https://sputnikportal.rs/20221106/vatikan-krije-tajnu-gde-je-nestalo-poznato-oruzje-stradanja-hristovog-1145475139.html
Ватикан крије тајну: Где је нестало познато „оружје страдања Христовог“
Ватикан крије тајну: Где је нестало познато „оружје страдања Христовог“
Sputnik Србија
Свети мученик Лонгин једна је од противречних фигура хришћанства, како у православном, тако и у католичком свету. Копље које је зарио у тело распетог Христа до... 06.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-06T20:27+0100
2022-11-06T20:27+0100
2022-11-06T20:27+0100
свет
исус христ
хришћанство
црква
реликвија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/214/61/2146172_0:145:2517:1561_1920x0_80_0_0_cf28ea2995fb977cbd1b7a5dc962734c.jpg
Парадоксални светацРимски центурион Лонгин, једна је од противречних фигура хришћанске историје. Црква, како католичка, тако и православна, сматра га мучеником, иако је, према предању, управо он зарио копље у тело распетог Исуса Христа.У јеванђељима по Марку и Јовану је речено да је то учинио један од римских војника. Име није наведено. Због чега онда тај чин приписују Лонгину?Одговор лежи у црквеном предању. У једној од раних варијанти житија свеца наводи се да је управо Лонгин зарио копље у тело Спаситеља. Лонгинове очи, прекривене катарактом, попрскала је Христова крв и његов вид се моментално избистрио. Римљанин је након тога поверовао у Христа и упутио се у Кападокију да проповеда.Разјарени Понтије Пилат наредио је да се издајник погуби. Центуриону је одрубљена глава. Тако је, како објашљавају богослови, и настао парадокс: један од Исусових непријатеља је постао хришћански мученик.Већ у првим вековима после Христа Лонгиново копље је сматрано најважнијом реликвијом, заједно с трновим венцем и погребним покровом. Чувано је у Јерусалиму, а потом у Константинопољу.У 11. веку су на Блиски исток продрли Турци Селџуци. Крсташи су појурили да спасавају непроценљиво вредне светиње и тако су се многи артефакти нашли у Европи. Локални манастири, у жељи да појачају свој статус, објављивали су да се поједине светиње чувају управо код њих.Императорска силаПо Европи се раширило веровање, које је популарно до данас у масовној култури, да копље дарује безграничну снагу. То су користили светски владари. Света Римска империја, највећа држава тог времена, прогласила је себе власником светиње.У ризници Бечког дворца од краја 18. века чува се челични врх копља. У сечиво је уденут ексер – према предању, то је један од ексера којима је Спаситељ прикован за крст.После анексије Аустрије 1938. године Адолф Хитлер је наредио да се реликвија свечано пренесе у Нинберг. Тамо ју је фирер показао као симбол снаге нове Немачке.„Историчари оружја, ипак, нису једном исказали сумње: бечко копље не наликује оном којим су проболи Христа. Његов облик је више подсећао на оне који су се користили у средњем веку“, тврди историчар Клим Жуков, стручњак за средњевековље.Тајна ВатиканаПодразумева се да тако значајна светиња није могла да не привуче и Римокатоличку цркву. Ватикан сматра да се Лонгиново копље налази управо у „Светом граду“.Према предању, „оружје страдања Христовог“ припадало је императору Константину Великом, а после пада Византије турски султан је 1492. године реликвију поклонио папи Иноћентију Осмом. Од тада, наводно, реликвија није напуштала Катедралу Светог Петра. Верници могу да виде артефакт само једном годишње, у пету недељу Великог поста.„Научницима је приступ забрањен. Ватикан одбија све молбе. Остаје само да се нагађа“, наводи историчар Алексеј Јудин.Једна од верзија приче везана је за Јерменију. У Ечмијаздинском манастиру, резиденцији поглавара јерменске цркве, према локалној легенди, средином 1. века копље је донео апостол Тадија који је ту проповедао.Ни ту није дозвољен приступ научницима. Деведесетих година прошлог века верски поглавар свих Јермена Вазген Први је на предлог да се провери веродостојност реликвије изјавио: Цркви то није потребно.Посредно је то, ипак, учињено 2010. године. Тим британских криминолога је проучавао другу светињу: Турински покров. Пронашли су на платну траг ране сличне оној која се спомиње у Јеванђељу.Рана је нанета посебним видом копља, какво је било у наоружању римских легионара широм империје. Експерти су, такође, установили да је врх копља који се чува у Јерменији заиста могао на покрову да остави сличан траг. Поклапа се и ширина трага – 4,5 центиметара.Ипак, ради потпуне сигурности научници би морали непосредно да анализирају сам артефакт, што је сада немогуће. То значи да је одгонетање тајне најважније хришћанске светиње још далеко.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
исус христ, хришћанство, црква, реликвија
исус христ, хришћанство, црква, реликвија
Ватикан крије тајну: Где је нестало познато „оружје страдања Христовог“
Свети мученик Лонгин једна је од противречних фигура хришћанства, како у православном, тако и у католичком свету. Копље које је зарио у тело распетог Христа до данас је предмет спорења, а научници не могу да одговоре на питање где се знаменита реликвија крије.
