И Немци протерују кеш, чека ли то и Србију
09:05 23.10.2022 (Освежено: 09:09 23.10.2022)
© Depositphotos.com / Gregorylee
Пратите нас
На руду су легли и Немци. Иако су се пре пет година супротстављали протеривању готовог новца из употребе, две њихове велике банке најављују укидање готовинског промета већ од 1. децембра у свим пословницама. Хоће ли и Србија ускоро тим путем?
Фолксбанка и Рајфајзен банка у Немачкој би за нешто више од месец дана требало да укину готовински промет у свим својим пословницама, укључујући и банкомате. Није то прва најава укидања готовине, у чему су Скандинавци били пионири. Швеђани су још 2017. најавили да ће до 2023. године избацити новчанице и кованице из употребе. То се ипак није догодило, али су свакако у томе до сада најдаље отишли.
Још те 2017. је чак пет од шест тамошњих банака забранило плаћање готовином и укинуло банкомате у руралним деловима земље. Банке чак имају право и обавезу да пријављују полицији грађане који не поштују правила и користе веће количине готовине. Данска је још тада Шведској дисала за вратом по том питању, а уз њих за за светске лидере у безготовинском плаћању важиле су Норвешка, Финска и Исланд, где је "провлачење" картице и пре пет година било уобичајено за најситнију куповину, попут жваке.
Корона убрзала безготовинско плаћање
Према истраживању Риксбанке, централне банке Шведске, из 2020. године само девет одсто Швеђана користило је готовину приликом последње куповине. Оцењено је да је пандемија корона вируса убрзала ионако брз шведски прелаза на картично и дигитално плаћање. Њихова централна банка тада је да би кованице и новчанице могле потпуно да ишчезну из употребетек за 10 до 20 година.
Тим путем је сада кренула и Немачка која се томе опирала. За разлику од Скандинаваца, Немци су пре пет година чак 80 одсто трансакција обављали готовином, сасвим супротно визији Брисела.
Да ли је плаћању готовином заиста дефинитивно свуда одзвонило, шта ћемо у сламарицу одлагати у „вунена“ времена, злу не требало, од којих чини се нисмо далеко, шта ако као сада због енергетске кризе буде несташица струје, где је ту место Србије, питања су која се неизбежно намећу.
Еволуција банкарског бизниса
Економиста др Иван Николић из Економског института у Београду сматра да је смањивање готовине неизбежан тренд свуда, па и код нас.
„То је једноставно еволуција банкарског бизниса. Нема дилеме да је чак и ова криза подстакла њихово настојање да пословање учине ефикасним ма колико се можда то клијентима и не допада. Једноставно, мрежа пословница, што је случај код нас, се смањује. Оне се сада много пажљивије отварају и лоцирају, с тим да где год је то могуће, за пословање се користи информациона технологија и непосредан контакт са клијентима који је традиционално постојао у бакарству се полако напушта“, каже он за Спутњик.
За разлику од Шведске, интернет и мобилна плаћања у Србији су на пример те 2020. била тек у повоју, иако је те пандемијске године забележен огроман раст. На половини године када је пандемија била у јеку, за петину је било више корисника услуга мобилног плаћања, а раст плаћања које су они обавили,био је чак 52 одсто.
Фолксбанка и Рајфајзен банка у Немачкој би од 1. децембра требало да укину готовински промет у свим својим пословницама, укључујући и банкомате
© Sputnik / Александр Демьянчук
Николић, ипак, истиче да је генерално то процес који ће дуго трајати свуда у свету, а код нас поготово.
„Неће то, свакако, бити преко ноћи. Ово су неки још први знаци тог процеса који ће трајати који је, претпостављам, неповратан, али ће требати време да то заживи и да се сви навикну на такво пословање. Што се тиче нашег тржишта то је још даље с обзиром на то да смо ми релативно склонији ка традиционалном пословању, макар у старијој популацији. Људи имају одбојност ка картицама и таквом начину плаћања и коришћења“, оцена је нашег саговорника.
