Европа се буди – народ устаје због погубне политике Европске уније
13:24 22.10.2022 (Освежено: 13:25 22.10.2022)
© REUTERS / GONZALO FUENTES
Пратите нас
Протести против аутодеструктивне политике Европске уније чији становници трпе несташице намирница и енергената као последицу увођења санкција Руској Федерацији шире се од престонице до престонице. На улицама Париза, Берлина, Беча, Прага на десетине хиљада људи дигло је глас против ове погубне политике.
Социолог и професор на Филозофском факултету у Београду Владимир Вулетић ове протесте дефинише као борбу малог човека за пристојан живот.
Засићење унитаристичком политиком која номинално функционише по принципу супсидијарности, а заправо све отвореније и очигледније приморава своје чланице на неретко антидржавне потезе изазвало је реакцију која се прелила на улице европских градова. Од несташица и наступајуће енергетске кризе, па до отворених изјава да ће земље ЕУ помагати Украјину „по сваку цену“ створила се критична маса људи који све више окрећу леђа „европској идеји“ и окрећу се себи, својим потребама и својим државама.
Protesti protiv NATO u Francuskoj pic.twitter.com/YLySfPQrbb
— Ja onako malo, iz obesti (@SasaJov01778682) October 10, 2022
То је пре свега протест којим се жели извршити притисак на владу да се тим људима који претежно спадају у нижи средњи слој и раднички слој обезбеди оно што су имали до сада – пристојан живот. У мери у којој се то препознаје и повезује са ратом који се води, онда је то и притисак на владу да ослободи те државе учешћа у рату, изјавио је Вулетић за Спутњик.
Заобилажење суштине – битка око симбола
Иако је оваква врста протеста новитет на европској сцени која је донедавно била изразито хомогенизована, а данас је „потресају“ све учесталије и распрострањеније победе десничарских партија на изборима, професор Вулетић сумња у дугорочан успех ове врсте протеста и побуну сматра симболичном, али не и пресудном. Разлог томе лежи у простој расподели силе. Побуна средњег радничког слоја и њихови вапаји за нормалним и пристојним животом не могу парирати великим западним корпорацијама и њиховој тежњи ка проширењу ка Истоку.
Aнти НАТО и ЕУ застава током анти НАТО скупа у центру Београда
© AP Photo / Andrej Cukic
Ту је реч о покушају да се западни утицај, утицај великих западних корпорација пренесе и да се Русија врати у периферно стање у којем је била чак и пре социјалистичке револуције. То је најшири контекст али он није тако очигледан и онда се заправо воде битке око симбола. Плашим се да ће те владе искористити и ову врсту протеста као и наступајућу енергетску кризу коју ће свакако пратити, између осталог, и затварање радних места, да додатно ојачају, путем медијске кампање, унутрашње уверење да је за тегобе тих људи крива Русија односно Путин.
По оценама стручњака још се пре тридесет година предвиђала економска стагнација у коју ће запасти Стари континент, а Вулетић сматра да је актуелни рат између Русије и Украјине делимично испровоциран како би се тај проблем ако не решио, онда бар замаскирао.
Не желе да ратују сами против себе
У Паризу су се вијориле француске тробојке, а на „Националном скупу отпора“ дизали банери на којима је крупним словима било исписано Resistance (Отпор). На Вацлавском тргу у Прагу хиљаде људи бунило се због „неспособности владе“, а у Бечу је Савез синдиката Аустрије организовао масовне демонстрације. Убедљиво је најгора ситуација у Немачкој, која се годинама уназад највише ослањала на руске енергенте и сарадњу са Русијом, а у којој скоро 60 одсто становништва не подржава став кабинета Олафа Шолца по питању рата у Украјини.
Tenzije rastu u Francuskoj kako se kriza goriva nastavlja… tuče izbijaju na benzinskim pumpama… policijski automobili ostaju bez goriva… ogromni redovi…
— Solunac (@Solunac9) October 11, 2022
Automobili u nekim okruzima sada su ograničeni da pune maksimalno 30 litara, a kamioni 120 litara … pic.twitter.com/Ci46ljLpA7
Мобилизација русофобије
Ипак, закаснело национално буђење западноевропских земаља проузроковано глађу, хладноћом и срозавањем животног стандарда неће ни најмање утицати на увек постојећу и у последње време изразито подгрејану русофобију која још од времена Наполеонових ратова, па реко Хитлерових покушаја служи западним центрима моћи као алат за мобилизацију и оправдавање drang nach Osten-а односно проширења Европе преко Урала и рабљења источних ресурса.
Русофобија се потпирује увек у тренуцима када постоји потреба да се мобилише јавно мњење за активности које иду пре свега за тим да се Русија контролише и врати у периферно стање као и да се експлоатишу ресурси којима је Русија богата. Немам много илузија када је реч о томе да се русофобија јавља када дођете до сукоба и тада сви механизми који постоје у једној култури и држави су упрегнути да се створи негативан однос према онима са којима сте у рату, сматра Вулетић.
Са једног антируског протеста у Немачкој
© AFP 2023 / JOHN MACDOUGALL
Промашена суштина
Главни проблем, по мишљењу професора Вулетића, јесте управо у неосвешћености масе која у борби за пристојан живот не увиђа јасно свој положај и улогу коју игра у читавој причи.
Проблем је у томе што ово што се дешава у Европи није освешћено и људи не проналазе везу између очекивања од њих да дају подршку и да буду спремни да плате цену за нешто што иде у корист великим транснационалним корпорацијама, закључује Вулетић.
Борба за пристојан и достојанствен живот право је сваког становника уређене и демократски развијене земље. Она ће се сигурно наставити и проширити по европским престоницама, али њен успех зависиће од спремности њених виновника да препознају прави узрок проблема.
