https://sputnikportal.rs/20221031/istrazivanje-u-crnoj-gori-podrska-dps-u-pala-za-16-odsto-spc-i-prosrpske-partije-dobile-na-snazi-1145397458.html
Истраживање у Црној Гори: Подршка ДПС-у пала за 16 одсто, СПЦ и просрпске партије добиле на снази
Истраживање у Црној Гори: Подршка ДПС-у пала за 16 одсто, СПЦ и просрпске партије добиле на снази
Sputnik Србија
Од 2011. до данас смањује се проценат грађана Црне Горе који кажу да се земља креће правим путем и повећава проценат оних који сматрају да се земља креће... 31.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-31T20:41+0100
2022-10-31T20:41+0100
2022-10-31T20:42+0100
црна гора
регион
регион – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/11/1141182442_0:690:2047:1841_1920x0_80_0_0_69b71ff54be816c368f71d385d821d5a.jpg
Са циљем анализе трендова политичког јавног мњења, ЦЕДЕМ је објавио анализу „Где је црногорско друштво 16 година од обнове државне независности?“ у којој се анализирају трендови кључних индикатора који су информативни у друштвеном и политичком смислу, а не да се, како наводе, систематски и дескриптивно анализирају сви подаци којима располажу.ДПС на губитку за 16%, просрпске партије ојачале за 7%„Од 2011. године процена позитивног смера се смањила за преко 26 одсто, а проценат оних који кажу да се земља креће погрешним смером повећан је за готово 30 одсто“, наводе у ЦЕДЕМ-у, преноси РТЦГ.Додатно, налази у вези са партијским преференцијама, који представљају други основни индикатор који испитују, показују да, кумулативно посматрано, ДПС данас има око 10 одсто мање гласова него што је то био случај у првом истраживању обављеном 2007. године.„Паралелно, просрпске партије су ојачале за око 7 одсто, а грађанске партије такође бележе раст за око 6 одсто, док је референтна растућа вредност за мањинске партије нешто преко 3 одсто“, наводи ЦЕДЕМ.Како кажу, број апстинената се смањио за преко шест одсто.Кажу како је јако је важно анализирати промене када је реч о опредељеним гласачима од избора 2020. године до данас.„У том смислу, бележи се веома благи пад ДПС-а у укупном броју гласача, али се услед смањене апстиненције овај пад значајно негативније одражава на њихов рејтинг. Велики број некадашњих апстинената је „ушао“ у бирачко тело, па се смањењем апстиненције значајно повећава проценат подршке просрпским партијама“, поручују из ЦЕДЕМ-а.Број оних који припадају СПЦ већи 20 одсто, подршка ЦПЦ у падуЦЕДЕМ је дао и преглед припадности црквама/конфесијама кроз време.Европска унијаСледећи индикатор који су пратили јесте став према интеграцији у ЕУ.Подаци указују на стабилну и снажну подршку ЕУ интеграцијама међу гласачима ДПС-а, мањинских и грађанских партија.„Са друге стране, имамо благи пад подршке међу апстинентима и значајан пад подршке међу просрпским гласачима, и све то, наравно, ако се упореди први и последњи талас истраживања. Но, ваља приметити да ова мерена вредност, без обзира на последњи регресивни талас, указује на то да је преко 20 одсто већи број просрпских гласача који подржавају ЕУ у односу на август 2020. године. Другим речима, међу просрпским гласачима након пада ДПС-а је значајно повећана подршка ЕУ интеграцији“, стоји у анализи ЦЕДЕМ-а.НАТОКада је реч о НАТО интеграцијама, подршка је значајно повећана у претходних 15 година.Спољна политикаЈедан од значајних индикатора који ЦЕДЕМ континуирано, али не у сваком таласу, прати јесте и ослонац у спољној политици.„Подаци показују да је, посматрано у целокупном периоду, за преко 4% смањен проценат грађана који сматрају да се Црна Гора у спољној политици треба ослањати на ЕУ, а за готово 16% је смањен број оних који сматрају да ослонац треба тражити у Русији, док је проценат оних који као првог спољнополитичког партнера виде САД веома мало повећан (нешто преко 2%)“, наводи ЦЕДЕМ.Када је реч о приоритетима спољне политике, подаци указују на то да је западна оријентација у Црној Гори доминантна у односу на незападну - више него два пута је више грађана који су западно оријентисани, у односу на оне који су незападно оријентисани.„Када је реч о мешовитом типу, меримо благо повећање од око 3%, док је оних без оријентације кумулативно мање за готово 9%. Последњи индекс који пратимо тиче се процене значаја кључних реформских потеза које треба спровести у земљи. У том смислу, деполитизација јавне управе и борба против корупције препознати су као најважнији приоритети у оквиру реформског процеса“, наводи се у анализи ЦЕДЕМ-а.Анализа ЦЕДЕМ-а је, како кажу, дио пројекта „Vox Populi – Implementation of better choices“, који је подржало Министарство спољних послова Републике Италије у оквиру позива „Bando Balcani“.
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
црна гора, регион – политика
црна гора, регион – политика
Истраживање у Црној Гори: Подршка ДПС-у пала за 16 одсто, СПЦ и просрпске партије добиле на снази
20:41 31.10.2022 (Освежено: 20:42 31.10.2022) Од 2011. до данас смањује се проценат грађана Црне Горе који кажу да се земља креће правим путем и повећава проценат оних који сматрају да се земља креће погрешним путем, показала је анализа ЦЕДЕМ-а.
