https://sputnikportal.rs/20221021/vruca-politicka-jesen-u-sloveniji-izbor-predsednika-i-tri-referenduma-1144921615.html
Врућа политичка јесен у Словенији: Избор председника и три референдума
Врућа политичка јесен у Словенији: Избор председника и три референдума
Sputnik Србија
Поред председничких избора, чији је први круг заказан за 23. октобар, Словенију очекују и локални избори, као и три референдума, што ову државу на периферији... 21.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-21T19:22+0200
2022-10-21T19:22+0200
2022-10-21T19:32+0200
свет
свет
свет – политика
словенија
избори
председнички избори
регион
регион – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/15/1144920631_0:321:3071:2048_1920x0_80_0_0_a9d6f0df28dba7cfeec7654e1ea92960.jpg
Словеначки бирачи ће у недељу бирати наследника актуелног председника Борута Пахора, коме у децембру истиче други мандат, што му онемогућава да се поново кандидује.Према предизборним анкетама, највећу предност има кандидат опозиционе Словеначке демократске странке (СДС) Анже Логар, затим независна кандидаткиња Наташа Пирц Мусар и кандидат владајућег Покрета слободе и Социјалних демократа (СД) Милан Брглез. Према анкети коју за канал Ново24 ТВ провела агенција Парсифал, највећи број испитаника, њих 27,1 посто, гласало Логара. На другом месту је Пирц Мусарова која има подршку 19,9 одсто, а следи је Брглез с подршком од 10,7 посто, пренела је у понедељак словеначка агенција СТА. Према неким другим анкетама, Логар води са 31,7 одсто подршке грађана.Логар, бивши шеф дипломатије у влади Јанеза Јанше у кампањи је наступао под слоганом „За будућност заједно“ и све време позивао је на национално јединство.„Чак и ако размишљамо различито, дефинитивно имамо нешто што нас повезује и морамо да комбинујемо те позитивне ствари да храбро искорачимо у сутрашњицу“, истакао је једном приликом.Наташа Пирц Мусар, адвокат, новинарка и некадашња повереница за информације ушла је у изборну трку као независан кандидат јер, како је рекла, сматра да њено искуство, знање и активност у јавном животу показују да најбоље може да служи у интересу државе и да неће да ћути о неправилностима у друштву.Брглез, члан владајућих Социјалних демократа и некадашњи председник парламента, а данас европарламентарац, наступа уз подршку владајућег Покрета за слободу премијера Роберта Голоба, који је још пре неколико месеци најавио да његова странка неће истицати председничког кандидата. Словеначки грађани ће новог шефа државе бирати између седам кандидата. Поред троје поменутих, у трци за место председника Словеније учествују и представник странке Нова Словенија (НСи) Јанез Циглер Краљ, градоначелник Кочевја и кандидат зелене странке „Весна“ Владимир Пребилич, посланик Левице Михо Кордиш, као кандидаткиња антиваксерске странке Ресни.ца Сабина Сенчар.Међутим, поред председничких и локалних избора, Словенију у наредном периоду очекују и три референдума који се одржавају на иницијативу опозиционе Јаншине СДС. Грађани ће на референдумима одлучивати о оснивању три нова министарства, као и о одлагању спровођења Закона о туђој нези и помоћи за старије; трећим референдумом опозиција жели да поништи закон којим би већина чланова Програмског већа Јавног РТВ сервиса била именована из редова припадника цивилног друштва.„Да владу данас води Јанез Јанша, ово не би биле никакве теме и никакви референдуми не би били потребни, јер не бисмо усвајали законе на штету грађана“, рекао је Звонко Чернач из СДС-а.Из владајуће леве коалиције позивају се на резултате априлских избора, који су, према речима Матеја Ташнера Ватовеца из Левице, били плебисцитарни за Словенију и оптужују бившег премијера Јанеза Јаншу да се још увек није помирио са поразом.Левичарска коалиција позива грађане да на референдуме изађу и да, како кажу, понове априлске одлуке.Према референдумским правилима, влада ће бити поражена ако против ње гласа двадесет одсто укупног бирачког тела, односно, око 340 000 гласова, што је приближан број оних који су гласали за садашњу опозицију на прошлим парламентарним изборима, те је влади потребно да што већи број гласача изађе на ове референдуме.
