https://sputnikportal.rs/20221026/ovo-erdogan-ne-prihvata-eu-pred-nosom-zatvara-vrata-turskoj-i-grli-ukrajinu-koja-je-u-ratu-1145089345.html
Ово Ердоган не прихвата: ЕУ пред носом затвара врата Турској и грли Украјину која је у рату
Ово Ердоган не прихвата: ЕУ пред носом затвара врата Турској и грли Украјину која је у рату
Sputnik Србија
Застрашујуће је што нико не говори о преговорима, већ само о рату као и то што Украјина жели да врати изгубљене територије не бирајући средства. Лидер који не... 26.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-26T19:27+0200
2022-10-26T19:27+0200
2022-10-26T19:27+0200
свет
свет
свет – политика
турска
реџеп тајип ердоган
анализе и мишљења
украјина
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/07/1142311940_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_65543574380c623d59042eefafc1ced1.jpg
Запад непрестано наоружава Украјину, а да не жели да се овај сукоб заустави говори и чињеница да не постоји глас разума који позива зараћене стране да седну за преговарачки сто, напротив. Једини државник, чија је земља чланица НАТО-а, а који покушава да буде мировни посредник јесте турски лидер Реџеп Тајип Ердоган.„Русија је у почетку била спремна да преговара али је имала један услов – да друга страна то не претвори у позоришну представу. Међутим, после овог најновијег заоштравања, до тог сусрета неће тако лако доћи. Ипак, треба нагласити да су се Путин и Ердоган у последња четири месеца састали исто толико пута. Сам Ердоган је након њиховог последњег разговора нагласио да он не одустаје од мировне мисије у Истанбулу,“ рекао је наш саговорник.Несвакидашњи одговор БриселуЕрдоган, као лидер земље која је чланица НАТО-а и која увек има пола милиона војника и даље не уводи санкције Руској федерацији. Занимљиво је, каже наш саговорник, да Алијанса није вршила притисак, за разлику од Европске уније. Ипак Министарство спољних послова Турске је на несвакидашњи начин одговорило Бриселу. Русија и Турска природни савезнициУпркос политичким и економским притисцима, турски и руски државници су се договорили о новом чворишту гаса. Према мишљењу нашег саговорника, ова два лидера су свесна да воде земље које су „осуђене“ на сарадњу превасходно због географског положаја.„Турска је свесна да добија преко педесет одсто гаса од Русије али се истовремено и плаши да би криза преко Украјине могла да се прелије и на њену територију. Ново турско гасно чвориште предвиђа градњу три нова гасовода. Једна траса ишла би до Италије, друга преко Бугарске у Северну Македонију, Албанију и Србију - а трећа, преко Румуније, Мађарске у Западну Европу. То би могло да буде решење, питање је само има ли Европа време,“ нагласио је Лалић.Зима није ни почела, а Европа већ у проблемуПродужетак сукоба, несумњиво, каже Лалић, одговара само Белој кући, а Европа је та која највише испашта. Зима још није ни почела, а инфлација је, додаје он, у Француској већ десет одсто, можемо само да замислимо шта ће се дешавати када наступи права зима. Дефицит европских лидераТа криза ЕУ, се према мишљењу нашег саговорника испољава и у томе што већ неко време у њој постоји криза лидера. Он каже да поздравља и Шолца и Макрона али да они не могу да се пореде са јединим Митераном, Брантом или Меркеловом. Колико су се европске земље нашле под тренутним притиском САД, најбоље говори случај Шведске која је сво богатство створила на својој неутралности. Иако о томе нерадо причају, историјска је чињеница да су Швеђани веома блиско сарађивали са нацистичким покретом Адолфа Хитлера и да су правили оружје за њега али је Стокхолм ипак успео да не постане чланица те Алијансе.
