https://sputnikportal.rs/20221021/streljanje-u-sumaricama-simbol-stradanja-i-secanja-na-zrtve-drugog-svetskog-rata-1144916290.html
Стрељање у Шумарицама: Симбол страдања и сећања на жртве Другог светског рата
Стрељање у Шумарицама: Симбол страдања и сећања на жртве Другог светског рата
Sputnik Србија
Навршава се 81. годишњица масакра који су Немци починили над недужним цивилима у Крагујевцу. 21.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-21T10:15+0200
2022-10-21T10:15+0200
2022-10-21T10:15+0200
србија
србија
србија – друштво
крагујевац
стрељање
годишњица
масакр у крагујевцу 21. октобра 1941
масакр
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110856/68/1108566810_0:0:1200:676_1920x0_80_0_0_985f00ba2a1edd00bcb0cbdeb724e231.jpg
Иако је у Србији с јесени 1941. немачка војска починила бројне масакре, онај крагујевачки постао је симбол страдања због начина на који је извршен, структуре стрељаних, као и због тога на који је начин српска јавност на њега реаговала за време рата и односа према овој трагедији после рата.Зато је 21. октобар у Србији и постао Дан сећања на жртве Другог светског рата.Злочин у Крагујевцу планиран као освета НемацаЗлочин у Крагујевцу планиран је, пажљиво осмишљен као „тевтонска освета“ због напада који су српске устаничке јединице извеле на немачке снаге у околини Горњег Милановца. У том нападу рањено је десет, а погинуло је двадесетшест немачких војника.Немачка пропаганда, ширењем лажних вести о наводном масакрирању убијених војника, распалила је осветничку мржњу, којом је од раније, још из времена када се у Првом светском рату као аустроугарски официр борио на српском фронту, био задојен и окупациони командант Србије, генерал Франц Беме. Беме је, треба напоменути, био један од ретких немачких официра који је препоруку генералштаба Вермахта о стрељању стотину цивила за једног погинулог немачког војника спроводио дословно.Масакр је почео већ 19. октобра у селима око Крагујевца – Грошници, Маршићу и Мечковцу, где су Немци убили 416 људи. Наредног дана почела су хапшења у самом граду. Хапшењима и стрељањем руководила су двојица немачких официра – мајор Паул Кениг, у цивилству професор протестантске теологије и капетан Фриц Фидлер, пре мобилизације директор Високе техничке школе.За три дана стрељане на хиљаде људиПрема подацима до којих је дошао историчар Станиша Бркић, музејски саветник у спомен-парку „21. октобар“ у Крагујевцу, који је годинама истраживао обимну документарну грађу о масакру, за три дана стрељано је 2976 људи. Међутим, како је сам Бркић изјављивао, то није коначан број.Крагујевачки масакр постао је симбол страдања, али и херојства оних који су одвођени на стрељање. Речи директора крагујевачке гимназије Милоја Павловића, који није хтео да напусти своје ученике који су доведени на стрељање записане су на спомен обележју; слично су остале упамћене и речи проте Андре Божића, који није желео да му живот спаси љотићевски командант Марисав Петровић.Премијерка Србије Ана Брнабић предводиће данас државну церемонију полагања венаца поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату.Пре полагања венаца на споменик „V3“ стрељаним ђацима крагујевачке гимназије, биће одржан молебан у „Спомен - парку Крагујевачки октобар“ у Шумарицама.Почаст жртвама од Крагујевца до БразилаПрво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године са мисијом да очува успомену на стрељане недужне цивиле, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора у овој форми одржава се од 1971. године. Тада је изведена поема Душка Радовића "Црни дан".Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.Музеј жртва геноцида је, како је рекао, прошле године радио документарни филм „Србија већа од страха“, предавање о тишини професора Павловића које се базира на крагујевачкој трагедији која говори о професору, ђаку, мајци и једном Немцу који је стрељао.„Радећи филм дошли смо до података да је крајем 1941. у једној бразилској гимназији одржан помен крагујевачким ђацима, затим да је Никола Тесла писао својим пријатељима како храбри Срби гледају смрти у очи. И то потврђује да је крагујевачка трагедија већ од првих дана након што се десила заузела посебно место у колективном идентитету српског народа“, рекао је Арбутина.Подсетио је и да је Десанка Максимовић у својим сведочењима говорила да је, чим је чула за масакр, написала „Крваву бајку“, коју је затим због страха поцепала и спалила да би је након рата поново написала.
