https://sputnikportal.rs/20221113/otkriveni-detalji-kako-je-moskva-trazila-da-udje-u-nato-1145879975.html
Откривени детаљи: Како је Москва тражила да уђе у НАТО
Откривени детаљи: Како је Москва тражила да уђе у НАТО
Sputnik Србија
Свереноатлантска алијанса је формирана у априлу 1949. године. Главни задатак Алијансе је био спречавање агресије било које земље. Тада су сви сматрали да је... 13.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-13T11:15+0100
2022-11-13T11:15+0100
2022-11-13T11:15+0100
русија
русија
русија – политика
ссср
нато
северноатлантска алијанса
совјетски савез
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/08/1132286795_0:110:3249:1937_1920x0_80_0_0_48540fd4741f77d423210fde60c49cac.jpg
Одбрамбени савезЦиљеви и задаци Северноатлантске алијансе се нису мењали од самог оснивања. НАТО се представља као искључиво одбрамбена Алијанса, која гарантује слободу и безбедност својим члановима политиким и војним средствима. Први секретар Алијансе Хејстингс Лајонел Исмеј је рекао да је организација направљена како би држала Русе ван Европе, Американце у Европи, а Немачку под контролом. Званичних потврда тога није било, али је након 65 година секретар НАТО-а Андерс Фог Расмуесн изјавио, да је Алијанса настала искључиво из жеље да се заштити Европа од совјетске инвазије.Притом, ни у каквим документима се не спомиње Совјетски Савез, али је тешко било да се не схвати основна идеја. Идеју су разумели и у Кремљу и покушали су на разне начине да се супротставе могућности ширења Алијансе, па су чак и постигли неке успехе у том правцу, успевши да одврате неколико земаља које су, наравно, од СССР-а добиле одређене преференце од уласка у НАТО. Наравно, Совјетски Савез није сматрао Алијансу одбрамбеним савезом, без обзира на њене циљеве. НАТО су у почетку гледали као веома непријатељску организацију и у Кремљу су изјавили да ће тај савез постати одбрамбен само ако прихвати као члана СССР.И пет година како је НАТО формиран, СССР је послао званичну пријаву за придруживање „одбрамбеном савезу“. Истовремено, Кремљ је инсистирао на томе да ће придруживање Совјетског Савеза показати целом свету отвореност блока за све европске државе и спремност да задовољи интересе свих земаља без изузетка. Руководство Алијансе је обесхрабрило то што је Советски Савез послао захтев. Нико није очекивао овај поступак, па је текст којим се одбија чланство СССР-а детаљно припреман, са великим бројем пијетета како се не би „пробудио медвед који спава“.„Тролинг“ 20. векаОдговор на захтев је објављен тачно 45 дана након што је примљен. Наравно, одговор је био негативан, и у њему су се налазиле све информације које се односе на идеју стварања Алијансе, на војну супериорност Совјетског Савеза над изолованим земљама и о експанзији СССР-а на Запад. Одлуке које искључиво доноси савез, такође би биле камен спотицања ако би СССР постала члан. На тај начин би њени представници могли сваки пут да ставе вето на апсолутно било коју одлуку и тиме би се супротставили свакој иницијативи.Наравно, руководство СССР-а је схватило да земљу нико неће примити у Алијансу. Мада је тај корак покренут веома свесно. Прво, за цео свет је СССР показао чин добре воље који је Запад одбацио. Друго, тешко да је руководство уопште озбиљно размишљало о уласку у НАТО. Највероватније, то је био својеврсни „тролинг“ 20. века - да се „западне колеге“ узнемире и да се доведу у веома тешку ситуацију.Ситуација је била веома двосмислена, јер став одбрамбеног блока није подразумевао одбијање земаља које су се такође залагале за мир у свету. Истовремено, било је потпуно немогуће прихватити улазак земље у савез, против које је, заправо, и створен. Међутим, сви политичари су знали да СССР „вуче конце“ или, како би данас рекли, тролује своје јучерашње савезнике у антихитлеровској коалицији.Годину дана након што је СССР одбијен, формиран је Варшавски пакт, у који је ушло осам социјалистичких земаља на челу са СССР-ом. Како наводи добро обавештен извор, Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, које су потписале земље-чланице, је учврстио биполарност света.Одавно већ на карти не постоји држава какав је био Совјетски Савез, а Варшавски пакт се распао још 1991. године. Међутим, НАТО и даље наставља да се шири. У Алијанси се налази већ 30 држава и већина њих је примљена у НАТО након завршетка хладног рата. Притом, НАТО као и пре, декларише своје нове циљеве. Ширење Алијансе, су руководиоци организације појаснили, неопходношћу да се осигура слобода и демократија у Европи. Као и 1949. године, именовање земље, против које су упућене све те акције, су прећутали. Притом, сви се сећају бомбрадовања Југославије, а експертима је одавно било познато, где се налази војна НАТО база, колико се војника и наоружања тамо налазило.НАТО се 1980. године обзиљно припремао за трећи светски рат, с обзиром на то да су односи између основних противника, САД и СССР-а, били напети до крајњих граница. На сву срећу, нуклеарну претњу су тада успели да неутралишу.Для чего Советскому Союзу понадобилось вступать в НАТО в 1950-е годы (kulturologia.ru)
ссср
совјетски савез
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика, ссср, нато, северноатлантска алијанса, совјетски савез
русија, русија – политика, ссср, нато, северноатлантска алијанса, совјетски савез
Откривени детаљи: Како је Москва тражила да уђе у НАТО
Свереноатлантска алијанса је формирана у априлу 1949. године. Главни задатак Алијансе је био спречавање агресије било које земље. Тада су сви сматрали да је основни извор претњи Совјетски Савез. Међутим, у једном тренутку и Москва је била донела одлуку да ступи у Алијансу, чак је била послала сву неопходну документацију.