турска
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, свет – политика, турска, реџеп тајип ердоган, анализе и мишљења, украјина, европска унија (еу)
свет, свет – политика, турска, реџеп тајип ердоган, анализе и мишљења, украјина, европска унија (еу)
Ово Ердоган не прихвата: ЕУ пред носом затвара врата Турској и грли Украјину која је у рату
Застрашујуће је што нико не говори о преговорима, већ само о рату као и то што Украјина жели да врати изгубљене територије не бирајући средства. Лидер који не одустаје од преговора јесте Реџеп Тајип Ердоган, јер је свестан западног лицемерства, оцењује бивши дописник из Турске Војислав Лалић.
Запад непрестано наоружава Украјину, а да не жели да се овај сукоб заустави говори и чињеница да не постоји глас разума који позива зараћене стране да седну за преговарачки сто, напротив. Једини државник, чија је земља чланица НАТО-а, а који покушава да буде мировни посредник јесте турски лидер Реџеп Тајип Ердоган.
„Русија је у почетку била спремна да преговара али је имала један услов – да друга страна то не претвори у позоришну представу. Међутим, после овог најновијег заоштравања, до тог сусрета неће тако лако доћи. Ипак, треба нагласити да су се Путин и Ердоган у последња четири месеца састали исто толико пута. Сам Ердоган је након њиховог последњег разговора нагласио да он не одустаје од мировне мисије у Истанбулу,“ рекао је наш саговорник.
Несвакидашњи одговор Бриселу
Ердоган, као лидер земље која је чланица НАТО-а и која увек има пола милиона војника и даље не уводи санкције Руској федерацији. Занимљиво је, каже наш саговорник, да Алијанса није вршила притисак, за разлику од Европске уније. Ипак Министарство спољних послова Турске је на несвакидашњи начин одговорило Бриселу.
„Они не разумеју политику двоструких стандарда Брисела. Педесет година чекају на пријем у ЕУ која је као кандидата управо примила Украјину, земљу која је у рату. Турска дословце неће дозволити да јој било ко куцне на врата, када му нешто треба, она то и испуни, а онда им та иста врата затворе испред носа,“ објашњава Лалић став Анкаре.
Русија и Турска природни савезници
Упркос политичким и економским притисцима, турски и руски државници су се договорили о новом чворишту гаса. Према мишљењу нашег саговорника, ова два лидера су свесна да воде земље које су „осуђене“ на сарадњу превасходно због географског положаја.
„Турска је свесна да добија преко педесет одсто гаса од Русије али се истовремено и плаши да би криза преко Украјине могла да се прелије и на њену територију. Ново турско гасно чвориште предвиђа градњу три нова гасовода. Једна траса ишла би до Италије, друга преко Бугарске у Северну Македонију, Албанију и Србију - а трећа, преко Румуније, Мађарске у Западну Европу. То би могло да буде решење, питање је само има ли Европа време,“ нагласио је Лалић.
Зима није ни почела, а Европа већ у проблему
Продужетак сукоба, несумњиво, каже Лалић, одговара само Белој кући, а Европа је та која највише испашта. Зима још није ни почела, а инфлација је, додаје он, у Француској већ десет одсто, можемо само да замислимо шта ће се дешавати када наступи права зима.
„Турски медији пишу да је незабележен број туриста западне Европе који ће ову зиму провести у тој земљи због неизвесности са грејањем у њиховим државама. Више им се исплати да бораве у хотелима у Турској или северној Африци него да плате баснословну цену гаса у својој земљи, којег можда неће ни бити“.
Та криза ЕУ, се према мишљењу нашег саговорника испољава и у томе што већ неко време у њој постоји криза лидера. Он каже да поздравља и Шолца и Макрона али да они не могу да се пореде са јединим Митераном, Брантом или Меркеловом. Колико су се европске земље нашле под тренутним притиском САД, најбоље говори случај Шведске која је сво богатство створила на својој неутралности. Иако о томе нерадо причају, историјска је чињеница да су Швеђани веома блиско сарађивали са нацистичким покретом Адолфа Хитлера и да су правили оружје за њега али је Стокхолм ипак успео да не постане чланица те Алијансе.
„После свега тога, Шведска се нашла под великим притиском и улази у НАТО. Да не говоримо о Финској која се излаже огромном ризику, јер је то земља која са Русијом има границу 1200 километара,“ рекао је Лалић.
