Позив у деликатном тренутку: Значај посете митрополита Јоаникија Москви
© Фото : Спутњику уступила Митрополија црногорско - приморскаПатријарх Кирил и митрополит Јоаникије на служби у Москви
© Фото : Спутњику уступила Митрополија црногорско - приморска
Пратите нас
Из порука бесједа патријарха руског Кирила и митрополита црногорског приморског Јоаникија, који борави у посјети Москви видимо да је права природа те посјете учвршћивање српско руског јединства и јединства словенског православног народа. У њиховим бесједама, као и током саме литургије, чуле су се молитве за мир и братску слогу.
Душан Крцуновић, професор филозофије на Филозофском факултету у Никшићу, овако карактерише значај посјете митрополита црногорског приморског Јоаникија и епископа пакрачко-славонског Јована Москви, на позив руског патријарха Кирила, у овом деликатном историјском тренутку.
“Ради се о црквеној, еклезијалној посјети, а судећи по њиховом сусрету и бесједама, ријеч је и о академској посјети митрополита Јоаникија и епископа Јована Москви. Њих двојица су на позив његове светости, руског патријарха Кирила, дошлу у Москву, ради учешћа на Међународном руско-српском фестивалу "Српска утјеха руском срцу" на Православном хуманитарном универзитету Светог Тихона”, објашњава Крцуновић.
Он посебно указује на то да је патријарх Кирил истакао као важну чињеницу да српски народ никада у историји није био на страни руских напријатеља.
“Митрополит Јоаникије је у свом обрачању нагласио да се архијереји, свештенство и цијели српски вјерујући народ моли за патријарха Кирила и за своју православну браћу и цијелу Русију, што и приличи у овим делкитаним историјским тренуцима и што приличи неком нашем односу између два народа који траје осам вјекова, а који је почео када је Свети Сава, као младић на Светој Гори, закуцао на врата руског манастира Пантелејмон. Од тада траје то духовно пријатељство руског и српског народа” подсјећа професор Крцуновић.
Наш саговорник констатује да су реакције званичне црногорске дипломатије и политике према Русији у колизији са оним што народ у Црној Гори мисли и осјећа.
“Када је ријеч о реакацијама неких црногорских министара и дипломата према Русији, морамо нерадо признати да оне показују како је држава већ дуже вријеме десуверенизована, односно да нема свој суверени став. Она се само прилагођава глобалним политичким кретањима. До скора је била окренута истоку, од скора слуша само оно што долази са запада, тако да ми сада не знамо која је наша политика, јер је нема. Можда би метеоролози могли да нам помогну да кажу који ће вејтрови сјутра дувати, у ком смјеру, е у том смјеру ће се окренути и наша политика”, иронично примјећује Крцуновић.
Што се тиче историјских веза са Русијом и осјећаја блискости, професор Крцуновић тврди да то никаква званична политика код народа у Црној Гори не може промијенити.
“ Наша историја је препуна тих сусрета између представника двије државе, два народа, који су ушли у колективно памћење нашег народа. Код нас у Црној Гори постоји рекао бих нагонска русофилија, која се не може учити из уџбеника. Она је, изразићу се ријечима Емануела Канта, готово априорна, на њу не могу да утичу тренутне политичке прилике, или мишљење неког министра или дипломате који је на функцији од данас до сјутра. Просто су те везе између Црне Горе и Русије нераскидиве и неизбрисиве, и стварно се и поставља питање да ли би оваква Црна Гора, какву је сада знамо, и постојала, да није било помоћи и заштите Русије. Ево у Никшићу у коме живим видимо много тих трагова повезаности двије државе и два народа. Веза са Русијом је саставни дио нашег идентитета, националног, духовног и историјског”, поручује професор Крцуновић.