словенија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, словенија, избори, председнички избори, регион, регион – политика
свет, свет – политика, словенија, избори, председнички избори, регион, регион – политика
Врућа политичка јесен у Словенији: Избор председника и три референдума
19:22 21.10.2022 (Освежено: 19:32 21.10.2022) Поред председничких избора, чији је први круг заказан за 23. октобар, Словенију очекују и локални избори, као и три референдума, што ову државу на периферији ЕУ сврстава у ред држава у којима се предвиђа „врућа“ политичка јесен.
Словеначки бирачи ће у недељу бирати наследника актуелног председника Борута Пахора, коме у децембру истиче други мандат, што му онемогућава да се поново кандидује.
Према предизборним анкетама, највећу предност има кандидат опозиционе Словеначке демократске странке (СДС) Анже Логар, затим независна кандидаткиња Наташа Пирц Мусар и кандидат владајућег Покрета слободе и Социјалних демократа (СД) Милан Брглез.
Према анкети коју за канал Ново24 ТВ провела агенција Парсифал, највећи број испитаника, њих 27,1 посто, гласало Логара. На другом месту је Пирц Мусарова која има подршку 19,9 одсто, а следи је Брглез с подршком од 10,7 посто, пренела је у понедељак словеначка агенција СТА. Према неким другим анкетама, Логар води са 31,7 одсто подршке грађана.
Логар, бивши шеф дипломатије у влади Јанеза Јанше у кампањи је наступао под слоганом „За будућност заједно“ и све време позивао је на национално јединство.
„Чак и ако размишљамо различито, дефинитивно имамо нешто што нас повезује и морамо да комбинујемо те позитивне ствари да храбро искорачимо у сутрашњицу“, истакао је једном приликом.
Наташа Пирц Мусар, адвокат, новинарка и некадашња повереница за информације ушла је у изборну трку као независан кандидат јер, како је рекла, сматра да њено искуство, знање и активност у јавном животу показују да најбоље може да служи у интересу државе и да неће да ћути о неправилностима у друштву.
Брглез, члан владајућих Социјалних демократа и некадашњи председник парламента, а данас европарламентарац, наступа уз подршку владајућег Покрета за слободу премијера Роберта Голоба, који је још пре неколико месеци најавио да његова странка неће истицати председничког кандидата.
Словеначки грађани ће новог шефа државе бирати између седам кандидата. Поред троје поменутих, у трци за место председника Словеније учествују и представник странке Нова Словенија (НСи) Јанез Циглер Краљ, градоначелник Кочевја и кандидат зелене странке „Весна“ Владимир Пребилич, посланик Левице Михо Кордиш, као кандидаткиња антиваксерске странке Ресни.ца Сабина Сенчар.
Међутим, поред председничких и локалних избора, Словенију у наредном периоду очекују и три референдума који се одржавају на иницијативу опозиционе Јаншине СДС. Грађани ће на референдумима одлучивати о оснивању три нова министарства, као и о одлагању спровођења Закона о туђој нези и помоћи за старије; трећим референдумом опозиција жели да поништи закон којим би већина чланова Програмског већа Јавног РТВ сервиса била именована из редова припадника цивилног друштва.
„Да владу данас води Јанез Јанша, ово не би биле никакве теме и никакви референдуми не би били потребни, јер не бисмо усвајали законе на штету грађана“, рекао је Звонко Чернач из СДС-а.
Из владајуће леве коалиције позивају се на резултате априлских избора, који су, према речима Матеја Ташнера Ватовеца из Левице, били плебисцитарни за Словенију и оптужују бившег премијера Јанеза Јаншу да се још увек није помирио са поразом.
Левичарска коалиција позива грађане да на референдуме изађу и да, како кажу, понове априлске одлуке.
Према референдумским правилима, влада ће бити поражена ако против ње гласа двадесет одсто укупног бирачког тела, односно, око 340 000 гласова, што је приближан број оних који су гласали за садашњу опозицију на прошлим парламентарним изборима, те је влади потребно да што већи број гласача изађе на ове референдуме.
