, али то увек волим да кажем. Треба знати да је Цедевита у овај брак, који неће бити кратког века, унео оба међународна такмичења - Еврокуп и АБА лигу. Наравно, веома поштујем и историју и традицију. Управо сам последњи пут срео легендарног Иву Данеуа. Загрлили смо се, срдачно поздравили, а он ми се захвалио на свему што радимо за Олимпију. Рекао сам му: 'Али, господине Иво, Олимпија је отишла, сада је спојена са другим клубом'. Убрзо је одговорио да зна да се име мења, рекавши да је данас Цедевита, пре тога Петрол, пре тога Унион... Али ово је мало другачије. Са Цедевитом је то спортски спој два ентитета, а не само спонзорство. Али добро, то је сада једна породица за мене. Не ради се о Словенцима и Хрватима. Баш ме брига одакле ко долази, нити желим да бројим крвна зрнца. Понекад, на пример, прочитам на неком интернет форуму да је ово хрватска Олимпија, да је Цедевита, а не Олимпија, и само се насмејем на те глупости“, навео је Тедески.И потом открио како је све кренуло.„То је била идеја мог сина Емила Тедеског Млађег, сада такође члан УО клуба. Једне вечери, када смо обојица били код куће и гледали утакмицу АБА лиге, рекао ми да је фрустриран због две ствари. Најпре га је бринуло колико ће гледалаца доћи на следећу утакмицу Цедевите код куће. А друго, изнервирао га је однос града Загреба и тадашњег градоначелника према Цедевити – клубу који је у пет година три пута играо у Евролиги, играо на завршном турниру Еврокупа, освојио пет титула државног првака и много ловорика у куп такмичењу. Пре свега клуб који је у Загреб довео Барселону, Панатинаикос, Макаби – укратко, највеће европске клубове. Засметало му је што у његовом граду, с обзиром на све речено, не можемо имати сасвим нормалан статус, а камоли бољи. Чињеница је да је то планирано против нас. Међутим, мој син је добро знао да сам неколико пута пре тога – додуше у шали, али у свакој шали увек има мало истине – у неком друштву објаснио да би било добро да се клуб пресели, у Лондон, Грац, Трст, можда у Вараждин, Карловац или у Ријеку. Размишљали смо о томе с времена на време. Две године пре спајања са Олимпијом били смо веома близу договора са Вараждином, који има сјајну нову халу, а велики поборник ове идеје био је и градоначелник, спреман и да финансијски подржи пројекат. Коначно смо дошли до сазнања да град нема традицију и нема довољно интересовања за кошарку. Нажалост, све могућности на периферији Загреба отпале су јер тамо нема одговарајуће дворане. Укратко, било је сасвим неформалних разговора са пријатељима који су знали за наше незадовољство у Загребу и позивали нас да да дођемо у њихов град. Мислио сам на Трст, где сам такође живео, Лондон који ове сезоне има клуб у Еврокупу. Размишљао сам и о Аустрији. А онда ми је син дао још једну идеју: 'Зашто се не преселити у Љубљану, код наших добрих спортских пријатеља? Ни њима не иде баш најбоље'. Али треба да знате да се све ово дешавало када нико није ни помислио да би Олимпија могла да испадне из АБА лиге. Било је то нешто незамисливо.“Све се десило за пола сата.„Веома сам брз у неким стварима. Син и ја смо разговарали о томе око 23.30, а до поноћи сам већ имао нацрт потенцијалног спајања у можда 15 реченица. Ујутро сам назвао Томажа Берлочника, тадашњег председника Олимпије, и обавестио га да ћу му нешто послати: 'Томаже, ако не видиш смисла у овоме, баци. Али ако вам се свиђа идеја, разговараћемо о томе'. Прочитао је предлог, позвао ме и потврдио, да је идеја занимљива. Ручак са Томажем је био први корак, затим смо са адвокатима кренули да проверавамо могућност реализације. Разговарао сам са неколико врхунских правника, хрватских и словеначких, и