Циљеви и задаци Северноатлантске алијансе се нису мењали од самог оснивања. НАТО се представља као искључиво одбрамбена Алијанса, која гарантује слободу и безбедност својим члановима политиким и војним средствима. Први секретар Алијансе Хејстингс Лајонел Исмеј је рекао да је организација направљена како би држала Русе ван Европе, Американце у Европи, а Немачку под контролом. Званичних потврда тога није било, али је након 65 година секретар НАТО-а Андерс Фог Расмуесн изјавио, да је Алијанса настала искључиво из жеље да се заштити Европа од совјетске инвазије.
Притом, ни у каквим документима се не спомиње Совјетски Савез, али је тешко било да се не схвати основна идеја. Идеју су разумели и у Кремљу и покушали су на разне начине да се супротставе могућности ширења Алијансе, па су чак и постигли неке успехе у том правцу, успевши да одврате неколико земаља које су, наравно, од СССР-а добиле одређене преференце од уласка у НАТО. Наравно, Совјетски Савез није сматрао Алијансу одбрамбеним савезом, без обзира на њене циљеве. НАТО су у почетку гледали као веома непријатељску организацију и у Кремљу су изјавили да ће тај савез постати одбрамбен само ако прихвати као члана СССР.
И пет година како је НАТО формиран, СССР је послао званичну пријаву за придруживање „одбрамбеном савезу“. Истовремено, Кремљ је инсистирао на томе да ће придруживање Совјетског Савеза показати целом свету отвореност блока за све европске државе и спремност да задовољи интересе свих земаља без изузетка. Руководство Алијансе је обесхрабрило то што је Советски Савез послао захтев. Нико није очекивао овај поступак, па је текст којим се одбија чланство СССР-а детаљно припреман, са великим бројем пијетета како се не би „пробудио медвед који спава“.
Одговор на захтев је објављен тачно 45 дана након што је примљен. Наравно, одговор је био негативан, и у њему су се налазиле све информације које се односе на идеју стварања Алијансе, на војну супериорност Совјетског Савеза над изолованим земљама и о експанзији СССР-а на Запад.
Одлуке које искључиво доноси савез, такође би биле камен спотицања ако би СССР постала члан. На тај начин би њени представници могли сваки пут да ставе вето на апсолутно било коју одлуку и тиме би се супротставили свакој иницијативи.
Наравно, руководство СССР-а је схватило да земљу нико неће примити у Алијансу. Мада је тај корак покренут веома свесно. Прво, за цео свет је СССР показао чин добре воље који је Запад одбацио. Друго, тешко да је руководство уопште озбиљно размишљало о уласку у НАТО. Највероватније, то је био својеврсни „тролинг“ 20. века - да се „западне колеге“ узнемире и да се доведу у веома тешку ситуацију.
Ситуација је била веома двосмислена, јер став одбрамбеног блока није подразумевао одбијање земаља које су се такође залагале за мир у свету. Истовремено, било је потпуно немогуће прихватити улазак земље у савез, против које је, заправо, и створен. Међутим, сви политичари су знали да СССР „вуче конце“ или, како би данас рекли, тролује своје јучерашње савезнике у антихитлеровској коалицији.
Годину дана након што је СССР одбијен, формиран је Варшавски пакт, у који је ушло осам социјалистичких земаља на челу са СССР-ом. Како наводи добро обавештен извор, Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, које су потписале земље-чланице, је учврстио биполарност света.
Одавно већ на карти не постоји држава какав је био Совјетски Савез, а Варшавски пакт се распао још 1991. године. Међутим, НАТО и даље наставља да се шири. У Алијанси се налази већ 30 држава и већина њих је примљена у НАТО након завршетка хладног рата. Притом, НАТО као и пре, декларише своје нове циљеве. Ширење Алијансе, су руководиоци организације појаснили, неопходношћу да се осигура слобода и демократија у Европи. Као и 1949. године, именовање земље, против које су упућене све те акције, су прећутали. Притом, сви се сећају бомбрадовања Југославије, а експертима је одавно било познато, где се налази војна НАТО база, колико се војника и наоружања тамо налазило.
НАТО се 1980. године обзиљно припремао за трећи светски рат, с обзиром на то да су односи између основних противника, САД и СССР-а, били напети до крајњих граница. На сву срећу, нуклеарну претњу су тада успели да неутралишу.
