https://sputnikportal.rs/20221026/sta-se-desava-s-povecanjem-rata-kredita-nije-isti-scenario-kao-sa-svajcarcima-1145171109.html
Шта се дешава с повећањем рата кредита: Није исти сценарио као са швајцарцима
Шта се дешава с повећањем рата кредита: Није исти сценарио као са швајцарцима
Sputnik Србија
Рате кредита су повећане у последњих неколико месеци више пута, а многи страхују колики ће бити скок еурибора у наредном периоду. Душан Узелац са портала... 26.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-26T17:48+0200
2022-10-26T17:48+0200
2022-10-26T17:48+0200
економија
србија – економија
тржиште некретнина
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/0e/1136466140_0:16:3073:1745_1920x0_80_0_0_c982ee2d87cf78cf038254699ae5c418.jpg
Душан Узелац истиче да су банке продавале кредите док је еурибор био негативан, са идејом да то продају као најповољнију понуду, али да нико није искористио моменат да каже како ће еурибор порасти, да бар припреми клијента.„Ово што се дешава није ништа страшно, само вас нико није обавестио о томе. Када скочи еурибор један одсто рата кредита просечно порасте за тридесетак евра, то је рата од 200-250 евра“, каже Узелац за РТС.Ко има већу рату, објашњава, сада има и веће поскупљење.Он истиче да сада делује да је то на штету клијената, али да треба узети у обзир да је неко ко је узео кредит пре седам година имао доста повољан период отплате претходних година.„Сада је то турбулентно, не значи да ће то остати до краја тако, не значи ни да ће расти у нека небеса“, наглашава Узелац.Шта се дешава са кредитима у швајцарцимаНа питање да ли може да се понови ситуација коју смо имали са швајцарским францима, Узелац каже да није исти сценарио.„Морам да раздвојим да апсолутно нису исти сценарији. Еурибор и цео механизам еурибора је нешто што је везано за цело европско тржиште задуживања – и банака и фирми и физичких лица. Шта то значи? Значи да је крупан проблем у питању и неће се дозволити да ту дође до колапса. Замислите да оштећених буде 30 милиона Европљана“, додаје Узелац и каже да би то био финансијски и економски колапс.Наводи и да неће доћи до колапса као у Америци 2008. године када су порасле рате, а онда су људи масовно рекли нећемо више овај кредит ево вама некретнина назад.Ко купује станове и ко узима кредитеЗанимљив је податак који је објавио РГЗ да се и даље продаје велики број станова, највише у Београду. У последњем кварталу продато је чак 8.013, а само десет одсто непокретности плаћено је кредитима.Узелац објашњава да је статистика „мало неисправно поређана“, не кажу да је од 8.000 станова 800 плаћено кредитима, већ да је 10 одсто финансирано.„Што значи да скоро па сваки други купљен стан иде део на кредит део за кеш. Онај ко прода некретнину сигурно не оде у кафану да потроши новац, он купује следећу некретнину, значи то је већ неки новац у игри. Најчешће се докупљују квадрати“, додаје Узелац.Он поручује да постоји и друга страна приче и да постоје две врсте купаца некретнина: једни који купују дом, други који „паркирају“ свој капитал.На питање да ли је то паметан начин чувања новца, он објашњава да ако све пројекције кажу да ће за годину дана новац вредити 10 одсто мање онда је јасно.„Он каже: дај да купим некретнину било коју и он уствари диже цену онима који желе свој дом“, закључује Узелац.
https://sputnikportal.rs/20221024/u-beogradu-za-tri-meseca-za-stanove-potroseno-ukupno-5796-miliona-evra-1145058070.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, тржиште некретнина, банке и берза
србија – економија, тржиште некретнина, банке и берза
Шта се дешава с повећањем рата кредита: Није исти сценарио као са швајцарцима
Рате кредита су повећане у последњих неколико месеци више пута, а многи страхују колики ће бити скок еурибора у наредном периоду. Душан Узелац са портала „Каматица“ каже да је стање сада турбулентно, али да не значи да ће еурибор расти у небеса. Поручује и да није исти сценарио као са кредитима у швајцарцима.
Душан Узелац истиче да су банке продавале кредите док је еурибор био негативан, са идејом да то продају као најповољнију понуду, али да нико није искористио моменат да каже како ће еурибор порасти, да бар припреми клијента.
„Ово што се дешава није ништа страшно, само вас нико није обавестио о томе. Када скочи еурибор један одсто рата кредита просечно порасте за тридесетак евра, то је рата од 200-250 евра“,
каже Узелац за РТС.
Ко има већу рату, објашњава, сада има и веће поскупљење.
„Оно што је проблем код стамбених кредита, ту вам банка ниједна неће понудити фиксну каматну стопу. Банке немају храброст да се вежу за једну валуту на 20 година, зато се оне везују за еурибор и тако деле ризик са клијентом“, поручује Узелац.
Он истиче да сада делује да је то на штету клијената, али да треба узети у обзир да је неко ко је узео кредит пре седам година имао доста повољан период отплате претходних година.
„Сада је то турбулентно, не значи да ће то остати до краја тако, не значи ни да ће расти у нека небеса“, наглашава Узелац.
Шта се дешава са кредитима у швајцарцима
На питање да ли може да се понови ситуација коју смо имали са швајцарским францима, Узелац каже да није исти сценарио.
„Морам да раздвојим да апсолутно нису исти сценарији. Еурибор и цео механизам еурибора је нешто што је везано за цело европско тржиште задуживања – и банака и фирми и физичких лица. Шта то значи? Значи да је крупан проблем у питању и неће се дозволити да ту дође до колапса. Замислите да оштећених буде 30 милиона Европљана“, додаје Узелац и каже да би то био финансијски и економски колапс.
Наводи и да неће доћи до колапса као у Америци 2008. године када су порасле рате, а онда су људи масовно рекли нећемо више овај кредит ево вама некретнина назад.
„То када уради један у 1.000 то није проблем банке, али кад уради 500 од 1.000 онда је то проблем банке. То је онај домино ефекат који је направио ону целу 2008. годину“, истиче Узелац.
Ко купује станове и ко узима кредите
Занимљив је податак који је објавио РГЗ да се и даље продаје велики број станова, највише у Београду. У последњем кварталу продато је чак 8.013, а само десет одсто непокретности плаћено је кредитима.
Узелац објашњава да је статистика „мало неисправно поређана“, не кажу да је од 8.000 станова 800 плаћено кредитима, већ да је 10 одсто финансирано.
„Што значи да скоро па сваки други купљен стан иде део на кредит део за кеш. Онај ко прода некретнину сигурно не оде у кафану да потроши новац, он купује следећу некретнину, значи то је већ неки новац у игри. Најчешће се докупљују квадрати“, додаје Узелац.
Он поручује да постоји и друга страна приче и да постоје две врсте купаца некретнина: једни који купују дом, други који „паркирају“ свој капитал.
„Ови који купују дом,они су ти који гледају и кредите и како да прођу повољније, а они који „паркирају“ свој капитал у некретнинама чувају новац“, наводи Узелац.
На питање да ли је то паметан начин чувања новца, он објашњава да ако све пројекције кажу да ће за годину дана новац вредити 10 одсто мање онда је јасно.
„Он каже: дај да купим некретнину било коју и он уствари диже цену онима који желе свој дом“, закључује Узелац.
