https://sputnikportal.rs/20221114/cudesna-lekcija-konstantina-i-davida-veroucitelj-prelazi-kilometre-zbog-jednog-deteta---1146057970.html

Чудесна лекција Константина и Давида: Вероучитељ прелази километре због једног детета

Чудесна лекција Константина и Давида: Вероучитељ прелази километре због једног детета

Sputnik Србија

Константин Јовановић из Врања вероватно је једини вероучитељ у Србији који преваљује километре да би предавао само једном детету, Давиду Стојановићу који је и... 14.11.2022, Sputnik Србија

2022-11-14T17:45+0100

2022-11-14T17:45+0100

2022-12-12T14:07+0100

србија – друштво

веронаука

врање

бујановац

школа

моја прича

живот

моја прича

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0d/1146054221_0:51:1600:951_1920x0_80_0_0_7993f74d023be7c7809be9149bb1f650.jpg

Овај млади вероучитељ завршио је хемијску школу, а затим се одлучио за Богословски факултет. Из свештеничке је породице. У чак четири генерације Јовановића ношена је мантија, први свештеник био је наврдеда Константин, наследио га је чукундеда Милан, и прадеда Константин је био свештеник. Сви су служили у Врању. Свештеник је и отац нашег саговорника, Александар, а мајка Весна је колегиница. И она предаје веронауку, завршила је Учитељски, а сада је на мастеру на Богословском факултету. Константин је запослен у Основној школи "Бора Станковић" у Кленикама, али предаје само у истуреним одељењима, у три села. Ради и у истоименој гимназији у самом Врању, али и у школи "Драгомир Трајковић", где такође има два истурена одељења. Веронаука један на један Овај двадесетседмогодишњи младић у село Трејак које се налази на подручју друге општине, са задовољством одлази једном у две недеље, тамо га чека једини ђак те школе. Давид иде у други разред, у школи другаре нема, али има само свог учитеља и вероучитеља Константина. "Воли веронауку, причамо о празницима, користим и цртане филмове који су урађени на основу прича из Библије. Покушавам да му приближим градиво и кроз приче. Понекад прочитамо нешто из неке књиге, оно што је приватљиво, што дете у другом разреду може да разуме. Кад учимо о празницима, упознам га са његовом иконом, причам му о животу тог светитеља. Све му је то занимљиво. Слушамо песмице, певамо, цртамо, кроз игру гледам да му приближим суштину наше вере", каже Јовановић. Давидово село припада општини Бујановац, млади вероучитељ преваљује километре да би дошао до њега, али и до већине својих ђака. "Села Трејак, Спанчевац, ту зими није лако, проблем је да се изађе колима, школе су на великим узбрдицама, кад падне снег није лако попети се горе. Понекад морам пешице, а што се тиче села Трејак у којој је Давид једини ђак, ту и кад је лепо време не могу до школе колима, оставим их на једном месту поред пута и пешака идем до школе". У врањским селима, сви бирају веронаукуЈовановић додаје да му није тешко, јер га радује чињеница да у свим сеоским школама тог краја сва деца од првог до четвртог разреда иду на веронауку, па и у централној школи. Ове године и сва деца која иду у пети разред похађају верску наставу. Понеко се определи за грађанско васпитање од шестог до осмог, али је опет већина на веронауци.Млади беже са југа, Константин се вратио и није се покајао, ослободио се каже, градске вреве у Београду, вратио му се мир. Потврдило се да је избор да се окрене богословљу и врати кући био прави. "Овде се мало другачије живи, а временом ми се родила љубав према тој деци, задовољан сам оним што имам ту. Лепо је да се ради са децом која су са села, која су мало мирнија и скромнија у односу на децу у граду. Са њима баш лепо може да се ради и да се сарађује". Константин је задовољан и платом, школа му плаћа путне трошкове, додуше, као да иде аутобусом, па мора да дода, али је ипак задовољан. Ово је трећа година како ради, све и да није задовољан, ту је, каже, по благослову владике, не поставља питање где ће у службу. Треба да се окренемо богу Наш саговорник има и поруку за оне који мисле да на југу нема наде, да је живот на другом месту бољи, није важно шта је око нас, већ шта је у нама. "У ова времена пуна искушења, стварно је потребно да се окренемо духовним вредностима, да преиспитамо свој живот, да се окренемо богу. Заправо да се вратимо богу, да се сетимо наших предака који су поднели велике жртве, да ценимо оно што су нам оставили, и да идемо њиховим путем, како би и наша будућност била благословена од бога. То је моја порука и то покушавам што више ђацима да пренесем, колико је човеку битно да је уз бога, да је на страни бога, колико за себе чини добро, ако је на божијој страни", каже Константин Јовановић. Упитан да ли ће и он стопама предака, да ли размишља да се ожени и обуче мантију, каже да се још преиспитује, зато што људи који се определе за тај позив, имају велику одговорност. "Остављам то питање отвореним за размишљање док не дође тренутак када треба да се определим. С обзиром да нисам ожењен, не могу да уђем у службу свештенства. Већ постоји особа са којом сам дуже време у вези, женидба није проблем, више са духовне стране гледам тај позив, не гледам га као сваки други посао. Радите са људима, бринете о њиховим душама, имате одговорност за те људе пред богом".

врање

бујановац

2022

Вести

sr_RS

veronauka, veroucitelj, skola, vranje, bujanovac, veroucitelj konstantin jovanovic, selo trejak,