https://sputnikportal.rs/20161021/21-oktobar-kragujevac-masakr-1108567149.html
србија
крагујевац
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, крагујевац, стрељање, годишњица, масакр у крагујевцу 21. октобра 1941, масакр
србија, србија – друштво, крагујевац, стрељање, годишњица, масакр у крагујевцу 21. октобра 1941, масакр
Стрељање у Шумарицама: Симбол страдања и сећања на жртве Другог светског рата
Навршава се 81. годишњица масакра који су Немци починили над недужним цивилима у Крагујевцу.
Иако је у Србији с јесени 1941. немачка војска починила бројне масакре, онај крагујевачки постао је симбол страдања због начина на који је извршен, структуре стрељаних, као и због тога на који је начин српска јавност на њега реаговала за време рата и односа према овој трагедији после рата.
Зато је 21. октобар у Србији и постао Дан сећања на жртве Другог светског рата.
Злочин у Крагујевцу планиран као освета Немаца
Злочин у Крагујевцу планиран је, пажљиво осмишљен као „тевтонска освета“ због напада који су српске устаничке јединице извеле на немачке снаге у околини Горњег Милановца. У том нападу рањено је десет, а погинуло је двадесетшест немачких војника.
Немачка пропаганда, ширењем лажних вести о наводном масакрирању убијених војника, распалила је осветничку мржњу, којом је од раније, још из времена када се у Првом светском рату као аустроугарски официр борио на српском фронту, био задојен и окупациони командант Србије, генерал Франц Беме. Беме је, треба напоменути, био један од ретких немачких официра који је препоруку генералштаба Вермахта о стрељању стотину цивила за једног погинулог немачког војника спроводио дословно.
Масакр је почео већ 19. октобра у селима око Крагујевца – Грошници, Маршићу и Мечковцу, где су Немци убили 416 људи. Наредног дана почела су хапшења у самом граду. Хапшењима и стрељањем руководила су двојица немачких официра – мајор Паул Кениг, у цивилству професор протестантске теологије и капетан Фриц Фидлер, пре мобилизације директор Високе техничке школе.
За три дана стрељане на хиљаде људи
Према подацима до којих је дошао историчар Станиша Бркић, музејски саветник у спомен-парку „21. октобар“ у Крагујевцу, који је годинама истраживао обимну документарну грађу о масакру, за три дана стрељано је 2976 људи. Међутим, како је сам Бркић изјављивао, то није коначан број.
Крагујевачки масакр постао је симбол страдања, али и херојства оних који су одвођени на стрељање. Речи
директора крагујевачке гимназије Милоја Павловића, који није хтео да напусти своје ученике који су доведени на стрељање записане су на спомен обележју; слично су остале упамћене и
речи проте Андре Божића, који није желео да му живот спаси љотићевски командант Марисав Петровић.
Премијерка Србије Ана Брнабић предводиће данас државну церемонију полагања венаца поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Пре полагања венаца на споменик „V3“ стрељаним ђацима крагујевачке гимназије, биће одржан молебан у „Спомен - парку Крагујевачки октобар“ у Шумарицама.
Почаст жртвама од Крагујевца до Бразила
Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године са мисијом да очува успомену на стрељане недужне цивиле, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.
Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора у овој форми одржава се од 1971. године. Тада је изведена поема Душка Радовића "Црни дан".
Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је
снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.
Музеј жртва геноцида је, како је рекао, прошле године радио документарни филм „Србија већа од страха“, предавање о тишини професора Павловића које се базира на крагујевачкој трагедији која говори о професору, ђаку, мајци и једном Немцу који је стрељао.
„Радећи филм дошли смо до података да је крајем 1941. у једној бразилској гимназији одржан помен крагујевачким ђацима, затим да је Никола Тесла писао својим пријатељима како храбри Срби гледају смрти у очи. И то потврђује да је крагујевачка трагедија већ од првих дана након што се десила заузела посебно место у колективном идентитету српског народа“, рекао је Арбутина.
Подсетио је и да је Десанка Максимовић у својим сведочењима говорила да је, чим је чула за масакр, написала „Крваву бајку“, коју је затим због страха поцепала и спалила да би је након рата поново написала.