сви су ми рекли да је спајање дефинитивно могуће. Наравно, прво је било потребно обезбедити да сви чланови управних одбора оба клуба потврде идеју. Али све ово је потрајало, а онда се догодило нешто што је заправо све олакшало. Олимпија је у последњем колу изгубила од Крке и испала из АБА лиге. Иако би многи помислили да нам је ово одговарало, није. Желим да будемо у равноправним партнерским односима, али да не изгледам као да некога спашавам. Истина је да су они који су радили на пројекту у Љубљани у том тренутку имали и више разлога да га представе јавности као веома добар, јер у супротном не би било регионалне лиге у Стожицама. У међувремену смо у финалу хрватске лиге изгубили од Цибоне 3-0, а после последњег меча почели су да ме зову новинари и питају хоћемо ли се заиста удружити са Олимпијом. Пошто је, супротно нашем плану, вест процурела у јавност, брзо смо организовали конференцију за штампу у Љубљани. Занимљиво, и пре званичног спајања били смо признати као јединствен клуб од Евролиге или Еврокупа. Скупштине оба клуба су коначно све потврдиле. Било је то прво спајање два клуба истог нивоа из две земље Европске уније, бар колико ја знам. Веома захтеван пословни подухват. Обично слична спајања значе да један клуб скупи све ресурсе, права и ловорике, док други са свим нагомиланим дуговима тоне. Урадили смо другачије, платили смо више од два милиона евра за све обавезе оба клуба до тог тренутка. Никоме нисмо остали дужни ни евра. Могу да погледам свакога у очи. Ово спајање није само спортски успешно, већ правно и морално“, закључио је Тедески.
https://sputnikportal.rs/20220930/anketa-ko-ce-osvojiti-aba-ligu-kosarka-sport-jadran-1143815241.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
емил тедески, emil tedeski, tedeski cedevita, cedevita olimpija
емил тедески, emil tedeski, tedeski cedevita, cedevita olimpija
Откривено како је нестао југословенски великан: „Олимпије више нема“
21:30 19.10.2022 (Освежено: 21:41 19.10.2022) Емил Тедески, власник Атлантик групе и КК Цедевита, открио је како је 2019. тај клуб постигао договор о спајању са КК Олимпија из Љубљане и констатовао да тај словеначки, а некада југословенски клуб, више не постоји.
Већ трећу сезону у АБА лиги се такмичи клуб под именом Цедевита Олимпија, седиште је остало у Љубљани, а све остало је пренето из Загреба, где је био дом Цедевите.
„Знам да ћу вас растужити, али Олимпије више нема. Она је заправо још овде, али се спојила са другим клубом. Знам да када се помене Олимпија, то се каже у жаргону, а знам и да ће у разговору међу људима увек бити само Олимпија. Заиста немам проблем са тим, и није то его трип, али то увек волим да кажем. Треба знати да је Цедевита у овај брак, који неће бити кратког века, унео оба међународна такмичења - Еврокуп и АБА лигу. Наравно, веома поштујем и историју и традицију. Управо сам последњи пут срео легендарног Иву Данеуа. Загрлили смо се, срдачно поздравили, а он ми се захвалио на свему што радимо за Олимпију. Рекао сам му: 'Али, господине Иво, Олимпија је отишла, сада је спојена са другим клубом'. Убрзо је одговорио да зна да се име мења, рекавши да је данас Цедевита, пре тога Петрол, пре тога Унион... Али ово је мало другачије. Са Цедевитом је то спортски спој два ентитета, а не само спонзорство. Али добро, то је сада једна породица за мене. Не ради се о Словенцима и Хрватима. Баш ме брига одакле ко долази, нити желим да бројим крвна зрнца. Понекад, на пример, прочитам на неком интернет форуму да је ово хрватска Олимпија, да је Цедевита, а не Олимпија, и само се насмејем на те глупости“, навео је Тедески.
И потом открио како је све кренуло.
