За Караџића нема лампе, ни телефона - могућ „трагичан исход“: Српски интелектуалци упутили писмо УН
© AP Photo / Peter Dejong
Пратите нас
Првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу, који служи казну од 40 година у затвору на британском острву Вајт, није омогућено коришћење компјутера, чак ни додатне светлости - обичне лампе. Тим поводом група интелектуалца из Србије и РС упутила је писмо УН са пратећим „Апелом за помоћ и акцију спасавања Караџићевог живота и достојанства“.
У Писму упућеном генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутересу они тврде и да у Караџићевом случају постоји и могућност његовог „трагичног исхода“.
Караџић се, како наводе, дуже време налази у потпуној изолацији, а чак и сусрети са правним саветницима су му онемогућени. Није му дозвољено да се обраћа затворској управи, нити било којој правосудној инстанци. Уз све то, изложен је психичком малтретирању чувара, а затвор је блокирао картице његових пријатеља и чланова породице, па нико од њих не може да му уплати новац за храну и телефон.
Писмо упућено на адресе УН и бројних страних држава, као и пратећи апел, потписује 120 српских јавних личности и интелектуалаца. Међу њима су академици Коста Чавошки, Матија Бећковић, Славенко Терзић, Радоје Чоловић, Јован Делић, Светислав Божић, Василије Крестић, Слободан Реметић... Међу потписницима су професори, писци и уметници Дарко Танасковић, Емир Кустурица, Гојко Ђого, Рајко Петров Ного, Миливоје Иванишевић, Милош Ковић, Јован Хаџи Ђокић, Милан Лекић и други. Иза захтева су стали и дипломате Владислав Јовановић и Живадин Јовановић, лидер СРС Војислав Шешељ и други.
Апелом обавештавају генералног секретара УН о бројним кршењима најосновнијих људских права Радована Караџића и захтева се помоћ и неодложна акција. Текст са захтевима потписника упућен је амбасадама западних земаља, ЕУ и САД, у Београду, а послат је и на адресе Руске Федерације, Кине, Индије, Индонезије, Египта, Либије, Алжира, Гане, Бразила, Аргентине, Кубе, Палестине и Израела...
Потписници ове иницијативе - српски академици, професори, историчари, књижевници, политичари - истичу да је Караџић у казамату на острву Вајт третиран као британски затвореник, што драстично погоршава његов положај. За њега, како указују, не важе међународне норме о хуманом поступању као и тзв. Нелсон Мандела резолуција.
Конкретно, јавне личности из Србије и Републике Српске обавештавају Генералну скупштину УН и владе најутуцајнијих земаља да је Караџић, од када је 21. маја 2021. године исхитрено пребачен у британски затвор, подвргнут беспримерној тортури и неодложно се тражи поштовање Универзалне декларације о људским правима, као и одредбе Статута Хашког трибунала. Норме суда пред којим је осуђен, између осталог, јасно предвиђају да се осуђеник упућује на издржавање затворске казне у месту најближем његовом пребивалишту, односно његовој матичној држави.
„Др Караџић се већ неко време налази у потпуној изолацији, без права на контакт са породицом. Наводни разлог је "цитирање његових политичких ставова у медијима од стране других особа". Он не може бити кажњен због поступака других људи и медија. И поред одличног знања енглеског језика, има потешкоћа у комуникацији са стражарима због њиховог различитог дијалекта. Иако је више пута указивао затворским властима на ову потешкоћу, проблем није решен, а услови су се погоршавали све до у више наврата испољене физичке и вербалне агресије“, наводе аутори отвореног писма.
Они подсећају да су из кратког Караџићевог позива најближима сазнали и да је изложен психичком малтретирању од стране затворских службеника, као и понижавању сваке врсте:
„Он не узима храну и врло је могуће да је отпочео штрајк глађу. Породица га још није посетила због компликоване процедуре добијања виза, превоза и огромних трошкова за свега два сата посете месечно. Имајући све ово у виду, сматрамо да је једино правно и хумано исправно - враћање на одредбе резолуција УН и "правила Нелсон Мандела", јер би то решило сва наведена нехумана кршења права др Караџића“.
У другом делу Апела српски интелектуалци наводе редом све акције правосудних власти у Британији којима се игноришу и пренебрегавају међународни стандарди и конвенције када је у питању третман затворених особа.
Своје захтеве потписници темеље на људском праву на живот и личну безбедност гарантованом Универзалном декларацијом о људским правима, резолуцијама, међународним обавезама, конвенцијама које регулишу права затвореника и забрану тортуре, али и правилима Међународног резидуалног механизма (бившег Трибунала) у Хагу.
Српски интелектуалци, отуд, оспоравају и одлуку о Караџићевом слању на издржавање казне у Уједињено Краљевство, јер је, како тврде, он морао бити упућен у неку од ближих земаља.
„Захтевамо да се хитно и свеобухватно преиспитају одлуке председника Међународног механизма и да се анулира одлука о упућивању Караџића у Велику Британију и донесе нова одлука о премештању у складу са "Манделиним правилима" - у место најближе његовом пребивалишту (Италија, Аустрија, Немачка, Француска, прим аут.). Тражимо да се Караџићу обезбеди третман са пуним уважавањем међународно признатих људских права и слобода, истичући право на личну безбедност, слободу изражавања и вероисповести, сигуран и несметан приступ информацијама, редован и неометан контакт са члановима породице и правним заступницима“,наведено је у писму.
