https://sputnikportal.rs/20221105/primitivizam-digitalne-ere-moze-li-drustvo-u-kome-se-ljudi-ne-dodiruju-biti-zdravo-1145612422.html
Примитивизам дигиталне ере: Може ли друштво у коме се људи не додирују бити здраво
Примитивизам дигиталне ере: Може ли друштво у коме се људи не додирују бити здраво
Sputnik Србија
О утицају интернета и друштвених мрежа на обликовање идентитета али и начинима прилагођавања образовног материјала новим електронским тенденцијама, уместо... 05.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-05T14:31+0100
2022-11-05T14:31+0100
2023-06-30T14:11+0200
друштво
србија – друштво
друштвене мреже
инстаграм
комуникација
идентитет
интернет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/1d/1124500769_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_422f97d47df4835bdd3158dae847d383.jpg
Тема утицаја друштвених мрежа на формирање образаца понашања не само код деце него и код одраслих не истражује се довољно упркос све већој улози коју дигитални свет заузима у нашим животима.Све више навикнути на виртуелну стварност којом замењујемо свет опипљивог, занемарујемо појаву одређених система који, како Милићевић сматра, директно утичу на природу међуљудских односа, мењајући тиме везивно ткиво једне заједнице. Сведочимо времену у којем друштво може функционисати у условима одсуства физичког контакта, а присутне емотивне дистанцираности, али поставља се питање да ли такво друштво може бити у својој сржи здраво, каже саговорник Спутњика.Бескорисна словаСа филолошке тачке гледишта, наводи Милићевић, употребом друштвених мрежа дошло је и до прекретнице у комуникацији која се са вербалне готово потпуно свела на визуелну. Пиктограмска култура заузела је примат, реч је уступила место фотографији, а текст, ако се и користи, служи како би се у најкраћим могућим цртама појаснила фотографија или пружио њен шири контекст.Који филтер да ставим?Овде се прича са, условно речено, филолошког, шири и на психолошко-социјални аспект па се тако долази до појма хиперестетизације, истиче гост „Технограма“.Дакле, поента није само изабрати који сегмент свог живота односно коју реалност ћемо представити другима, већ је циљ исту представити у што идеалнијој форми, како би изабрана стварност деловала што нестварније савршено, Инфлуенсери и егобрендирањеПосле хиперестетизације и статусног формирања односно "пласирања одређеног животног стила као пожељног и исправног", долази се до појма који Милићевић назива егобрендирањем, а чија је последња карика у ланцу појава инфлуенсера.То су, како Милићевић објашњава, људи који су успели вешто да продају бренд самих себе на друштвеним мрежама, а у зависности од броја људи који их прате, имају мањи или већи утицај на околину која их прати и која се према њима формира:Треба знати користитиМилићевић закључује да интернет као појава не представља нужно ништа лоше али да је управо поменута модерација садржаја и услова коришћења уз ограничавање самог себе са корисничке стране потребно како би се све предности друштвених мрежа правилно искористиле, а њихови штетни утицаји минимализовали.Читаву емисију "Технограм" Марка Николића можете преслушати овде.
https://sputnikportal.rs/20221029/moze-li-ilon-mask-potpuno-da-oslobodi-tviter-1145307689.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, друштвене мреже, инстаграм, комуникација, идентитет, интернет
србија – друштво, друштвене мреже, инстаграм, комуникација, идентитет, интернет
Примитивизам дигиталне ере: Може ли друштво у коме се људи не додирују бити здраво
14:31 05.11.2022 (Освежено: 14:11 30.06.2023) О утицају интернета и друштвених мрежа на обликовање идентитета али и начинима прилагођавања образовног материјала новим електронским тенденцијама, уместо њиховог забрањивања или ускраћивања, за емисију Технограм са Марком Николићем разговарао је филолог Милош Милићевић.
Тема утицаја друштвених мрежа на формирање образаца понашања не само код деце него и код одраслих не истражује се довољно упркос све већој улози коју дигитални свет заузима у нашим животима.
Све више навикнути на виртуелну стварност којом замењујемо свет опипљивог, занемарујемо појаву одређених система који, како Милићевић сматра, директно утичу на природу међуљудских односа, мењајући тиме везивно ткиво једне заједнице. Сведочимо времену у којем друштво може функционисати у условима одсуства физичког контакта, а присутне емотивне дистанцираности, али поставља се питање да ли такво друштво може бити у својој сржи здраво, каже саговорник Спутњика.
Са филолошке тачке гледишта, наводи Милићевић, употребом друштвених мрежа дошло је и до прекретнице у комуникацији која се са вербалне готово потпуно свела на визуелну. Пиктограмска култура заузела је примат, реч је уступила место фотографији, а текст, ако се и користи, служи како би се у најкраћим могућим цртама појаснила фотографија или пружио њен шири контекст.
Овде се прича са, условно речено, филолошког, шири и на психолошко-социјални аспект па се тако долази до појма хиперестетизације, истиче гост „Технограма“.
Дакле, поента није само изабрати који сегмент свог живота односно коју реалност ћемо представити другима, већ је циљ исту представити у што идеалнијој форми, како би изабрана стварност деловала што нестварније савршено,
Инфлуенсери и егобрендирање
После хиперестетизације и статусног формирања односно "пласирања одређеног животног стила као пожељног и исправног", долази се до појма који Милићевић назива егобрендирањем, а чија је последња карика у ланцу појава инфлуенсера.
То су, како Милићевић објашњава, људи који су успели вешто да продају бренд самих себе на друштвеним мрежама, а у зависности од броја људи који их прате, имају мањи или већи утицај на околину која их прати и која се према њима формира:
Из овог разлога, мора постојати некакав облик модерације односно усмеравања и прилагођавања садржаја који се пласира у етар, како би се избегло потпадање најмлађих корисника одређене платформе под лош или штетан утицај.
Милићевић закључује да интернет као појава не представља нужно ништа лоше али да је управо поменута модерација садржаја и услова коришћења уз ограничавање самог себе са корисничке стране потребно како би се све предности друштвених мрежа правилно искористиле, а њихови штетни утицаји минимализовали.
Читаву емисију "Технограм" Марка Николића можете преслушати
овде.