„То је била идеја мог сина Емила Тедеског Млађег, сада такође члан УО клуба. Једне вечери, када смо обојица били код куће и гледали утакмицу АБА лиге, рекао ми да је фрустриран због две ствари. Најпре га је бринуло колико ће гледалаца доћи на следећу утакмицу Цедевите код куће. А друго, изнервирао га је однос града Загреба и тадашњег градоначелника према Цедевити – клубу који је у пет година три пута играо у Евролиги, играо на завршном турниру Еврокупа, освојио пет титула државног првака и много ловорика у куп такмичењу. Пре свега клуб који је у Загреб довео Барселону, Панатинаикос, Макаби – укратко, највеће европске клубове. Засметало му је што у његовом граду, с обзиром на све речено, не можемо имати сасвим нормалан статус, а камоли бољи. Чињеница је да је то планирано против нас. Међутим, мој син је добро знао да сам неколико пута пре тога – додуше у шали, али у свакој шали увек има мало истине – у неком друштву објаснио да би било добро да се клуб пресели, у Лондон, Грац, Трст, можда у Вараждин, Карловац или у Ријеку. Размишљали смо о томе с времена на време. Две године пре спајања са Олимпијом били смо веома близу договора са Вараждином, који има сјајну нову халу, а велики поборник ове идеје био је и градоначелник, спреман и да финансијски подржи пројекат. Коначно смо дошли до сазнања да град нема традицију и нема довољно интересовања за кошарку. Нажалост, све могућности на периферији Загреба отпале су јер тамо нема одговарајуће дворане. Укратко, било је сасвим неформалних разговора са пријатељима који су знали за наше незадовољство у Загребу и позивали нас да да дођемо у њихов град. Мислио сам на Трст, где сам такође живео, Лондон који ове сезоне има клуб у Еврокупу. Размишљао сам и о Аустрији. А онда ми је син дао још једну идеју: 'Зашто се не преселити у Љубљану, код наших добрих спортских пријатеља? Ни њима не иде баш најбоље'. Али треба да знате да се све ово дешавало када нико није ни помислио да би Олимпија могла да испадне из АБА лиге. Било је то нешто незамисливо.“
Све се десило за пола сата.
„Веома сам брз у неким стварима. Син и ја смо разговарали о томе око 23.30, а до поноћи сам већ имао нацрт потенцијалног спајања у можда 15 реченица. Ујутро сам назвао Томажа Берлочника, тадашњег председника Олимпије, и обавестио га да ћу му нешто послати: 'Томаже, ако не видиш смисла у овоме, баци. Али ако вам се свиђа идеја, разговараћемо о томе'. Прочитао је предлог, позвао ме и потврдио, да је идеја занимљива. Ручак са Томажем је био први корак, затим смо са адвокатима кренули да проверавамо могућност реализације. Разговарао сам са неколико врхунских правника, хрватских и словеначких, и сви су ми рекли да је спајање дефинитивно могуће. Наравно, прво је било потребно обезбедити да сви чланови управних одбора оба клуба потврде идеју. Али све ово је потрајало, а онда се догодило нешто што је заправо све олакшало. Олимпија је у последњем колу изгубила од Крке и испала из АБА лиге. Иако би многи помислили да нам је ово одговарало, није. Желим да будемо у равноправним партнерским односима, али да не изгледам као да некога спашавам. Истина је да су они који су радили на пројекту у Љубљани у том тренутку имали и више разлога да га представе јавности као веома добар, јер у супротном не би било регионалне лиге у Стожицама. У међувремену смо у финалу хрватске лиге изгубили од Цибоне 3-0, а после последњег меча почели су да ме зову новинари и питају хоћемо ли се заиста удружити са Олимпијом. Пошто је, супротно нашем плану, вест процурела у јавност, брзо смо организовали конференцију за штампу у Љубљани. Занимљиво, и пре званичног спајања били смо признати као јединствен клуб од Евролиге или Еврокупа. Скупштине оба клуба су коначно све потврдиле. Било је то прво спајање два клуба истог нивоа из две земље Европске уније, бар колико ја знам. Веома захтеван пословни подухват. Обично слична спајања значе да један клуб скупи све ресурсе, права и ловорике, док други са свим нагомиланим дуговима тоне. Урадили смо другачије, платили смо више од два милиона евра за све обавезе оба клуба до тог тренутка. Никоме нисмо остали дужни ни евра. Могу да погледам свакога у очи. Ово спајање није само спортски успешно, већ правно и морално“, закључио је Тедески.