Римски центурион Лонгин, једна је од противречних фигура хришћанске историје. Црква, како католичка, тако и православна, сматра га мучеником, иако је, према предању, управо он зарио копље у тело распетог Исуса Христа.
У јеванђељима по Марку и Јовану је речено да је то учинио један од римских војника. Име није наведено. Због чега онда тај чин приписују Лонгину?
Одговор лежи у црквеном предању. У једној од раних варијанти житија свеца наводи се да је управо Лонгин зарио копље у тело Спаситеља. Лонгинове очи, прекривене катарактом, попрскала је Христова крв и његов вид се моментално избистрио. Римљанин је након тога поверовао у Христа и упутио се у Кападокију да проповеда.
Разјарени Понтије Пилат наредио је да се издајник погуби. Центуриону је одрубљена глава. Тако је, како објашљавају богослови, и настао парадокс: један од Исусових непријатеља је постао хришћански мученик.
Већ у првим вековима после Христа Лонгиново копље је сматрано најважнијом реликвијом, заједно с трновим венцем и погребним покровом. Чувано је у Јерусалиму, а потом у Константинопољу.
У 11. веку су на Блиски исток продрли Турци Селџуци. Крсташи су појурили да спасавају непроценљиво вредне светиње и тако су се многи артефакти нашли у Европи. Локални манастири, у жељи да појачају свој статус, објављивали су да се поједине светиње чувају управо код њих.
По Европи се раширило веровање, које је популарно до данас у масовној култури, да копље дарује безграничну снагу. То су користили светски владари. Света Римска империја, највећа држава тог времена, прогласила је себе власником светиње.
У ризници Бечког дворца од краја 18. века чува се челични врх копља. У сечиво је уденут ексер – према предању, то је један од ексера којима је Спаситељ прикован за крст.
После анексије Аустрије 1938. године Адолф Хитлер је наредио да се реликвија свечано пренесе у Нинберг. Тамо ју је фирер показао као симбол снаге нове Немачке.
„Историчари оружја, ипак, нису једном исказали сумње: бечко копље не наликује оном којим су проболи Христа. Његов облик је више подсећао на оне који су се користили у средњем веку“, тврди историчар Клим Жуков, стручњак за средњевековље.
Подразумева се да тако значајна светиња није могла да не привуче и Римокатоличку цркву. Ватикан сматра да се Лонгиново копље налази управо у „Светом граду“.
Према предању, „оружје страдања Христовог“ припадало је императору Константину Великом, а после пада Византије турски султан је 1492. године реликвију поклонио папи Иноћентију Осмом. Од тада, наводно, реликвија није напуштала Катедралу Светог Петра. Верници могу да виде артефакт само једном годишње, у пету недељу Великог поста.
„Научницима је приступ забрањен. Ватикан одбија све молбе. Остаје само да се нагађа“, наводи историчар Алексеј Јудин.
Једна од верзија приче везана је за Јерменију. У Ечмијаздинском манастиру, резиденцији поглавара јерменске цркве, према локалној легенди, средином 1. века копље је донео апостол Тадија који је ту проповедао.
Ни ту није дозвољен приступ научницима. Деведесетих година прошлог века верски поглавар свих Јермена Вазген Први је на предлог да се провери веродостојност реликвије изјавио: Цркви то није потребно.
Посредно је то, ипак, учињено 2010. године. Тим британских криминолога је проучавао другу светињу: Турински покров. Пронашли су на платну траг ране сличне оној која се спомиње у Јеванђељу.
Рана је нанета посебним видом копља, какво је било у наоружању римских легионара широм империје. Експерти су, такође, установили да је врх копља који се чува у Јерменији заиста могао на покрову да остави сличан траг. Поклапа се и ширина трага – 4,5 центиметара.
Ипак, ради потпуне сигурности научници би морали непосредно да анализирају сам артефакт, што је сада немогуће. То значи да је одгонетање тајне најважније хришћанске светиње још далеко.
