Њузвик: Помоћ САД Украјини отвара три алармантна питања
© AP Photo / Carolyn Kaster
Пратите нас
Помоћ САД Украјини, која је без преседана, покрећу три алармантна питања која изазивају озбиљну забринутост, сматра аналитичарка Њузвика Алиса Блејкмор. Према њеном мишљењу, средства која се издвајају за Украјину, у великој мери премашују суму коју су за помоћ Кијеву намениле европске земље.
Аналитичарка указује на то да председник САД Џозеф Бајден користи право да шаље помоћ без одобрења Конгреса САД, а место на које се шаље новац америчких пореских обвезника је држава огрезла у корупцији.
Пре десетак дана Министарство одбране САД је објавило да се Украјини шаље додатна војна помоћ, овога пута у вредности од 275 милиона долара. Од августа 2021. године то је већ 24. пакет помоћи, а укупна сума која је Кијеву послата од ступања Бајдена на дужност председника премашила је 18 милијарди.
Алиса Блејкмор наводи да неконтролисани ток финансијске помоћи Украјини изазива озбиљну забринутост у три аспекта.
Као прво, наводи ауторка, како је констатовао Институт за светску економију из Кила, новац америчких пореских обвезника који се издваја за Украјину, у великој мери премашује укупну суму коју су се обавезале да за исте сврхе издвоје европске земље.
Америка у поређењу с другим земљама има веће финансијске могућности, али Вашингтон стално обнавља своја обећања о подршци Украјини, док друге земље сада преиспитују своје финансијске обавезе.
„САД у овом тренутку издвајају готово два пута више новца, него све земље и институције Европске уније заједно. То је недовољан показатељ за велике европске земље, посебно ако се има у виду да многа издвајања стижу у Украјину с великим закашњењем“, наводи шеф Одељења за праћење помоћи Украјини с Килског института Кристоф Требеш.
Друго, према мишљењу ауторке коментара, алармантна је и активна примена председничких овлашћења за добијање средстава за помоћ намењену Украјини. Тим овлашћењима председник САД се користи за „реаговање на непредвиђене ванредне околности без потребе да претходно подноси молбу за додатна овлашћења предвиђена законом или за буџетска издвајања“.
„Коришћење механизма који омогућава председнику да брзо прдаје средства и указује помоћ без одобрења у Конгресу невероватно се проширило у Бајденовој администрацији и омогућава укидање једног од елемената система обуздавања и противтеже, који даје финансијску транспарентност“, наводи Блејкморова.
Иако су размере помоћи и коришћење председничких овлашћења у издвајању средстава без преседана, највећу забринутост, према мишљењу ауторке, изазива репутација Украјине као корумпиране квазидемократије.
Политичари и чиновници би, како пише ауторка Њузвика, желели да америчка јавност поверује да су они „подржавали достојну, слободољубиву владу, али место на које иде новац пореских обвезника је држава огрезла у корупцији“.
Према оцени организације „Фридом хаус“, коју финансира америчка влада, Украјина је „делимично слободна“ држава. „Фридом хаус“ је закључио да чак и после 30 година независности Украјина не може да се назове стабилном, одрживом и зрелом демократијом.
Организација је Украјину кладификовала као „прелазни или хибридни режим“, који је добио 39,29 од 100 поена, када је реч о „индексу демократије“.
Украјина је прошле године заузела 122. место међу 180 земаља када је реч о корупцији, према извештају међународне невладине организације „Транспаренси интернешенел“.
Ауторка текста закључује да је Украјини у супротстављању Русији неопходна спољна помоћ, али да није питање да ли је Запад дужан да подржава Кијев, него да ли је неопходна вртоглава брзина с којом се помоћ доставља и која одузима контролу над новцем који стиже у руке корумпираних личности.
„Без обзира на то што је пружање помоћи неопходно, пореска одговорност и административна транспарентност пред америчким пореским обвезницима се не смеју пренебрегавати“, закључује Алиса Блејкмор.
