https://sputnikportal.rs/20221101/spremna-prevara-ako-je-nemoguce-po-proceduri-primiti-kosovo-u-clanstvo--tim-gore-po-proceduru-1145414132.html
Спремна превара: Ако је немогуће по процедури примити Косово у чланство – тим горе по процедуру
Спремна превара: Ако је немогуће по процедури примити Косово у чланство – тим горе по процедуру
Sputnik Србија
Пријем такозваног Косова у Савет Европе прегласавањем, а не консензусом било би прилагођавање процедуре темпираној одлуци. По оној, ако је по до сада... 01.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-01T20:51+0100
2022-11-01T20:51+0100
2022-11-01T20:51+0100
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110113/61/1101136155_0:2:1203:679_1920x0_80_0_0_0186c5a4f8a720dcae92b3dcb8a0aa11.jpg
Овако покушаје тзв. Косова да питање пријема у Савет Европе, мимо процедуре, а уз менторство и логистичку помоћ западних савезника, на шта је претходних дана упозоравао државни врх Србије, коментарише професор уставног права Слободан Орловић.Пораз уместо тријумфа?За овонедељну седницу Комитета министара СЕ на којој би могло да се отвори ово питање, кључан је састанак Бироа који предлаже дневни ред. Уколико, што се очекује, Комитет напусти мађарски члан, а на његово место дође литвански, могуће је очекивати манипулације, па и мењање процедуре за пријем нових чланица.За право овим претпоставкама даје чињеница да се на Србију и земље ЕУ које нису признале такозвану независност Косова врши притисак да не присуствују седници Савета Европе, на којој ће се одлучивати о почетку процеса пријема тзв. Косова у ту институцију.С друге стране Београд би могао да активира нова повлачења признања Косова, али и да обелодани ноте девет држава које су преиначиле одлуку.У том случају, уместо успешне преварне радње, западни заговарачи пријема тзв Косова у Савет Европе могли би да се суоче са поразним чињеницама по Косово.Притисци иза кулисаНије неочекивано, каже професор Орловић, што се моћне западне државе, као творци и лобисти самопроглашеног Косова разним политичким активностима труде да Косово, корак по корак, ипак постане држава налик свим другим међународно признатим државама. Један од тих корака је, указује, и пријем у различите међународне организације, глобалне (унутар окриља УН) или регионалне какав је Савет Европе, а која пледира да по утицају постане глобална.Љага на легитимитет осталих чланицаМогућност да ТЗВ Косово буде примљено у ову организацију мимо процедуре, односно, по измењним правилима поступка, створио би, сматра Орловић, sui generis преседан који би, канда, важио само за тај један случај и никад више.Одлуке консензусомКоментаришући ирско-немачки план који је поменуо министар спољних послова Ивица Дачић, а који са формулацијама које нису баш експлицитне, подразумева да ће они да подрже Косово, али да би подршка требало да иде на даља разматрања, Орловић каже да процедура подразумева подношење званичног захтева за пријем, затим мишљење Парламентарне скупштине (двотрећинско) и на крају Министарског савета.“Министарски савет је досад одлуке о пријему доносио консензусом (чланице Европске заједнице су својевремено само прихватале уговоре Савета Европе)”.Вашингтонски споразум није препрекаНа питање како из угла свега реченог односити према Вашингтонском споразуму те да ли Србија може да повуче своју уговорну обавезу и обелодани ко је све повукао признање Косова, и вишe се не уздржава од формалног или неформалног захтевања да ова творевина не буде призната од стране других држава и међународних организација, наш саговорник подсећа да је Вашинтонски споразум у погледу пријема у међународне институције и лобирања за отпризнавање Косова био орочен на годину дана.Где лежи снага Савета Европе?За крај разговора, Орловић подсећа да Савет Европе није део Европске уније нити је њена институција, али да има итекако утицаја на њене чланице. Управо су оне, каже, и биле покретач скорашњег избацивања Русије из Савета Европе.„Основна снага савета Европе је у одлукама њеног Европског суда за људска права које су обавезујуће за државе. Евентуални пријем Косова у ту организацију био би важан степеник више у међународном субјективитету те непризнате државе”, закључује наш саговорник.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
Спремна превара: Ако је немогуће по процедури примити Косово у чланство – тим горе по процедуру
Пријем такозваног Косова у Савет Европе прегласавањем, а не консензусом било би прилагођавање процедуре темпираној одлуци. По оној, ако је по до сада предвиђеном поступку немогућ пријем тзв. Косова у Савет Европе, тим горе по процедуру – укинућемо је ако треба.
Овако покушаје тзв. Косова да питање пријема у Савет Европе, мимо процедуре, а уз менторство и логистичку помоћ западних савезника, на шта је претходних дана упозоравао државни врх Србије, коментарише професор уставног права Слободан Орловић.
За овонедељну седницу Комитета министара СЕ на којој би могло да се отвори ово питање, кључан је састанак Бироа који предлаже дневни ред. Уколико, што се очекује, Комитет напусти мађарски члан, а на његово место дође литвански, могуће је очекивати манипулације, па и мењање процедуре за пријем нових чланица.
За право овим претпоставкама даје чињеница да се на Србију и земље ЕУ које нису признале такозвану независност Косова врши притисак да не присуствују седници Савета Европе, на којој ће се одлучивати о почетку процеса пријема тзв. Косова у ту институцију.
С друге стране Београд би могао да активира нова повлачења признања Косова, али и да обелодани ноте девет држава које су преиначиле одлуку.
У том случају, уместо успешне преварне радње, западни заговарачи пријема тзв Косова у Савет Европе могли би да се суоче са поразним чињеницама по Косово.
Није неочекивано, каже професор Орловић, што се моћне западне државе, као творци и лобисти самопроглашеног Косова разним политичким активностима труде да Косово, корак по корак, ипак постане држава налик свим другим међународно признатим државама. Један од тих корака је, указује, и пријем у различите међународне организације, глобалне (унутар окриља УН) или регионалне какав је Савет Европе, а која пледира да по утицају постане глобална.
„Политички притисак на државе које се противе међународној промоцији Косова је сигурно очекиван у свакој конкретној прилици. Сам притисак, чак и као вид уцене и претње, остаје унутар дипломатских канала и не може бити формално кршење саме процедуре пријема нових чланица, просто и због тога јер се одвија иза кулиса. Његова важност и опасност су заправо у томе што може допринети да се донесе циљана одлука, у овом случају противна интересима Србије, као што је пријем Косова, дела њене територије, у Савет Европе, а чије су чланица само државе”.
Љага на легитимитет осталих чланица
Могућност да ТЗВ Косово буде примљено у ову организацију мимо процедуре, односно, по измењним правилима поступка, створио би, сматра Орловић, sui generis преседан који би, канда, важио само за тај један случај и никад више.
“Тако би се практично бацила љага на легитимитет пријема свих ранијих чланица који је био консенсуалан, а и неке евентуалне будуће чланице (Белорусија, Казахстан или Ватикан), које би се исто примиле општом сагласношћу биле би стављене у неповољнији положај, дискриминисане”.
Коментаришући ирско-немачки план који је поменуо министар спољних послова Ивица Дачић, а који са формулацијама које нису баш експлицитне, подразумева да ће они да подрже Косово, али да би подршка требало да иде на даља разматрања, Орловић каже да процедура подразумева подношење званичног захтева за пријем, затим мишљење Парламентарне скупштине (двотрећинско) и на крају Министарског савета.
“Министарски савет је досад одлуке о пријему доносио консензусом (чланице Европске заједнице су својевремено само прихватале уговоре Савета Европе)”.
Вашингтонски споразум није препрека
На питање како из угла свега реченог односити према Вашингтонском споразуму те да ли Србија може да повуче своју уговорну обавезу и обелодани ко је све повукао признање Косова, и вишe се не уздржава од формалног или неформалног захтевања да ова творевина не буде призната од стране других држава и међународних организација, наш саговорник подсећа да је Вашинтонски споразум у погледу пријема у међународне институције и лобирања за отпризнавање Косова био орочен на годину дана.
“То значи да наша држава може да настави да ради против признања Косова свуда по свету, и наравно, да повлачења признања обелодањује и тако утиче на све друге земље да учине исто”.
Где лежи снага Савета Европе?
За крај разговора, Орловић подсећа да Савет Европе није део Европске уније нити је њена институција, али да има итекако утицаја на њене чланице. Управо су оне, каже, и биле покретач скорашњег избацивања Русије из Савета Европе.
„Основна снага савета Европе је у одлукама њеног Европског суда за људска права које су обавезујуће за државе. Евентуални пријем Косова у ту организацију био би важан степеник више у међународном субјективитету те непризнате државе”, закључује наш саговорник.