Банкари смањују трошкове
Он објашњава да ће се тешко избећи смањење готовине у оптицају јер је у целом банкарству интенција да се смањују трошкови како за закуп простора за експозитуре, тако и за ангажовање људи који ће у њима да раде, што претпоставља и смањење других текућих трошкова, на пример, за коришћење електричне енергије. Експозитуре више немају радно време до 20 сати, као некада, више не раде ни суботом пошто су ту банкомати за подизање кеша. А њих односно готовину већ потискује електронски начин плаћања.
Где је ту Србија
Овај економиста, стручњак за банкарство, напомиње да је код нас већ неко време присутно и укрупњавање банкарског сектора па је на крају јуна ове године било 1415 банкарских представништава или експозитура, 100 мање него на крају 2021. Број запослених је у исто време пао са 22.550 на 22.223, што, како каже, није мало за само шест месеци.
На питање хоће ли иностране банке, а у банкама код нас оне имају 84 одсто капитала, убрзати процес избацивања готовине у оптицају, онако како то раде у матичним земљама, он каже да то чији је капитал неће бити пресудно.
„У суштини, држава је сада једино преко банке Поштанска штедионица са својим власништвом укључена у банкарски сектор. Онај други део домаћег капитала у банкама је приватни и те банке се ништа не разликују од страних“, каже Николић, истичући да су такви процеси карактеристични за цео банкарски сектор и да ће га сигурно, у корак, следити и домаће банке.
Нове технологије омогућавају пословање које пре није било могуће. Неки послови ће морати да буду урађени на традиционалан начин, али већи део, уверен је он, биће обављан путем нових технологија.
Са укидањем готовине непотребни ће бити и банкомати, али ће за то и у свету, а поготово у Србији требати доста времена
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Он сматра да није лоше да и саме банке више пораде на едуковању клијената на чему ради и НБС која је покренула неке иницијативе везане за покушај да с еосваремени банкарско пословање. А све је усмерено да се пословање учини ефикаснијим, па сада сваку трансакцију је могуће платити путем телефона, или рачунара, или картицом. То, како каже, прави пуно користи, јер клијент на то троши много мање времена, а банци доноси уштеде.
Ризици ипак постоје
Да, међутим, ризици постоје и да ни најсавременија технологија није без мана сугерише па можда и плаши и најновија енергетска криза у свету.
Озбиљнији пад система због нестанка струје услед енергетске хаварије, или сајбер напада, напавио би огромну штету.
На то су у истраживању далеко пре ове кризе указали у Риксбанци, оценивши да готов новац има и своје важне предности у односу на дигитални. Не ослања се на струју, ни на сложену инфраструктуру, па у тој банци сматрају да он свакако мора остати као резерва.
„Ако светла нестане, морамо имати довољно физичког новца у земљи, скривеног дубоко у шуми, како би се вратили на његово коришћење ако искрсну озбиљни приблеми“, упозорио је пре две године дугогодишњи гувернер Риксбанке Стефан Ингвес.
Осећај за „бол плаћања“ само са кешом
Али није то једини разлог који „брани“ употребу готовине, поготово у кризним временима.
„Људима је важна контрола сопствених издатака. Такозвани ‘бол плаћања’ утиче на купца јер човек непосредно види кад једна новчаница напусти новчаник“, објаснио је др Јирген Морман, професор банкарског менаџмента у Франкфуртској школи финансија.
Кеш није само омиљено платежно средство, већ сигуран начин да се сачува вредност. Посебно у кризним временима расте количина новчаница, јер људи понекад више верују својој ‘сламарици’ него банци, каже проф. др Јоханес Берман из управе Савезне банке Немачке само који месец пре почетка украјинске кризе која се увелико одражава на привреду целог света.
Изгледа, ипак, да се без „шушке“ не може тако лако. Отуда су и Швеђани иако су прво најавили да ће се готовине у потпуности ослободити већ 2023. године тај рок пролонгирали за 10 до 20 година, односно до 2030. године.
