Како до омасовљења легализације објеката
Пратите нас
Да би посао легализације непокретности у Србији кренуо с мртве тачке и она била омасовљена неопходно је да се олакша процедура, односно смањи папирологија. Тешко је, међутим, очекивати да би усвајању новог закона који би то предвидео и његова примена могли да уследе већ у 2023. години.
Добро би било да то буде могуће макар 2025. године, каже за Спутњик, Милић Ђоковић из групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србије, који се посебно бави проблемом легализације некретнина.
Новим законом омасовити легализацију
Директор Републичког геодетског завода (РГЗ) Борко Драшковић изјавио је да је у току рад на предлогу новог Закона о легализацији чија би решења требало да омогуће „масовну“ легализације, јер је у Србији евидентирано више од 2,5 милиона нелегалних објеката. То је показао сателитски снимак РГЗ.
Градови и општине због ограничених ресурса успевају да, у просеку, реше нешто више од 20 предмета легализације месечно, док на сваког службеника дође више од 1.100 захтева. Тим темпом озакоњење би било окончано тек за неколико деценија, иако је рок за завршетак наредна година. Изостанак легализације онемогућава грађане да у пуној мери користе своју имовину, лакше је стављају у промет, заложе за кредит…
Ђоковић констатује да је један од проблема са којима се суочавамо тај што за све евидентиране нелегалне објекте нису поднети захтеви за легализацију.
Бројке у магли
„Тотално је у магли бројка колико реално има захтева поднетих за озакоњење. Друга ствар је, колико има захтева који су поднети за озакоњење који нису само празна кошуљица. Ми закон о легализацији мењамо сваке две године, а никада да се стане томе у крај“, каже наш саговорник.
Он подсећа да смо донели закон 2003. године, па 2012-2013, па 2015. када је речено да ће све бити срушено што се не озакони. И ево опет идемо у измену закона, што значи да претходна законска решења нису донела жељени резултат.
© Flickr / Shehan PerumaНови закон требало би да омогући масовну легализацију објеката поједностављењем процедуре и смањењем папирологије
Нови закон требало би да омогући масовну легализацију објеката поједностављењем процедуре и смањењем папирологије
© Flickr / Shehan Peruma
Лоша одлука је, каже, направљена и када су у Београду предмети враћени општинама. Док је све било централизовано у граду радило се доста брзо. Општине, међутим, немају капацитет да то раде, немају људство. Тај предмет, како објашњава, прво треба да погледа архитекта, па потом правник, па геометар, на крају да потпише начелник, а иза њега председник комисије. Значи петоро људи сваки дан да ради по десетак предмета, па то ће 2058. да заврше, значи никад, критичан је Ђоковић.
Велика штета
Он указује на штету коју имамо због нелегалних објеката.
„То је огроман потенцијал за тржиште јер би дошло до релаксирања потражње. Када би од тих два милиона предмета бар 400.000 предмета, или 20 одсто било у продаји, то су велики бројеви. Нека пола од тога буду станови, 200.000 станова да се појави то би било феноменално. Било би повољније за купце, била би већа понуда, дошло би до смиривања цена. Друга ствар, ти станови би се оверавали, плаћали би се порези, таксе“, каже стручњак за некретнине и њихову легализацију.
Он је извео и кратку рачуницу. Нека је у просеку вредност стана 40.000 евра то значи да вам је због изостанка легализације стопирано 16 милијарди евра вредна имовина. Само да се плати порез на пренос апсолутних права од 2,5 одсто то је 400 милиона евра. Па да ли смо ми толико богата држава да се одричемо тих пара, пита се Ђоковић.
То што је стопирана легализација, што већ три године нема овере код јавног бележника он види као катастрофалан потез. Прво, сматра он, треба дозволити прометовање са таквим некретнинама. По његовом мишљењу, нотар треба купца да упозори да куповина нелегализоване некретнине може да доведе до проблема. Али ако неко нема пара да купи легализован стан, треба му омогућити да га купи из легализације, што је боље него да живи у неком неусловном објекту.
Тешко до крова над главом
Неко решење, како каже, мора да се нађе, истичући да ће бити проблема са понудом, јер ће се догодине мање градити. Он напомиње да је већ било мање апликације за грађевинску дозволу, а када се мање гради цене не могу да буду мање. Напротив.
© Wikipedia / CrniBombarder!!! Београдско насеље Калуђерица - највеће нелегално насеље у Европи
Београдско насеље Калуђерица - највеће нелегално насеље у Европи
Ђоковић истиче да обичан народ више не може да плати цену некретнине. Могу они којима то није решење крова над главом, него инвестиција, а таквих је, како каже, тек око 10 одсто.
„Решење јесте само масовна легализација, где ће се у легализацију ићи максимално брзо, а она платићети на рате. Мора да се нађе неко решење које би било за све и да се коначно престане са нелегалном градњом која би требало да буде проглашена кривичним делом“, истиче стручњак ПКС.
Искуство обичног човека
Један од многих који имају проблем са легализацијом стана, који је желео да остане анонинаман, за Спутњик каже да је највећи проблем папирологија, односно прикупљање различитих докумената који датирају од пре деценију, две, па и више.
Он напомиње да је прошле године отплатио и кредит узет на 25 година, а да за то време није успео да укњижи стан који је потпуно регуларно купио од Станкома, узевши кредит код Комерцијалне банке.
Његов проблем је што инвеститор није обезбедио потребну документацију за упис у катастар зграде, односно парцеле на којој је градио. Сада му у катастру траже неки папир од суда на Новом Београду где је речено да тог папира за зграду у којој се налази стан нема. Сада се траже алтернативна решења, милион компликација за обичног човека, каже наш саговорник.
© Sputnik / Лола ЂорђевићНелегална градња требало би да буде кривично дело
Нелегална градња требало би да буде кривично дело
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Дакле папирологија која на време није била завршена сада је практично пала на терет онога ко легализује некретнину, а сам је све легално урадио. То су наслеђени проблеми са милион различитих ситуација јер има нелегално подигнутих објеката, али и легалних где инвеститор није обезбедио сву папирологију.
То му, очигледно, нико није тражио па није ни радио, јер су се раније станови најнормалније продавали без укњижбе. За те три-четири протекле деценије било је разних пропуста, немарности, па три четвртине зграда у Београду није било укњижено, напомиње саговорник Спутњика.
Тешко пре 2025. године
На питање када бисмо могли да очекујемо доношење новог закона и решење проблема, Ђоковић је песимиста.
Прво, закон треба да се се пише, па да прође јавну расправу, па мора да прође скупштинску процедуру, па да буде усвојен, па морају да се формирају комисије и онда да он заживи. Требаће шест месци до годину дана да се све постави на ноге, да би после могло да заживи. Тако да по његовој оцени, то не треба очекивати пре између 2025. године.