Са циљем анализе трендова политичког јавног мњења, ЦЕДЕМ је објавио анализу „Где је црногорско друштво 16 година од обнове државне независности?“ у којој се анализирају трендови кључних индикатора који су информативни у друштвеном и политичком смислу, а не да се, како наводе, систематски и дескриптивно анализирају сви подаци којима располажу.
ДПС на губитку за 16%, просрпске партије ојачале за 7%
„Од 2011. године процена позитивног смера се смањила за преко 26 одсто, а проценат оних који кажу да се земља креће погрешним смером повећан је за готово 30 одсто“, наводе у ЦЕДЕМ-у,
преноси РТЦГ.
Додатно, налази у вези са партијским преференцијама, који представљају други основни индикатор који испитују, показују да, кумулативно посматрано, ДПС данас има око 10 одсто мање гласова него што је то био случај у првом истраживању обављеном 2007. године.
„Паралелно, просрпске партије су ојачале за око 7 одсто, а грађанске партије такође бележе раст за око 6 одсто, док је референтна растућа вредност за мањинске партије нешто преко 3 одсто“, наводи ЦЕДЕМ.
Како кажу, број апстинената се смањио за преко шест одсто.
„Другим речима, тренд једноставно указује на волатилност која се може исказати на следећи начин: 10 одсто гласача ДПС-а су „прешли“ у грађанске и мањинске партија, а 6 одсто апстинената су постали гласачи просрпских партија. Дакле, кумулативно узевши, тј. ако упоредимо последњи и први талас истраживања, од фебруара 2007. године ДПС је на губитку од преко 16 одсто, док су све остале категорије у порасту, и то: просрпске партије за преко 5 одсто, грађанске за преко 7 одсто и мањинске за мање од 4 одсто“, показала је анализа ЦЕДЕМ-а.
Кажу како је јако је важно анализирати промене када је реч о опредељеним гласачима од избора 2020. године до данас.
„У том смислу, бележи се веома благи пад ДПС-а у укупном броју гласача, али се услед смањене апстиненције овај пад значајно негативније одражава на њихов рејтинг. Велики број некадашњих апстинената је „ушао“ у бирачко тело, па се смањењем апстиненције значајно повећава проценат подршке просрпским партијама“, поручују из ЦЕДЕМ-а.
Број оних који припадају СПЦ већи 20 одсто, подршка ЦПЦ у паду
ЦЕДЕМ је дао и преглед припадности црквама/конфесијама кроз време.
„Податак једноставно указује да је проценат оних који су исламске и католичке вероисповести стабилан, док се кумулативно линеарно повећавао број оних који кажу да припадају СПЦ и смањивао број оних који кажу да припадају ЦПЦ. Податак једноставно указује да се у православном корпусу проценат оних који кажу да припадају СПЦ повећао за 20%, док се за референтни проценат смањио проценат оних који кажу да припадају ЦПЦ. Другим речима, СПЦ је временом добијала на снази“, показало је истраживање.
Следећи индикатор који су пратили јесте став према интеграцији у ЕУ.
Подаци указују на стабилну и снажну подршку ЕУ интеграцијама међу гласачима ДПС-а, мањинских и грађанских партија.
„Са друге стране, имамо благи пад подршке међу апстинентима и значајан пад подршке међу просрпским гласачима, и све то, наравно, ако се упореди први и последњи талас истраживања. Но, ваља приметити да ова мерена вредност, без обзира на последњи регресивни талас, указује на то да је преко 20 одсто већи број просрпских гласача који подржавају ЕУ у односу на август 2020. године. Другим речима, међу просрпским гласачима након пада ДПС-а је значајно повећана подршка ЕУ интеграцији“, стоји у анализи ЦЕДЕМ-а.
Када је реч о НАТО интеграцијама, подршка је значајно повећана у претходних 15 година.
„Подаци показују да је данас 13 одсто више оних који подржавају НАТО него што је то био случај у првом истраживању 2007. године. Број оних који су против НАТО-а је смањен за око 3%, али је зато значајно смањен и број оних који немају став. Такође, подаци показују да је након избора у августу 2020. године, значајно повећан раст подршке НАТО, и то ако се упореде избори у 2020. години и мјерене вредности с краја 2021. године, говоримо о расту подршке од око 20 одсто“, наводи ЦЕДЕМ.
Један од значајних индикатора који ЦЕДЕМ континуирано, али не у сваком таласу, прати јесте и ослонац у спољној политици.
„Подаци показују да је, посматрано у целокупном периоду, за преко 4% смањен проценат грађана који сматрају да се Црна Гора у спољној политици треба ослањати на ЕУ, а за готово 16% је смањен број оних који сматрају да ослонац треба тражити у Русији, док је проценат оних који као првог спољнополитичког партнера виде САД веома мало повећан (нешто преко 2%)“, наводи ЦЕДЕМ.
Када је реч о приоритетима спољне политике, подаци указују на то да је западна оријентација у Црној Гори доминантна у односу на незападну - више него два пута је више грађана који су западно оријентисани, у односу на оне који су незападно оријентисани.
„Када је реч о мешовитом типу, меримо благо повећање од око 3%, док је оних без оријентације кумулативно мање за готово 9%. Последњи индекс који пратимо тиче се процене значаја кључних реформских потеза које треба спровести у земљи. У том смислу, деполитизација јавне управе и борба против корупције препознати су као најважнији приоритети у оквиру реформског процеса“, наводи се у анализи ЦЕДЕМ-а.
Анализа ЦЕДЕМ-а је, како кажу, дио пројекта „Vox Populi – Implementation of better choices“, који је подржало Министарство спољних послова Републике Италије у оквиру позива „Bando Balcani“.
