00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Шта је у ствари анксиозност и да ли ју је уопште могуће превазићи

© Фото : PixabayАнксиозност
Анксиозност - Sputnik Србија, 1920, 27.10.2022
Пратите нас
„Када престаје анксиозност и зашто никад?“ Тако је гласило питање које је слушатељка Радио Београда 1 упутила психотерапеуту Милану Дамјанцу, који је био гост овог програма. Одговор је једноставан, али не и лак – анксиозност престаје када престане доказивање!
Анксиозност не престаје, зато што не престаје доказивање и потреба да нам други потврде да смо довољно добри, а то се неће десити. То можемо само ми сами да урадимо“, објаснио је Дамјанац одговарајући на полушаљиво питање слушатељке.
„То говори и о томе да особа сама за себе не може да каже да је довољно добра, јер би се осећала као нарцис. Не постоје довољно добри критеријуми на основу којих си довољно добар. Постоје критеријуми на основу којих можеш да будеш бољи, али довољно добар, забога, не“, одговорио је психотерапеут Милан Дамјанац у емисији „Међу световима свет“.
Потреба за доказивањем и потврдом од стране других може настати кроз сет уверења усвојених у детињству. Одрастање са нарцисоидним родитељем некада за последицу има развијену анксиозност.
„Када у одрастању имате особу која мисли да је супер и да је у праву, без било какве потврде да је то тако, онда деца стварају контрамеханизме. Ако је родитељ такав да сматра да никад ништа није до њега, него је све до других и ако он није одговоран ни за шта, онда је дете одговорно за све.“
Психотерапеут Милан Дамјанац је рекао да ако родитељ гледа на ствари црно-бело, врло лако процењује децу и друге људе као добре или лоше, стално прелази њихове границе, дете може постати преозбиљно, превише у контроли, много ће пазити ко шта мисли, развиће се висок стид и висока кривица. Уз то иде идентитет особе која мора да брине о свему.

Анксиозност је прича о контроли

Да би се човек мењао и да би улазио у нове ствари, мора да толерише одређену врсту анксиозности.
„У зависности од тога колико себи поставиш амбиције и планова у животу и колико узмеш одговорности на себе, са акцентом на одговорности, толико је већа шанса да ћеш кад - тад доћи у проблем са анксиозношћу. Ако имаш толико одговорности за себе, друге, за успехе и тако даље, нећеш моћи да држиш све под контролом“, нагласио је Дамјанац и додао да уз то иду и пројекције будућности.
Тада мозгу дајемо задатке, напоменуо је он, које је немогуће решити. Зашто? Јер се ти „задаци“ нису ни десили, пренео је РТС.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала