Три изненађујуће грешке Запада – мораће да живе у новом свету
© Depositphotos.com / Jordygraph
Пратите нас
У новом светском поретку, чије је стварање у току, Запад ће морати да живи у оквиру својих могућности, а глобална већина заузеће место које јој припада, пише Сергеј Караганов.
Тренутна светска криза није почела 2022, већ 2014, као што је Други светски рат почео потписивањем неправедног Версајског уговора, пише Сергеј Караганов, почасни председник руског Савета за спољну и одбрамбену политику и професор на московској Високој школи економије.
Пре скоро три деценије, Запад је одбио да склопи праведан аранжман са постсовјетском Русијом. Уместо тога, како се многима у то време чинило, створио је нови систем доминације заснован на такозваним „правилима“.
Овај систем касније је тачније назван глобалним либералним империјализмом. Али, он је изграђен на песку, јер је, према речима Караганова, у себи садржао нагазну мину Трећег светског рата која би пре или касније експлодирала.
Западна хегемонија, заснована на ширењу НАТО почела је да се урушава 1999. када је западна алијанса извршила агресију на тадашњу Југославију, а са том тенденцијом је настављено са инвазијама на Авганистан и Ирак, када је Запад, према речима Караганова, изгубио војну супериорност и морално вођство.
Упоредо са тим, одвијала су се два важна процеса - прво, схвативши да је немогуће изградити праведан и трајан мир са Западом Русија је почела да обнавља војну моћ; друго, Запад је пропустио да примети успон Кине.
„Паралелно са тим, направљена је још једна изненађујућа грешка. Крајем двехиљадитих, Запад је почео да истовремено обуздава и Кину и Русију, гурајући их ка јединственом политичко-војном блоку који је комбиновао њихове суштинске интересе“, истиче Караганов и додаје да је економска криза из 2008, која се одвијала у позадини тих процеса још више нарушила поверење у морално, економско и интелектуално вођство Запада.
Од касних двехиљадитих, Запад ствара услове за почетак новог Хладног рата; међутим, између 2008. и 2013. још увек је било простора за дијалог, али он није искоришћен - од 2014. блок предвођен САД интензивирао је политику обуздавања Кине и Русије, укључујући промовисање државног удара у Кијеву како би припремио терен за поткопавање Москве.
„Изгубивши војно, политичко и морално тло, па чак и своју моралну срж (погледајте удаљавање Западне Европе од хришћанства) – Запад је кренуо у хистерични контранапад. Рат је постајао неизбежан, постављало се питање где и када. Ковид га је заменио на две године, али када су ефекти пандемије разводњени, сукоб је постао неизбежан. Схватајући то, Русија је одлучила да удари прва“, објашњава Караганов.
Руска операција, према професоровим речима, имала је неколико циљева: да спречи Запад да створи офанзивни мостобран на руским границама, као и да припреми земљу за дугорочне последице сукоба и брзих промена у свету. Ови циљеви захтевају другачији модел друштва и економије – модел мобилизације.
Следећи циљ Русије, требало би да буде чишћење елите од, како каже Караганов, прозападних и „компрадорских“ елемената.
„Али, можда је главни потез офанзиве из перспективе светске, а не само руске историје, борба за коначно ослобођење планете од петстогодишњег западног јарма, који је потиснуо земље и цивилизације и наметнуо неједнаке услове. Прво простом пљачком, кроз колонијализам, затим кроз неоколонијализам, а касније кроз глобалистички империјализам у последњих 30 година“, пише Караганов.
Циљ сукоба у Украјини није само разградња старог света, већ и стварање новог слободнијег, праведнијег, политички и културно плуралнијег и вишебојног света, додаје он.
„Глобални смисао борбе у Украјини је повратак слободе, достојанства и аутономије незападном свету (а ми предлажемо да га назовемо другим именом – Глобална већина, која је претходно била потиснута, опљачкана и културно понижена). И, наравно, приличног дела светског богатства“, наводи Караганов.
Стога, према његовим речима, Русија не може да изгуби у тренутном сукобу, иако ће до победе тешко стићи. Многи нису рачунали на тако снажну спремност Запада да се војно ангажује, као на очајничку спремност неких Украјинаца да играју улогу коју су нацисти играли за време Другог светског рата.
„С обзиром на опште светске трендове и глобални однос снага, вероватно требало да ударимо раније. Али не знам степен спремности наших Оружаних снага. Мислим да је 2014. године свакако требало да делујемо одлучније, напуштајући наду у договор. Живимо у опасном периоду, на ивици отвореног Трећег светског рата који би могао да оконча постојање човечанства. Али ако Русија победи, што је више него вероватно, а непријатељства не ескалирају у нуклеарни сукоб пуног обима, не би требало да гледамо на наредне деценије као на време опасног хаоса (како већина на Западу говори). У том времену живимо већ дуго“, закључује Караганов.
